{"id":66749,"date":"2019-12-12T10:03:06","date_gmt":"2019-12-12T09:03:06","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=66749"},"modified":"2019-12-12T10:03:06","modified_gmt":"2019-12-12T09:03:06","slug":"zagadujes-ima-da-platis-srbija-uvodi-takse-za-zagadivace-a-placace-je-i-domacinstva-u-iznosu-od-1-200-dinara","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=66749","title":{"rendered":"ZAGA\u0110UJE\u0160? IMA DA PLATI\u0160: Srbija uvodi takse za zaga\u0111iva\u010de, a pla\u0107a\u0107e je i doma\u0107instva u iznosu od 1.200 dinara!"},"content":{"rendered":"

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila Uredbu o kriterijumima za odre\u0111ivanje aktivnosti koje negativno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu prema koli\u010dini zaga\u0111enja, kojom je definisala eko-taksu za pravna i fizi\u010dka lica od 1.200 do dva miliona dinara.<\/p>\n

To prakti\u010dno zna\u010di da \u0107e se ova naknada ubudu\u0107e pla\u0107ati po principu “plati koliko zaga\u0111uje\u0161”, koji je definisan Zakonom o naknadama za kori\u0161\u0107enje javnih dobara.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ujedno je ovim dokumentom konkretizovana i uredba koja je doneta po\u010detkom godine. Ta konkretizacija podrazumeva utvr\u0111ivanje tri kategorije delatnosti koje zaga\u0111uju \u017eivotnu sredinu, i to one koje imaju veliki negativan uticaj, srednji i mali. U okviru svake od ove tri kategorije, postoji i dodatna klasifikacija koja se odnosi na veli\u010dinu kompanije.<\/p>\n

Upravo tom klasifikacijom se omogu\u0107ava da dve kompanije razli\u010dite veli\u010dine, bez obzira na to \u0161to su svrstane u istu kategoriju, primera radi velikog zaga\u0111iva\u010da, ne\u0107e platiti istu naknadu. Ona koja je velika izdvoji\u0107e za eko-taksu dva miliona dinara, a ona koja se tretira kao mikropravno lice – samo 20.000 dinara.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Re\u010d je o doma\u0107instvima koja uti\u010du na zaga\u0111enje \u017eivotne sredine kori\u0161\u0107enjem grejnih ure\u0111aja, hemijskih sredstava, proizvoda koji nakon upotrebe postaju otpad. Za njih je predvi\u0111ena taksa od 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Treba da se zna da je sastavni deo uredbe i tabela kojom su definisane delatnosti koje imaju veliki, srednji i mali uticaj na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

U prvu grupu, izme\u0111u ostalih, spadaju kompanije koje se bave rudarstvom, ali i one koje prera\u0111uju drvo, tekstil i meso, plastiku.<\/p>\n

U drugoj, odnosno srednjoj, svrstani su uzgoj stoke, prerada vo\u0107a i povr\u0107a, proizvodnja sladoleda, mleka, dok je u tre\u0107u grupu malih zaga\u0111iva\u010da svrstana trgovina na veliko i malo. Va\u017eno je da je ova uredba ovakvom kategorizacijom stvorila uslove da eko-taksa ne zavisi od volje lokalnih sredina, ve\u0107 da bude ista za sve i da zavisi samo od stepena negativnog uticaja proizvodnje neke kompanije na \u017eivotnu sredinu – navodi sagovornik.<\/p>\n

On navodi da je uvo\u0111enje ovakve prakse inicirala PKS.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Ekolo\u0161ka taksa je do sada napla\u0107ivana po principu “zaga\u0111iva\u010d pla\u0107a” po dva kriterijuma – kvadratnom metru ili bruto ostvarenom prihodu, pa je na lokalu bilo velikih razlika. Ovom uredbom taksa \u0107e se pla\u0107ati na osnovu zaga\u0111enja koje kompanija prouzrokuje, ako ga pravi – pla\u0107a je, ako ne – ne\u0107e biti izdataka.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, shodno zaga\u0111enju koje pu\u0161taju u vodu, vazduh ili tlo poput azotnih oksida, sumpor-oksida i tako dalje, odre\u0111iva\u0107e se i visina naknade.<\/p>\n

Ovakvom naplatom ekolo\u0161ke takse na\u0161a zemlju potpuno \u0107e ispuniti i standarde Evropske unije u toj oblasti, a pove\u0107a\u0107e i izdvajanja za tro\u0161kove \u017eivotne sredine od 0,8 do jedan odsto BDP-a, \u0161to je i prosek Unije – navodi na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

\"\"<\/p>\n

Iz Vlade Srbije nam je potvr\u0111eno da je doneta nova Uredba o kriterijumima za odre\u0111ivanje aktivnosti koje uti\u010du na \u017eivotnu sredinu.<\/p>\n

Uredba \u0107e se primenjivati nakon objavljivanja u Slu\u017ebenom glasniku, izuzev dela koji se odnosi na odredbu \u010detiri, koja se odnosi na fizi\u010dka lica, \u010dija je va\u017enost od 1. januara 2020. godine – ka\u017eu u Nemanjinoj 11.<\/p>\n

Cenovnik<\/p>\n

Iznos za delatnosti koje imaju veliki negativan uticaj na \u017eivotnu sredinu<\/p>\n

2.000.000 – velika pravna lica<\/p>\n

500.000 – srednja<\/p>\n

200.000 – mala<\/p>\n

20.000 – mikro<\/p>\n

Iznos za delatnosti koje imaju srednji negativan uticaj<\/p>\n

1.000.000 velika pravna lica<\/p>\n

250.000 srednja<\/p>\n

100.000 mala<\/p>\n

10.000 mikro<\/p>\n

Iznos za delatnosti koje imaju mali negativan uticaj<\/p>\n

500.000 velika pravna lica<\/p>\n

125.000 srednja<\/p>\n

50.000 mala<\/p>\n

5.000 mikro<\/p>\n

1.200 za fizi\u010dka lica<\/p>\n

Iznos je u dinarima i odnosi se na kalendarsku godinu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Izvor: Kurir.rs\/Blic<\/p>\n

Foto: Ana Paunkovi\u0107, \u00a0Filip Plav\u010di\u0107, Marina Lop\u010di\u0107, PROFIMEDIA<\/p>\n

 <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Vlada Srbije je na poslednjoj sednici usvojila Uredbu o kriterijumima za odre\u0111ivanje aktivnosti koje negativno uti\u010du na \u017eivotnu sredinu prema koli\u010dini zaga\u0111enja, kojom je definisala eko-taksu za pravna i fizi\u010dka lica od 1.200 do dva miliona dinara. To prakti\u010dno zna\u010di da \u0107e se ova naknada ubudu\u0107e pla\u0107ati po principu “plati koliko zaga\u0111uje\u0161”, koji je definisan […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":66750,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-66749","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66749","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=66749"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/66749\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/66750"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=66749"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=66749"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=66749"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}