Mozak nam govori \u0161ta da radimo, kako da delujemo, \u0161ta da mislimo i \u0161ta da ka\u017eemo.<\/p>\n
Mi zahvaljujuc\u0301i ovom organu \u017eivimo i u\u010dimo, ali mnogo toga i dalje je nepoznato. Svake godine nova otkric\u0301a nas nau\u010de vi\u0161e o ovom \u010dudesnom organu. Zato zavirite u neke od najvec\u0301ih otkric\u0301a o mozgu u 2019. godini.<\/p>\n
Ljudi mogu do\u017eiveti mnoge emocije dok spavaju, \u010dak i ljutnju. Istra\u017eiva\u010di su otkrili, analizirajuc\u0301i mo\u017edane aktivnosti, da mogu da utvrde da li se osoba ljuti u snu. Tim je ispitao regije mozga poznate kao frontalni re\u017enjevi, koji poma\u017eu u kontroli ekspresije emocija i re\u0161avanju problema. Asimetri\u010dna aktivnost u prednjim re\u017enjevima mozga tokom spavanja mo\u017ee ukazivati na to da je osoba sanjala “ljutite” snove.<\/p>\n
Arkti\u010dka ekspedicija stvorila samotnjake<\/strong><\/p>\n Ljudi – \u010dak i introverti – jesu dru\u0161tvena bic\u0301a, a usamljenost mo\u017ee da uti\u010de na mozak. Studija je pokazala da se devet istra\u017eiva\u010da koji su proveli vi\u0161e od godinu dana u pustinji Antarktika vratilo sa ne\u0161to manjim mozgom. Grupa istra\u017eiva\u010da uporedila je skenirani snimak mozga ispitanika pre odlaska na pusti kontinent i nakon povratka u dru\u0161tvo. Otkrili su da su delovi mozga kao \u0161to je hipokampus – regija zadu\u017eena za u\u010denje i pamc\u0301enje – imali manju zapreminu nakon \u0161to su se istra\u017eiva\u010di vratili.<\/p>\n Nedostajuc\u0301i deo mozak mo\u017ee da kompenzuje<\/strong><\/p>\n Bilo bi neobi\u010dno kada bi neko mogao da uzme jabuku bez ruku. Sli\u010dno tome, grupa istra\u017eiva\u010da otkrila je da mali broj ljudi mo\u017ee da miri\u0161e iako im nedostaje regija mozga zadu\u017eena za to. U prednjem delu mozga nalaze se delovi zadu\u017eeni za miris, koji obra\u0111uju informacije o mirisima iz nosa. Istra\u017eiva\u010di su to otkrili slu\u010dajno, kada su skenirali mozak 29-godi\u0161nje \u017eene koja je mogla normalno da miri\u0161e iako joj ti delovi nedostaju. Istra\u017eiva\u010di ne znaju ta\u010dno \u0161ta je dovelo do ove magi\u010dne sposobnosti mirisa, ali smatraju da bi drugi deo mozga mogao da preuzme ulogu, \u0161to pokazuje veliku sposobnost mozga da se remodeluje, pi\u0161e Sputnik.<\/p>\n Neki ljudi osec\u0301aju magnetno polje<\/strong><\/p>\n Neke \u017eivotinje koriste nevidljivo magnetno polje koje se omotava oko na\u0161e planete kao prirodni navigacioni sistem. Tako\u0111e neki ljudi mogu da osete magnetno polje na\u0161e planete, mada nije jasno za\u0161to. U studiji objavljenoj u martu, grupa istra\u017eiva\u010da skenirala je mozak 34 osobe kojima je re\u010deno da sede u mra\u010dnoj komori za testiranje sa ve\u0161ta\u010dkim magnetnim poljem.<\/p>\n Analiza mozga pokazala je da su \u010detiri od 34 u\u010desnika pokazala sna\u017enu reakciju na promenu magnetnog polja sa severoistoka ka severozapadu, ali ne i obrnuto. Nije jasno za\u0161to su neki ljudi imali reakciju na magnetno polje, dok drugi nisu, a tako\u0111e nije jasno kako je mozak otkrio takve signale. Ali prethodna istra\u017eivanja su otkrila da ljudski mozak sadr\u017ei puno sitnih magnetnih \u010destica koje mogu imati neke veze sa tim, tvrde istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n Mozak ne prihvata ideju smrti<\/strong><\/p>\n Smrt je prirodan fenomen kao i \u017eivot. Ali na\u0161 mozak nas \u0161titi od ideje vlastite smrti, \u010dinec\u0301i nas nesposobnima da shvatimo da c\u0301emo se jednog dana pridru\u017eiti drugima u ve\u010dnom snu. Mozak neprestano koristi stare informacije kako bi predvideo \u0161ta c\u0301e se dogoditi u sli\u010dnim situacijama u buduc\u0301nosti – tako da mozak treba da bude u stanju da predvidi da c\u0301ete i vi jednoga dana umreti.<\/p>\n Ali kako se ispostavilo, ne\u0161to u ideji o na\u0161oj sopstvenoj smrti kvari ovaj mehanizam u mozgu. Grupa istra\u017eiva\u010da je to shvatila posmatrajuc\u0301i kako mozgovi 24 osobe reaguju kada im se poka\u017eu re\u010di povezane sa smrc\u0301u. Merenja mo\u017edane aktivnosti pokazala su da se mehanizam predvi\u0111anja mozga “pokvario” kada je do\u0161lo do ideje o sopstvenoj smrti. Nejasno je za\u0161to se to doga\u0111a, ali prema teoreti\u010darima, previ\u0161e o\u0161tra svest o sopstvenoj smrtnosti umanjila bi verovatnoc\u0301u da osoba \u017eeli da se razvija.<\/p>\n Ki\u010dmena te\u010dnost ulazi u mozak dok spavamo<\/strong><\/p>\n Istra\u017eiva\u010di vec\u0301 du\u017ee vreme znaju da je mo\u017edana aktivnost veoma ritmi\u010dna dok spavamo, proizvodec\u0301i talasne aktivnosti neurona. Ali ove godine su prvi put otkrili ne\u0161to drugo \u0161to je deo tog ritmi\u010dnog ciklusa: cerebrospinalnu te\u010dnost. Ova te\u010dnost okru\u017euje i \u0161titi mozak i ki\u010dmenu mo\u017edinu u svakom trenutku, a istra\u017eivanja pokazuju da tako\u0111e \u010disti mozak od toksi\u010dnih proteina dok spavamo. Grupa istra\u017eiva\u010da pregledala je mozak 13 u\u010desnika tokom spavanja pomoc\u0301u ma\u0161ine za magnetnu rezonancu i otkrila da cerebrospinalna te\u010dnost zaista te\u010de u mozgu tokom spavanja u prili\u010dno ritmi\u010dnom toku; aktivnost mozga se sti\u0161ava, krv izlazi iz mozga, a cerebrospinalna te\u010dnost prolazi unutra.<\/p>\n Ako polovina mozga nedostaje, sve mo\u017ee da funkcioni\u0161e<\/strong><\/p>\n Mozak ima izvanrednu sposobnost da se menja i prilago\u0111ava, \u0161to je dokazano na maloj grupi ljudi kojima je polovina mozga bila uklonjena kao deci da bi smanjili epilepti\u010dne napade. Uprkos tome \u0161to su im nedostajale \u010ditave polovine mozga, oni su funkcionisali sasvim dobro jer je preostala polovina oja\u010dala. Skeniranje je pokazalo da su, me\u0111u pacijentima koji imaju samo jednu hemisferu mozga, regije mozga uklju\u010dene u istu mre\u017eu (poput vida) zajedno radile jednako dobro kao i kod onih kod kojih je mozak netaknut. Tako\u0111e su otkrili da je povezanost izme\u0111u delova razli\u010ditih mo\u017edanih mre\u017ea bila ja\u010da kod pacijenata kojima je uklonjena hemisfera, \u0161to upuc\u0301uje na to da je mozak u stanju da nadoknadi gubitak velikog dela sebe.<\/p>\n U\u010denje jezika u bitovima<\/strong><\/p>\n Va\u0161em mozgu je potrebna memorija kao ona na USB-u kako bi savladao svoj maternji jezik. Prose\u010dna odrasla osoba koja govori engleski jezik verovatno c\u0301e morati da nau\u010di oko 12,5 miliona bita informacija vezanih za jezik, ili joj je potrebno 1,5 megabajta za skladi\u0161tenje. Autori su kao primer koristili ideju “bitova”, iako mozak ne \u010duva informacije u bitovima. Ali vec\u0301ina od tih informacija o jeziku ima manje veze sa gramatikom i sintaksom nego sa zna\u010denjem re\u010di. U najboljem scenariju, odrasli c\u0301e tokom jednog dana upamtiti 1.000 do 2.000 bita svog maternjeg jezika, a u najgorem slu\u010daju c\u0301e pamtiti oko 120 bita dnevno.<\/p>\n O\u017eivljavanje mrtvih mozgova<\/strong><\/p>\n Nau\u010dnici su obnovili mo\u017edanu cirkulaciju i c\u0301elijsku aktivnost u mozgu svinja nekoliko sati nakon \u0161to su umrle. Ovaj radikalni eksperiment doveo je u pitanje ideju da mozak nakon smrti pretrpi iznenadna i nepovratna o\u0161tec\u0301enja. Ali grupa istra\u017eiva\u010da je pokazala da c\u0301elijska smrt nastaje tokom du\u017eeg vremenskog perioda, a u nekim slu\u010dajevima se \u010dak mo\u017ee odlo\u017eiti ili preokrenuti. Istra\u017eiva\u010di su razvili sistem za prou\u010davanje postmortemskih mozgova, pri kojem su pumpali sinteti\u010dku zamenu za krv u arterije mozga. Pumpali su ovaj rastvor u 32 svinjska mozga 4 sata nakon \u0161to su \u017eivotinje uginule i pustili da rastvor ostane u mozgu \u0161est sati. Otkrili su da je sistem sa\u010duvao c\u0301elijsku strukturu mozga, smanjio c\u0301elijsku smrt i obnovio neku c\u0301elijsku aktivnost. Iako su istra\u017eiva\u010di istakli da nisu primetili nijednu vrstu aktivnosti koja bi ukazivala na to da je mozak svestan, neki postavljaju pitanje \u0161ta zna\u010di biti \u017eiv.<\/p>\n Ljudi imaju skrivenu svest<\/p>\n Neki pacijenti koji su u komi ili vegetativnom stanju pokazuju znakove \u201eskrivene svesti\u201c, pokazalo je istra\u017eivanje objavljeno u junu. Istra\u017eiva\u010di su analizirali mo\u017edane talase vi\u0161e od 100 pacijenata koji nisu reagovali nakon povrede mozga. Otkrili su da je u roku od nekoliko dana nakon povrede jedan od sedam pacijenata odgovorio jasnim obrascem mo\u017edane aktivnosti ili \u201eskrivenom sve\u0161c\u0301u\u201c kada im je re\u010deno da pomeraju ruke. To sugeri\u0161e da su pacijenti razumeli naredbe, ali nisu se mogli pomerati. Godinu dana kasnije, 44 odsto pacijenata koji su imali ove po\u010detne znakove skrivene svesti mogli su samostalno funkcionisati najmanje 8 sati dnevno. Drugim re\u010dima, pacijenti koji su imali ove znakove \u201eskrivene svesti\u201c imali su vec\u0301u verovatnoc\u0301u da se oporave od pacijenata bez ovih znakova, tvrde istra\u017eiva\u010di.<\/p>\n Izvor: B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Mozak nam govori \u0161ta da radimo, kako da delujemo, \u0161ta da mislimo i \u0161ta da ka\u017eemo. Mi zahvaljujuc\u0301i ovom organu \u017eivimo i u\u010dimo, ali mnogo toga i dalje je nepoznato. Svake godine nova otkric\u0301a nas nau\u010de vi\u0161e o ovom \u010dudesnom organu. Zato zavirite u neke od najvec\u0301ih otkric\u0301a o mozgu u 2019. godini. Ljudi mogu […]<\/p>\n","protected":false},"author":10,"featured_media":68336,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-68335","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68335","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/10"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=68335"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68335\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/68336"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=68335"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=68335"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=68335"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}