![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/111-300x199.jpg\")
<\/p>\nUmesto povi\u0161enog tona, potrebno je da se sa decom lepo razgovora i iska\u017ee im se po\u0161tovanje, jer \u0107e oni uzvratiti istom merom.<\/p>\n
Deca \u00a0nisu bojanke. Ne mo\u017ee\u0161 da ih ispuni\u0161 svojim omiljenim bojama – poru\u010dio nam je pisac Haled Hoseini. I ba\u0161 zato \u0161to ne mo\u017eemo, nisu sve misli, navike i dela svih mali\u0161ana “obojeni” istim bojama. Kod nekih dominiraju tmurniji tonovi. A oni asociraju na bezobzirnost. Bahatost. Agresiju. Na vr\u0161nja\u010dko nasilje i nepo\u0161tovanje autoriteta oli\u010denih u \u0161koli i prosvetnim radnicima. Pri\u010da o tome postaje jedna od glavnih vesti na dnevnom nivou. “Devoj\u010dice \u0161amarale \u0161kolsku drugaricu”, “De\u010daku razbili glavu na nastavi”, “Isplivao \u0161okantan snimak nasilja u \u0161koli”, “\u0110aci pretili profesoru”… naslovi su koji nas “bombarduju” svakodnevno. Iako je te\u017ei\u0161te na vr\u0161nja\u010dkom nasilju, sve su u\u010destalije pri\u010de i o agresivnom pona\u0161anju maloletnika prema nastavnicima, na koji se naslanja nedavni slu\u010daj fizi\u010dkog obra\u010duna u\u010denika sa direktorom jedne \u0161kole. Prosvetni radnici se neretko \u017eale da su im vezane ruke. Da zakon \u0161titi decu, pa tako oni nemaju vi\u0161e prava ni da povise ton u slu\u010daju nepo\u0161tovanja pravila na \u010dasu. Govore da su generacije sve gore, neposlu\u0161nije i surovije. Mnogi smatraju da je maloletni\u010dko nasilje toliko uzelo maha, da je situacija postala beznade\u017ena.<\/p>\n
Me\u0111utim, Olivera Amid\u017ei\u0107, diplomirani pedagog i stru\u010dni saradnik u srednjoj stru\u010dnoj \u0161koli “Branko Radi\u010devi\u0107” iz Rume ka\u017ee da ovoj pri\u010di mora da se pri\u0111e i iz jednog drugog ugla. Da se vidi kako da se pomogne deci, a ne da se ospe paljba na njih. Ona se ne sla\u017ee sa tvrdnjom da je vr\u0161nja\u010dko nasilje postalo drugo lice detinjstva i adolescencije.<\/p>\n
Ono se oduvek de\u0161avalo, de\u0161ava se i, na\u017ealost, de\u0161ava\u0107e se, ali mi smo skloni da od svakog doga\u0111aja napravimo senzaciju, umesto da se bavimo njegovim uzrokom – ka\u017ee sagovornica “\u017divota plus”. – Ekscesi su neminovnost, a onda mediji od njih naprave jo\u0161 ve\u0107u pompu, \u0161to je stra\u0161na gre\u0161ka. Su\u0161tina je da se bavimo prevencijom nasilja. I da se paralelno sa tim posvetimo dobroj, pametnoj, talentovanoj, tolerantnoj i humanoj deci koju imamo.<\/p>\n
<\/p>\n
KAD PORODICA ZAKA\u017dE<\/p>\n
Istra\u017eivanje o vr\u0161nja\u010dkom nasilju, odnosu prema manjinama i terorizmu, koje je pro\u0161le godine sprovedeno u \u0161est osnovnih i srednjih \u0161kola u Vojvodini i na jugu Srbije, pokazalo je da je 60 odsto ispitanika bilo nasilno u nekom obliku, dok je 14 odsto bilo \u017ertva maltretiranja. Godinu dana pre toga, anketa sprovedena me\u0111u 600 u\u010denika osnovnih \u0161kola u Beogradu je otkrila da \u010dak 46 odsto \u0111aka poznaje nekoga koga maltretiraju i poni\u017eavaju vr\u0161njaci.<\/p>\n
Na\u0161a sagovornica ka\u017ee da je tokom 17 godina rada sa decom zaklju\u010dila da se nasilje me\u0111u u\u010denicima uglavnom de\u0161ava kao neka vrsta obra\u010duna drugova, neretko najboljih. Oni se obi\u010dno “zaka\u010de” zbog devojke ili drugarice vre\u0111aju jedna drugu zbog toga \u0161to su \u010dule da je jedna ne\u0161to lo\u0161e pri\u010dala o drugoj.<\/p>\n
Olivera navodi da je problema oduvek bilo, ali da prosvetni radnici moraju da se trude da ih re\u0161avaju u okviru zakonskih propisa i u skladu sa svojim ingerencijama. Mora da se dopre do \u0111aka, ali ne vikom i bukom, ve\u0107 razgovorom.<\/p>\n
Me\u0111utim, mi \u010desto brkamo lon\u010di\u0107e. Mislimo da samo strogo\u0161\u0107u mo\u017eemo ne\u0161to da postignemo. Ali autoritet nije strogost. On je ne\u0161to \u0161to se gradi i podrazumeva doslednost i po\u0161tovanje. Ako te mlad \u010dovek po\u0161tuje i vidi da si dosledan u svojim delima i li\u010dnim primerima pokazuje\u0161 dobru praksu, oni to prihvataju i usvajaju. Deci se danas zamera da su agresivna. Ali ja pre mislim da su ona samo neuposlena i zanemarena. Jedan deo mladih jeste bahat. Oni, kako sami ka\u017eu, “bleje, ubijaju se od dosade” i ne znaju \u0161ta \u0107e sa sobom. E, to je problem – smatra pedagog.<\/p>\n
A to bi, dodaje, moralo da se adresira na roditelje. Sagovornica “\u017divota plus” ka\u017ee da u takvim slu\u010dajevima uglavnom zaka\u017ee porodica.<\/p>\n
Ona od malih nogu mora da anga\u017euje svoj podmladak. U porodici se u\u010de prave vrednosti i odnos prema radu. Roditelji moraju svoju decu da nau\u010de da budu dobri, po\u0161teni i vredni ljudi. Me\u0111utim, u trci za novcem, vaspitanje \u010desto stavljaju u drugi plan. Svaka \u010dast onima koji uspevaju da ostanu trezveni u problemati\u010dnim situacijama i znaju kako da se postave kada vide da im dete klizi ka stranputici. To je izuzetno va\u017eno – ka\u017ee Olivera.<\/p>\n
SILA NI\u0160TA NE RE\u0160AVA<\/p>\n
Sa dru\u0161tvenim mre\u017eama je, \u010dini se, sve oti\u0161lo nizbrdo. Deca kao da su postala i ve\u0107e \u017ertve i ve\u0107i d\u017eelati otkako su se pojavili pametni telefoni i moderne aplikacije. Svako svakog mo\u017ee da uzme na zub. I to neretko postaje neslana \u0161ala, jer se gubi svaka mera. Iz ugla pedagoga, problem je \u0161to je nepunoletnoj deci dozvoljeno da otvaraju razne, nimalo bezazalene, sadr\u017eaje na internetu.<\/p>\n
\u0160kola poku\u0161ava da podr\u017ei ispravno dru\u017eenje i ispravnu komunikaciju, ali \u010dinjenica je i da se, otkako postoje dru\u0161tvene mre\u017ee, sve smatra nasiljem. \u010cak i obi\u010dna \u010darka se tuma\u010di kao pretnja. Istovremeno, izgleda kao da su svi povre\u0111eni i da jedva \u010dekaju da se neko bavi njima. U ljudskoj je prirodi potreba da skre\u0107emo pa\u017enju na sebe, pa nisu isklju\u010dene ni zloupotrebe. Snimci koje \u0111aci prave i onda ih “\u0161eruju” preko interneta, ukoliko nisu senzacija, ne\u0107e dugo opstati. U\u010denici to znaju i zato se igraju samo onda kada vide da \u0107e privu\u0107i pa\u017enju. Me\u0111utim, problem je i u tome \u0161to ne znaju da koriste pametni telefon u prave svrhe, pa kada im ka\u017eemo da na internetu prona\u0111u ne\u0161to u vezi sa nekom lekcijom, oni ne znaju – navodi pedagog.<\/p>\n
Ako je vr\u0161nja\u010dko nasilje u neku ruku i u nekom obimu neminovnost, \u0161ta mo\u017ee da se u\u010dini da se ono svede na najmanju mogu\u0107u meru? I kako \u0161kola i prosvetni radnici mogu da povrate autoritet koji su imali, a da se pritom ispo\u0161tuju svi zakonski propisi? Sagovornica ka\u017ee da su prosvetari obu\u010deni kako treba da se postave prema \u0111acima, ali i prema roditeljima, na koji na\u010din moraju da reaguju u odre\u0111enim situacijama.<\/p>\n
Smatram da sila ni\u0161ta dobro ne mo\u017ee da u\u010dini. Mo\u017ee da izazove samo kontraefekat. Povisiti ton u razgovoru sa \u0111akom nije potrebno, ako ume\u0161 da mu pri\u0111e\u0161 i lepo objasni\u0161 neke stvari. Postoje sasvim druga\u010dije metode uz \u010diju pomo\u0107 mo\u017ee\u0161 da privu\u010de\u0161 i zadr\u017ei\u0161 pa\u017enju dece, a da ne stvara\u0161 buku. Mi moramo da umemo jasno da ka\u017eemo i ispravno komuniciramo, jer \u0111aci od nas u\u010de. Mi smo im uzori. I zato je, pre svega, na nama da iz sve snage radimo na prevenciji. Moramo mnogo da pri\u010damo, a ne da nare\u0111ujemo. Va\u017eno je da u\u010denike zainteresujemo da oni budu ti koji \u0107e se baviti prevencijom i vr\u0161nja\u010dkom edukacijom, a ne nasiljem – isti\u010de sagovornica.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2019\/11\/222-203x300.jpg\")
<\/p>\n
ZLOUPOTREBA NEJASNIH PRAVILA<\/p>\n
Vrlo \u00a0\u010desto se mladima prebacuje da nemaju nikakve obaveze, a da su dobili sva prava. I da upravo to zloupotrebljavaju u razgovoru i odnosu prema nastavnicima. Bahate se. Odbijaju da izvr\u0161e zadatke. Ne ispunjavaju ono \u0161to im je propisano. I ne mare da li \u0107e zbog toga biti ka\u017enjeni. Me\u0111utim, sagovornica “\u017divota plus” je opet na strani u\u010denika.<\/p>\n
\u010cinjenica je da oni koriste situacije u kojima pravila nisu jasno postavljena. Recimo, postoji mnogo kontradiktornosti oko toga da li sme da se jede na \u010dasu. Mi smo obu\u010deni da moramo da im dozvolimo da zavr\u0161e svoj obrok ili da im dopustimo da u\u017einaju na \u010dasu ako je to opravdano (npr. u slu\u010daju bolesti). Tamo gde nije konkretno propisano \u0161ta se sme, a \u0161ta ne sme, oni koriste situaciju. Da\u0161 im mali prst, oni uzmu celu \u0161aku. Ali sigurna sam da uprkos tome sa mladima mo\u017ee\u0161 o svemu da se dogovori\u0161 ako im iska\u017ee\u0161 po\u0161tovanje – ka\u017ee pedagog<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Umesto povi\u0161enog tona, potrebno je da se sa decom lepo razgovora i iska\u017ee im se po\u0161tovanje, jer \u0107e oni uzvratiti istom merom. Deca \u00a0nisu bojanke. Ne mo\u017ee\u0161 da ih ispuni\u0161 svojim omiljenim bojama – poru\u010dio nam je pisac Haled Hoseini. I ba\u0161 zato \u0161to ne mo\u017eemo, nisu sve misli, navike i dela svih mali\u0161ana “obojeni” […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":64964,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-64963","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64963","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=64963"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/64963\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/64964"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=64963"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=64963"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=64963"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}