Nau\u010dnici sa Univerziteta ITMO u Sankt Peterburgu predlo\u017eili su novi koncept za borbu protiv onkolo\u0161kih oboljenja. Napravili su nonorobota od DN\u041a fragmenata koji ne samo da mo\u017ee da uni\u0161ti \u0107elije raka, ve\u0107 ih istovremeno i prepoznaje u celom telu.<\/p>\n
Rezultati istra\u017eivanja su objavljeni u listu \u201eChemistry \u2014 A European journal\u201c<\/p>\n
Stvaranje efikasnih lekova za borbu protiv raka, koji ne bi izazvali ozbiljne ne\u017eeljene efekte, jedan je od najva\u017enijih zadataka za hemi\u010dare, farmaceute i biologe. Nau\u010dnici pola\u017eu velike nade u gensku terapiju koja je usmerena na borbu protiv mutacija koje se odvijaju u ljudskim \u0107elijama.<\/p>\n
\u201eDN\u041a je osnova \u0107elije. Ona sadr\u017ei geneti\u010dke informacije potrebne da bi se kodirali proteini, koje su od \u017eivotnog zna\u010daja za postojanje \u0107elije\u201c, ka\u017ee \u041aaterina Gon\u010darova, jedan od autora istra\u017eivanja.<\/p>\n
\u201e\u041aada \u0107elija postane kancerozna, doga\u0111a se \u2019kvar\u2018 u genomu. Nakon toga ona po\u010dinje da sinteti\u0161e \u2019\u0161tetne\u2018 proteine, a ne one koji su potrebni na\u0161em organizmu. \u041aao rezultat, \u0107elije po\u010dinju nekontrolisano da se razmno\u017eavaju i proces se ne mo\u017ee zaustaviti \u2014 tumorska masa postaje sve ve\u0107a i ve\u0107a\u201c.
\n\u041aako funkcioni\u0161u nanoroboti u borbi protiv raka<\/p>\n
Nau\u010dnici sa Univerziteta u Sankt Peterburgu su sa ameri\u010dkim kolegama sa Univerziteta Centralna Florida izu\u010dili svojstva nekih dezoksiriboza (DN\u041a) koje mogu prepoznati patogene molekule RN\u041a i prese\u0107i ih.<\/p>\n
Autori su sintetisali u laboratoriji dezoksiriboze koje se same kopiraju i na njihovoj osnovi stvorili neku vrstu nanorobota koji je sposoban da ozna\u010di odre\u0111ene vrste \u0107elija raka uz pomo\u0107 svetle\u0107ih molekula i uni\u0161ti ih.<\/p>\n
\u201eNa\u0161 DN\u041a-nanorobot se sastoji od dva dela: detekcionog i terapeutskog. Terapeutski deo preseca patogenu RN\u041a: \u0161to je vi\u0161e se\u010demo, manje se proizvodi protein koji je \u0161tetan. Drugi deo na\u0161eg robota omogu\u0107ava nam da otkrijemo pogo\u0111ene \u0107elije \u2014 uz prisustvo \u201epogre\u0161ne\u201c RN\u041a u \u0107eliji na\u0161a supstanca se kombinuje sa oligonukleotidima (jednostruki polulanci DN\u041a ili RN\u041a) koji se ve\u0161ta\u010dkim putem unose u \u0107eliju, se\u010de lance i tada dolazi do fluorescencije\u201c, obja\u0161njava Gon\u010darova.<\/p>\n
Nau\u010dnici su testirali svoj izum na modelu gena \u041aRAS, koji za ve\u0107inu onkolo\u0161kih oboljenja slu\u017ei kao \u201emolekularni prekida\u010d\u201c koji aktivira neograni\u010deni rast \u0107elija. Nanorobot je uspe\u0161no otkrio RN\u041a koja je odgovorna za sintezu patogenih proteina i uspeo je da rase\u010de. Novi nano-ure\u0111aj selektivno osvetljava i se\u010de molekule RN\u041a, vezane za \u041aRAS, ignori\u0161u\u0107i sve ostale molekule.<\/p>\n
Pred nau\u010dnicima su eksperimenti na \u017eivim \u0107elijama i \u017eivotinjama. Tako\u0111e mora se re\u0161iti problem \u201eisporuke\u201c nanorobota u pogo\u0111ene \u0107elije. U toku su radovi na nano-kontejnerima za ciljane isporuke preparata u razli\u010dite laboratorije, uklju\u010duju\u0107i i onu na Univerzitetu ITMO.<\/p>\n
Iz pres-slu\u017ebe Univerziteta ITMO su istakli da je cena jo\u0161 jedna potencijalna prednost predlo\u017eenog koncepta. Izrada takvog nanorobota \u010dak i u laboratorijskim uslovima ko\u0161ta svega oko 1.000-1.500 rubalja (15 do 20 evra).<\/p>\n
Sputnik\/ @fotolia<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Nau\u010dnici sa Univerziteta ITMO u Sankt Peterburgu predlo\u017eili su novi koncept za borbu protiv onkolo\u0161kih oboljenja. Napravili su nonorobota od DN\u041a fragmenata koji ne samo da mo\u017ee da uni\u0161ti \u0107elije raka, ve\u0107 ih istovremeno i prepoznaje u celom telu. Rezultati istra\u017eivanja su objavljeni u listu \u201eChemistry \u2014 A European journal\u201c Stvaranje efikasnih lekova za borbu […]<\/p>\n","protected":false},"author":3,"featured_media":69719,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-69718","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reportaze"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/69718","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/3"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=69718"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/69718\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/69719"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=69718"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=69718"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=69718"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}