{"id":68315,"date":"2020-01-11T19:33:21","date_gmt":"2020-01-11T18:33:21","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=68315"},"modified":"2020-01-11T19:33:21","modified_gmt":"2020-01-11T18:33:21","slug":"politika-izborni-cenzus-bice-spusten-na-tri-odsto","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=68315","title":{"rendered":"Politika: Izborni cenzus bi\u0107e spu\u0161ten na tri odsto"},"content":{"rendered":"

Na predstoje\u0107im parlamentarnim i lokalnim izborima, koji \u0107e najverovatnije biti odr\u017eani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skup\u0161tinskih mandata bi\u0107e potrebno samo tri odsto glasova iza\u0161lih bira\u010da.<\/p>\n

Posledica zakonskih izmena bi\u0107e\u00a0mnogo ve\u0107i broj izbornih lista koje \u0107e pre\u0107i cenzus<\/strong>, jer \u0107e ni\u017ei izborni prag privu\u0107i i\u00a0politi\u010dke organizacije koje nisu ni pomi\u0161ljale da iza\u0111u na crtu od pet odsto<\/strong>.<\/p>\n

Kako Politika\u00a0saznaje u vrhu vlasti, na vanrednoj sednici Narodne skup\u0161tine po\u010detkom februara bi\u0107e izmenjeni Zakon o izboru narodnih poslanika i Zakon o lokalnim izborima, \u010dijim se odredbama propisuje da u raspodeli mandata u\u010destvuju samo izborne liste koje su dobile najmanje pet procenata osvojenih glasova.<\/p>\n

Spu\u0161tanjem cenzusa sa pet na tri odsto, za \u0161ta vladaju\u0107a koalicija ima ve\u0107inu, bi\u0107e olak\u0161an ulazak u skup\u0161tinske klupe manjim politi\u010dkim partijama i koalicijama. Brojkama izra\u017eeno,\u00a0ako na parlamentarne izbore iza\u0111e tri miliona gra\u0111ana, umesto minimalnih 150.000 glasova po va\u017ee\u0107em zakonu, ako cenzus bude tri odsto bi\u0107e im dovoljno samo 90.000 glasova.<\/strong><\/p>\n

Posledica ovakve zakonske izmene bi\u0107e mnogo ve\u0107i broj izbornih lista koje \u0107e pre\u0107i cenzus.\u00a0Bi\u0107e i manje rasutih glasova<\/strong>\u00a0– to su glasovi koje su osvojile liste koje nisu uspele da pre\u0111u cenzus, a D\u2019Ontovim sistemom raspodele mandata prelivali su se onima koje su bile iznad pet odsto, proporcionalno njihovoj snazi. Tako je najja\u010da izborna lista dobijala i najvi\u0161e mandata od rasutih glasova. U ovom slu\u010daju, izvestan problem imala bi i najja\u010da, Srpska napredna stranka, koja \u0107e, kako saznaje Politika, mobilizacijom strana\u010dkih funkcionera i \u010dlanstva poku\u0161ati da ne izgubi mnogo uvo\u0111enjem novog izbornog propisa, kojim izlazi u susret manjim politi\u010dkim organizacijama.<\/p>\n

Pore\u0111enja radi, na poslednjim parlamentarnim izborima, odr\u017eanim 24. aprila 2016, na zbirnoj izbornoj listi bilo je 20 takmaca (stranaka, pokreta i koalicija), a bez ijednog mandata ostalo je njih osam. Glasalo je blizu 3,8 miliona gra\u0111ana (56 odsto), a koalicija Dveri i DSS-a jedva je pro\u0161la sa 190.000 glasova. Najja\u010da lista “Aleksandar Vu\u010di\u0107 -Srbija pobe\u0111uje” osvojila je 48 odsto glasova (1,8 miliona), ali 52 odsto mandata (131 narodni poslanik).<\/div>\n
<\/div>\n
Ovim zakonskim manevrom, naro\u010dito neuobi\u010dajenim tri meseca pred izbore, umnogome \u0107e biti\u00a0minimizovani efekti najavljenog bojkota izbora dela opozicije.<\/strong><\/p>\n
Ni\u017ei izborni prag sigurno \u0107e privu\u0107i mnoge organizacije koje nisu ni pomi\u0161ljale da iza\u0111u na crtu od pet odsto, a nesumnjivo \u0107e usloviti i formiranje brojnih novih “cenzus-koalicija”, budu\u0107i da se, prema saznanjima Politike, ni ovog puta ne planira uvo\u0111enje stepenastog cenzusa.<\/div>\n
<\/div>\n
Kla\u010dar: Predlog spu\u0161tanja cenzusa iznena\u0111uju\u0107i<\/strong><\/div>\n
<\/div>\n
Spu\u0161tanje cenzusa sa pet na tri odsto znatno bi pove\u0107alo \u0161anse za ulazak razli\u010ditih stranaka u nacionalni parlament, ka\u017ee Bojan Kla\u010dar, izvr\u0161ni direktor CeSID-a, povodom informacija o promeni cenzusa za ulazak u parlament. Kla\u010dar ka\u017ee da je taj predlog, o kojem pi\u0161e dana\u0161nja Politika, iznena\u0111uju\u0107i, pa i dosta radikalan, imaju\u0107i u vidu da je do izbora ostalo malo vi\u0161e od tri meseca.<\/div>\n
\n
“Iznena\u0111uju\u0107e je da se to veliko pitanje otvara toliko brzo uo\u010di dana za glasanje. Zato verovatno treba staviti jedan veliki znak pitanja da li \u0107e se na kraju do\u0107i do tog re\u0161enja ili \u0107e, eventualno, biti neko re\u0161enje koje \u0107e taj cenzus da defini\u0161e na druga\u010diji na\u010din<\/em>“, rekao je Kla\u010dar za Tanjug.<\/div>\n
<\/div>\n
Ukoliko bi se ipak implemenitralo takvo re\u0161enje od tri odsto, to bi, isti\u010de, znatno pove\u0107alo \u0161anse za ulazak razli\u010ditih stranaka u nacionalni parlament, posebno ukoliko te stranke budu spremne na neku vrsta koalicionog aran\u017emana.<\/div>\n
\n
“Veliki je broj stranaka u igri za prelazak cenzusa u slu\u010daju tri odsto. Najpre Srpska radikalna stranka, SPAS Aleksandra \u0160api\u0107a, mo\u017eda neka koalicija oko Srpske desnice, Metla 2020<\/em>“, ocenjuje Kla\u010dar.<\/div>\n
<\/div>\n
Te\u0161ko je, napominje on, i da se predvidi koji sve akteri mogu da pre\u0111u cenzus u slu\u010daju tako niskog cenzusa i sa verovatno ni\u017eom izlazno\u0161\u0107u, imaju\u0107i u vidu da Savez za Srbiju namerava da bojkotuje izbore. Po njegovim re\u010dima, nije praksa da se izborni zakoni menaju u izbornoj godini, posebno kada je re\u010d o tako zna\u010dajnom segmentu izbornog sistema, te ovaj predlog razume pre svega u kontekstu najavljenog bojkota.<\/div>\n
<\/div>\n
Izvori: Politika, Tanjug<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Na predstoje\u0107im parlamentarnim i lokalnim izborima, koji \u0107e najverovatnije biti odr\u017eani 26. aprila ili 3. maja, za osvajanje skup\u0161tinskih mandata bi\u0107e potrebno samo tri odsto glasova iza\u0161lih bira\u010da. Posledica zakonskih izmena bi\u0107e\u00a0mnogo ve\u0107i broj izbornih lista koje \u0107e pre\u0107i cenzus, jer \u0107e ni\u017ei izborni prag privu\u0107i i\u00a0politi\u010dke organizacije koje nisu ni pomi\u0161ljale da iza\u0111u na […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":68316,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[7],"tags":[],"class_list":["post-68315","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-politika"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68315","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=68315"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68315\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/68316"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=68315"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=68315"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=68315"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}