![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/111-3.jpg\")
<\/p>\nGvo\u017e\u0111e iz hemoglobina je izuzetno vaa\u017eno za zdravlje, jer prenosi kiseonik svim \u0107elijama. Organizam ne mo\u017ee da ga sinteti\u0161e, pa su hrana i dodaci u ishrani jedini na\u010din za njegovo uno\u0161enje.<\/p>\n
Da li u poslednje vreme ose\u0107ate neobja\u0161njiv umor, a uz to vam je te\u0161ko i da se popnete uz stepenice, brzo postajete zadihani..? To vas zbunjuje, jer ste vitki i fizi\u010dki aktivni. Upu\u0107eni tvrde da ovakvo stanje mo\u017ee da bude posledica deficita gvo\u017e\u0111a u organizmu, na \u0161ta naro\u010dito pa\u017enju treba da obrate \u017eene.<\/p>\n
\u0160ta posebno izdvaja ovaj mineral, i zbog \u010dega je va\u017eno da organizam ne trpi usled njegovog nedostatka, obja\u0161njava specijalista za ishranu primarijus dr Branka Konstantinovi\u0107 Birovljev iz Zavoda za zdravstvenu za\u0161titu studenata u Beogradu:<\/p>\n
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, \u010dak 40 odsto populacije na globalnom nivou ispoljava simptome anemije uzrokovane nedostatkom gvo\u017e\u0111a. Gvo\u017e\u0111e je vrlo va\u017ean, esencijalni mineral. Organizam ne mo\u017ee da ga sinteti\u0161e, pa su hrana i dodaci u ishrani jedini na\u010din za njegovo uno\u0161enje. Mnogi izbegavaju da uzimaju preparate gvo\u017e\u0111a, jer se te\u0161ko podnose. Danas, me\u0111utim, postoje suplementi bez negativnih prate\u0107ih simptoma, iz kojih se gvo\u017e\u0111e lak\u0161e apsorbuje i koji br\u017ee koriguju simptome deficita u anemiji.<\/p>\n
Za \u0161ta je gvo\u017e\u0111e sve va\u017eno?<\/p>\n
Gvo\u017e\u0111e je neophodno za odr\u017eavanje \u017eivota. Bez njega ne bi bila mogu\u0107a proizvodnja hemoglobina, odnosno crvenih krvnih zrnaca, mioglobina koji predstavlja najbr\u017ei izvor kiseonika za mi\u0161i\u0107e, ali i nekih enzima, kao \u0161to su citohromi koji obezbe\u0111uju \u0107elijsko disanje. Osim toga, gvo\u017e\u0111e potpoma\u017ee rast, \u010dini da organizam bude otporan na bolesti, spre\u010dava nastanak zamora, odr\u017eava koncentraciju i daje mentalnu sve\u017einu i budnost. Ulazi i u sastav takozvanih enzimskih sistema koji u jetri razgra\u0111uju lekove i toksine, u\u010destvuje u stvaranju enzima za proizvodnju neurotransmitera, supstanci sli\u010dnih hormonima.<\/p>\n
Postoji li jo\u0161 neka njegova va\u017ena funkcija?<\/p>\n
Gvo\u017e\u0111e u\u010destvuje i u sintezi hormona \u0161titne \u017elezde, ali i u sintezi ATP-a, osnovnog energetskog molekula koji omogu\u0107ava organizmu da opstane. Ipak, glavni razlog zbog kojeg nam je gvo\u017e\u0111e neophodno je taj \u0161to prenosi kiseonik svim \u0107elijama, jer ulazi u sastav hemoglobina, supstance koja se nalazi u crvenim krvnim zrncima. Da bi se ovo bolje razumelo, va\u017eno je re\u0107i da se u obliku hemoglobina nalaze dve tre\u0107ine gvo\u017e\u0111a u na\u0161em organizmu. Ukoliko nema dovoljno gvo\u017e\u0111a, telo nema dovoljno kiseonika koji se prenosi crvenim krvnim zrncima, odnosno eritrocitima. Nedostatak kvalitetnih eritrocita usled nedostatka gvo\u017e\u0111a manifestuje se kao sideropenijska mikrocitna anemija.<\/p>\n
<\/p>\n
Koji su prate\u0107i simptomi?<\/p>\n
Zbog toga \u0161to telo ne dobija dovoljno kiseonika jer nema dovoljno gvo\u017e\u0111a, javljaju se ose\u0107aj umora, pospanost, glavobolja, smanjena koncentracija. Ispoljavaju se i nervoza pra\u0107ena razdra\u017eljivo\u0161\u0107u, ubrzan sr\u010dani rad, hladne ruke i noge… Deficit se odra\u017eava i na imuni sistem i smanjenu sposobnost odbrane od infekcija. Ozbiljan nedostatak gvo\u017e\u0111a u trudno\u0107i mo\u017ee da dovede do pove\u0107anog rizika od prevremenog poro\u0111aja ili ra\u0111anja bebe sa niskom telesnom te\u017einom. Da gvo\u017e\u0111a nema dovoljno mo\u017ee da se prepozna i po izmenjenoj ko\u017ei, pojavi pukotina na uglovima usana i jeziku, \u0161to mo\u017ee da dovede do te\u0161ko\u0107a pri gutanju. Vidljive su i promene na noktima koji postaju krti, a i kosa po\u010dinje sve vi\u0161e da opada. U te\u017eim slu\u010dajevima mo\u017ee do\u0107i i do atrofije mi\u0161i\u0107a i sluzoko\u017ee.<\/p>\n
Kako je gvo\u017e\u0111e raspore\u0111eno u organizmu?<\/p>\n
Prose\u010dan odrastao mu\u0161karac poseduje 3,8 g ovog izuzetno va\u017enog minerala, a \u017eena prili\u010dno manje – 2,3 g. Od ukupne koli\u010dine, oko dve tre\u0107ine cirkuli\u0161u krvotokom kao hemoglobin, jedan deo se nalazi u mi\u0161i\u0107nim \u0107elijama kao mioglobin, dok ostatak predstavlja rezervno gvo\u017e\u0111e, uglavnom sme\u0161teno u ko\u0161tanoj sr\u017ei i jetri.<\/p>\n
U kojim situacijama treba pove\u0107ati unos gvo\u017e\u0111a suplementima?<\/p>\n
Potrebe za gvo\u017e\u0111em posredstvom dijetetskih izvora ili suplemenata mogu da se pove\u0107aju za vreme trudno\u0107e, dojenja, kod sportista koji imaju pove\u0107anu potrebu za svim nutrijentima, a posebno za gvo\u017e\u0111em zbog pove\u0107ane mi\u0161i\u0107ne mase. Mogu da se pove\u0107aju i kod ljudi koji su na strogoj vegetarijanskoj ishrani, kod obolelih sa bubre\u017enom insuficijencijom ili koji su na dijalizi, kod osoba sa \u010dirom na \u017eelucu koji krvari, onih koje imaju ulcerozni kolitis ili Kronovu bolest… Vi\u0161e gvo\u017e\u0111a treba da unose i svi oni koji prekomerno fizi\u010dki rade, jer intenzivna fizi\u010dka aktivnost mo\u017ee da uni\u0161ti eritrocite.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/222-1.jpg\")
<\/p>\n
\u0160ta generalno uti\u010de na njegovu iskoristljivost u organizmu?<\/p>\n
Na iskoristljivost uti\u010de pun ili prazan \u017eeludac, kiselost \u017eeluda\u010dnog soka, ali i krvna grupa. Ustanovljeno je da osobe sa krvnom grupom A imaju slabiju mo\u0107 iskori\u0161\u0107avanja gvo\u017e\u0111a zbog slabije \u017eeluda\u010dne kiseline, zbog \u010dega je posledi\u010dno \u010dak 80 odsto ovih osoba anemi\u010dno ili ima marginalni deficit gvo\u017e\u0111a. Iskoristljivost gvo\u017e\u0111a kod pojedinih namirnica biljnog porekla tako\u0111e je izuzetno niska, \u010dak ispod dva procenta, kao \u0161to je to u slu\u010daju spana\u0107a i so\u010diva koji obiluju fitatima. Ali je zato visoka iskoristljivost iz \u0161argarepe, krompira i brokolija. Me\u0111utim, da bi iskoristljivost biljnih namirnica bila \u0161to bolja treba kombinovati one bogate vitaminom C i gvo\u017e\u0111em. Tako\u0111e, ne treba zanemariti podatak da je najve\u0107a apsorpcija gvo\u017e\u0111a iz mesa, \u017eivine ili ribe.<\/p>\n
PRIRODNI IZVORI<\/p>\n
Gvo\u017e\u0111em su najbogatiji crveno meso, d\u017eigerica, jezgrasti plodovi i razli\u010dito zeleno lisnato i drugo povr\u0107e. Njegovoj dobroj resorpciji poma\u017eu vitamin C i vitamini B kompleksa, folna kiselina i minerali bakar, kobalt i mangan. Ali zato, s druge strane, resorpciju ote\u017eavaju kafa i \u010daj zbog tanina, mleko, jaja, \u017eitarice, kao i konzervansi zbog fosfata i fitata – nabraja dr Konstantinovi\u0107 Birovljev.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/01\/333.jpg\")
<\/p>\n
POTREBE<\/p>\n
Potrebe za gvo\u017e\u0111em zavise od uzrasta, pola i ukupnog zdravstvenog stanja. Novoro\u0111en\u010dad i pred\u0161kolska deca imaju ve\u0107e potrebe od odraslih, jer su u fazi rasta. U detinjstvu nema razlike u potrebama izme\u0111u de\u010daka i devoj\u010dica, dok su u adolescenciji dnevne potrebe kod devojaka pove\u0107ane zbog menstrualnog ciklusa. Shodno tome, \u017eene od 19. do 50. godine svakodnevno treba da unose 18 mg gvo\u017e\u0111a, a mu\u0161karci samo osam mg na dan. Posle menopauze potreba za gvo\u017e\u0111em se kod \u017eena smanjuje, da bi se na kraju ujedna\u010dila sa potrebama mu\u0161karaca na osam mg – ka\u017ee ovaj stru\u010dnjak.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: Depositphotos<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gvo\u017e\u0111e iz hemoglobina je izuzetno vaa\u017eno za zdravlje, jer prenosi kiseonik svim \u0107elijama. Organizam ne mo\u017ee da ga sinteti\u0161e, pa su hrana i dodaci u ishrani jedini na\u010din za njegovo uno\u0161enje. Da li u poslednje vreme ose\u0107ate neobja\u0161njiv umor, a uz to vam je te\u0161ko i da se popnete uz stepenice, brzo postajete zadihani..? To […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":68946,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-68945","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68945","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=68945"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/68945\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/68946"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=68945"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=68945"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=68945"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}