Nau\u010dnici veruju da ukoliko elektri\u010dna energija mo\u017ee da se stvori od sunca i vetra, postoji mogu\u0107nost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene ba\u0161te<\/p>\n
Finski nau\u010dnici proizveli su hranu od vazduha. Oni su napravili protein od bakterija iz zemlji\u0161ta, koje se hrane vodonikom izdvojenim iz vode uz pomo\u0107 elektri\u010dne, odnosno solarne energije.<\/p>\n
Nau\u010dnici veruju da ukoliko elektri\u010dna energija mo\u017ee da se stvori od sunca i vetra, postoji mogu\u0107nost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene ba\u0161te.<\/p>\n
Ostvarenje njihovih snova moglo bi da pomogne svetu da re\u0161i brojne probleme vezane sa poljoprivredom.<\/p>\n
Proteinski sastojak nalik bra\u0161nu<\/p>\n
Radi se o visoko proteinskom sastojku, nalik bra\u0161nu, koji sadr\u017ei 50 posto belan\u010devina, od 5 do 10 posto masti i od 20 do 25 posto ugljenik-hidrata. Navodno izgleda i ima ukus p\u0161eni\u010dnog bra\u0161na, a mogao bi, nakon predstavljanja 2021. godine, da bude jedan od glavnih sastojaka mnogih prehrambenih proizvoda.<\/p>\n
U postupku proizvodnje Soleina ne ispu\u0161ta se suvi\u0161an ugljenik, naprotiv, koriste se gasovi da bi se da bi se proizvela hrana. Uzima ugljen-dioksid iz vazduha, zatim ga kombinuje sa vodom, manjom dozom hranljivih sastojaka i vitamina. Potom, uz pomo\u0107 100% obnovljive solarne energije, pokre\u0107e prirodni proces fermentacije sli\u010dan onome pomo\u0107u kojeg se na primer proizvodi kvasac.<\/p>\n
“Kada sam pro\u0161le godine posetio pilot-fabriku Solar Foods (Solarna hrana) u predgra\u0111u Helsinkija, nau\u010dnici su prikupljali sredstva za nastavak istra\u017eivanja”, ka\u017ee Rod\u017eer Harabin, BBC-ijev analiti\u010dar koji pi\u0161e o za\u0161titi okoline.<\/p>\n
Iz Solar Foods-a ka\u017eu da su ve\u0107 prikupili 5,5 miliona evra i, zavisno od cene elektri\u010dne energije, predvi\u0111aju da \u0107e se njihovi tro\u0161kovi otprilike poklapati s onima za proizvodnju soje do kraja decenije, mo\u017eda \u010dak i do 2025. godine.<\/p>\n
Harabin ka\u017ee da je probao malo proteinskog bra\u0161na pod nazivom Solein te da nije osetio nikakav ukus \u0161to nau\u010dnici i \u017eele. Njihova je zamisao da takvo proteinsko bra\u0161no bude neutralan dodatak svim vrstama hrane.<\/p>\n
Ka\u017eu da bi ono moglo da bude sli\u010dno palminom ulju koje se dodaje kola\u010dima, sladoledu, keksu, testenini, sosu, rezancima i hlebu, a njegovi izumitelji tvrde da mo\u017ee da se koristi i pri uzgoju mesa ili ribe.<\/p>\n
Pro\u0107i \u0107e godine do zadovoljenja globalne potra\u017enje<\/p>\n
Ali i \u010dak ako se stvari budu razvijale po planu, pro\u0107i \u0107e mnogo godina pre nego \u0161to proizvodnja proteina bude mogla da zadovolji globalnu potra\u017enju. Re\u010d je o jednom od brojnih projekata koji se bave budu\u0107no\u0161\u0107u sinteti\u010dke hrane.<\/p>\n
Direktor fabrike Solein Pasi Vainika, koji je studirao u Velikoj Britaniji, a sada predaje na Univerzitetu Lapenranta, ka\u017ee da su ideje koje stoje iza ove tehnologije prvobitno razvijene za svemirsku industriju \u0161ezdesetih godina pro\u0161log veka.<\/p>\n
Za proizvodnju Soleinova, proteinskog sastojka voda se, uz pomo\u0107 elektrolize, ‘razdvaja’ da bi se mogao proizvesti vodonik, a potom vodonik, ugljen-dioksid iz vazduha, zajedno sa mineralima dovodi do bakterija koje potom stvaraju protein.<\/p>\n
Industrija proizvodnje proteina dobijenog iz obnovljivih izvora, CO2 i sun\u010deve svetlosti mo\u017ee istovremeno smanjiti uni\u0161tavanje na\u0161e planete i ponuditi dugoro\u010dno re\u0161enje za jednu od temeljnih prehrambenih potreba.<\/p>\n
Klju\u010dna odrednica, isti\u010de Vainika, bi\u0107e cena elektri\u010dne energije. Fabrika o\u010dekuje da \u0107e se tro\u0161kovi smanjivati, zavisno od razvoja obnovljivih izvora energije.<\/p>\n
Nau\u010dnici istra\u017eiva\u010dkog centra RethinkX, koji predvi\u0111aju da \u0107e do\u0107i do promena kada su posredi brojne vrste na na\u0161oj planeti, ka\u017eu da \u0107e ovi proteini do 2035. godine biti oko deset puta jeftiniji od \u017eivotinjskih.<\/p>\n
Kolaps sto\u010dne industrije<\/p>\n
Procenjuju da \u0107e, kao posledica situacije sa hranom u svetu, do\u0107i do potpunog kolapsa sto\u010dne industrije.<\/p>\n
Ka\u017eu da je osnovano i udru\u017eenje vode\u0107ih nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dkih i akademskih institucija kako bi se prona\u0161la inovativna re\u0161enja u borbi protiv klimatskih promena.<\/p>\n
Istra\u017eivanje sprovedeno pro\u0161le godine pokazalo je da su mikrobni proteini nekoliko puta u\u010dinkovitiji od soje kada je u pitanju kori\u0161\u0107enje poljoprivrednog zemlji\u0161ta, a i potrebna im je samo desetina vode koja se do sada koristila, prenosi Index.<\/p>\n
Drugi faktor bi\u0107e kulturolo\u0161ki. Mnogi \u0107e, bez sumnje, i dalje \u017eeleti da pojedu jagnje\u0107e kotlete koji zaista izgledaju kao jagnje\u0107i kotleti.<\/p>\n
Profesor Leon Teri sa Univerziteta Kranfild za BBC je rekao da postoji sve ve\u0107i interes investitora za istra\u017eivanje novih izvora hrane, kao i da se sve vi\u0161e ula\u017ee u razvoj sinteti\u010dke hrane.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: Twitter Gastroemprendedores@EmprendeGastro<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici veruju da ukoliko elektri\u010dna energija mo\u017ee da se stvori od sunca i vetra, postoji mogu\u0107nost i za proizvodnju hrane koja ne bi negativno uticala na klimu i ne bi imala efekat staklene ba\u0161te Finski nau\u010dnici proizveli su hranu od vazduha. Oni su napravili protein od bakterija iz zemlji\u0161ta, koje se hrane vodonikom izdvojenim iz […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":68386,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-68385","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68385","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=68385"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68385\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/68386"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=68385"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=68385"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=68385"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}