![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/11-1.jpg\")
<\/p>\nNI\u0160TA ne ja\u010da autoritet poput \u0107utanja, re\u010di su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vin\u010dija, dok je za velikog nau\u010dnika Alberta Ajn\u0161tajna “nepromi\u0161ljeno slu\u0161anje autoriteta najve\u0107i neprijatelj istine.” Da li je snaga autoriteta u nenametljivosti ili demonstriranju mo\u0107i? Nekada se bez pogovora slu\u0161alo i po\u0161tovalo to \u0161to ka\u017eu roditelji, u\u010ditelji, stariji, nadre\u0111eni na poslu… \u0160ta se promenilo, za\u0161to su danas poljuljani autoriteti? Kome se divimo, na koga \u017eelimo da se ugledamo, pa \u010dak i da ga nadma\u0161imo? Pred kim stojimo mirno i ko je, \u017eargonski re\u010deno, postao “zakon”?<\/p>\n
Psiholog Milica Zarin isti\u010de da su mali\u0161ani zahvaljuju\u0107i najrazli\u010ditim sadr\u017eajima na internetu otkrili nove vidike i idole:<\/p>\n
Deca se preko interneta informi\u0161u o influenserima, blogerima, jutjuberima i sli\u010dnim li\u010dnostima koje nekima od njih postaju autoritet. Ne treba im braniti da gledaju takve sadr\u017eaje, ve\u0107 je va\u017eno racionalno i dobronamerno razgovarati sa njima i objasniti im za\u0161to to neko radi. Dete treba u\u010diti da razvije kriti\u010dko mi\u0161ljenje, da ne veruje svemu \u0161to vidi, ve\u0107 da razmi\u0161lja svojom glavom. Ukazivati mu na opasnost i kako da se za\u0161titi… To je jedan od razloga za\u0161to su poljuljani autoriteti. Drugi je takozvano “spljo\u0161teno” dru\u0161tvo, me\u0161anje granica izme\u0111u roditelja i dece. Roditelji danas \u010desto ka\u017eu: “Ne mogu mu ni\u0161ta, nemam uticaj”. To je pozicija nemo\u0107i. Ne postoji hijerarhija i vertikalni red, ve\u0107 horizontalna orijentacija, u stilu – deca i roditelji se oko svega dogovaraju. To nije dobro. Odrasli su ti koji procenjuju \u0161ta je dobro za dete.<\/p>\n
Sagovornica “\u017divota plus” podse\u0107a da je porodica mesto gde se gradi autoritet i odakle sve po\u010dinje. Ona je osnov i paradigma \u017eivota. U njoj sti\u010demo bazu, temelj za budu\u0107a iskustva, pa se i po\u0161tovanje u\u010di u detinjstvu.<\/p>\n
Roditelji danas imaju problem svojom gre\u0161kom – ka\u017ee Milica Zarin. – Sve je vi\u0161e mali\u0161ana koji se nasilno pona\u0161aju prema okolini i roditeljima, kojima su idoli takozvani “opasni” momci, \u017eele lagodan \u017eivot i brzo zara\u0111en novac. To je lo\u0161e i pora\u017eavaju\u0107e, a korektivni faktor je uvek prvo porodica. Ne treba da \u010dekamo da nam dr\u017eava re\u0161ava problem sa decom, to moramo da u\u010dinimo sami. Da pojednostavim stvari, fenomenolo\u0161ki je lepo gledati propagiranje firmiranih stvari i garderobe, lepih devojaka i provoda, ali deci treba neko da objasni da se tako ne \u017eivi, mo\u017eda samo neko i ponekad, na primer, kada snima spot. Treba im re\u0107i da mora mnogo da se radi da bi se normalno \u017eivelo. Takozvani popustljivi stil vaspitanja dovodi do toga da se deca ni u tridesetim i \u010detrdesetim godinama ne osamostale, ve\u0107 \u017eive sa roditeljima, na njihov a ne na svoj ra\u010dun.<\/p>\n
ZATAJILI SU I MEDIJI<\/p>\n
<\/p>\n
Ali roditelji nisu jedini krivci. Osim porodice zatajilo je i dru\u0161tvo, a veliku odgovornost snose i mediji.<\/p>\n
Svi smo odgovorni. Mediji danas svesno padaju sve ni\u017ee. Pad vrednosti i morala zarad tira\u017ea nikada nije bio izra\u017eeniji. Ali na to mo\u017eemo da uti\u010demo samo mi, moramo da razgovaramo sa decom (u porodici, \u0161koli, kom\u0161iluku), da uspostavljamo red, hijerarhiju i u\u010dimo ih pravim vrednostima koje \u0107e im biti korisne. Veliki uticaj imaju i rijaliti programi i zvezde takvih sadr\u017eaja. Ne branite deci da ih gledaju, jer \u0107e ih tako vi\u0161e privla\u010diti, ali im objasnite da se na njima zara\u0111uje novac i tra\u017eite alternativu me\u0111u drugim poznatim li\u010dnostima. Poenta je da ljudi nau\u010de kriti\u010dki da razmi\u0161ljaju umesto da prihvate sve \u0161to im se servira.<\/p>\n
Kada se ka\u017ee autoritet, najpre se pomisli na utucaj i mo\u0107. Ovaj pojam se koristi i da ozna\u010di snagu koja je zasnovana na stru\u010dnosti, znanju, socijalnom polo\u017eaju ili moralnim vrlinama. \u010cesto pod autoritetom podrazumevamo uticaj na druge zbog osobine ili ve\u0161tine koju neka osoba poseduje i obi\u010dno prema njoj imamo divljenje i po\u0161tovanje. Prvi autoriteti deci u ve\u0107ini slu\u010dajeva su roditelji ili staratelji u primarnoj porodici, zatim vaspita\u010di, u\u010ditelji, treneri, zna\u010dajne odrasle osobe iz okoline (bake, deke, ujaci, tetke, kom\u0161ije), prijatelji… A \u010dije mi\u0161ljenje i stav kasnije u \u017eivotu najvi\u0161e po\u0161tujemo?<\/p>\n
Najvi\u0161e nam je stalo do mi\u0161ljenja osobe koja nas po\u0161tuje – ka\u017ee Milica Zarin. – To je neko sa osobinama i kvalitetima koje visoko cenimo i \u017eelimo da usvojimo i razvijemo. Takva osoba nam je \u010desto uzor, \u017eelimo da budemo kao ona, \u010dak i da postignemo vi\u0161e od nje. Na taj na\u010din je autoritet povezan sa \u017eeljom pojedinca da napreduje. Autoritet podrazumeva pozitivan odnos prema nekoj osobi, dok je strahopo\u0161tovanje negativan odnos prema nekome ko je autoritet. U ovom drugom slu\u010daju pona\u0161amo se kao da ne\u0161to po\u0161tujemo jer se pla\u0161imo.<\/p>\n
Kriza u dru\u0161tvu proizvela je i krizu autoriteta, pa je ovaj pojam \u010desto diskutabilan i u poslovnom okru\u017eenju. Milica Zarin smatra da kriza autoriteta mora da se ispravlja najpre u porodici, zatim u vrti\u0107u, u \u0161koli, na radnom mestu…<\/p>\n
\u010cesto klijenti na psihoterapiji ka\u017eu da imaju problem sa autoritetom na poslu, a to se nekada ogleda u tome \u0161to mi ne procenjujemo da li \u0161ef ili nadre\u0111eni poseduje odre\u0111eno znanje i stru\u010dnost da bi bio na tom mestu. Dakle, nemamo problem sa autoritetom i sa osobom za koju smatramo da je vredna po\u0161tovanja, ve\u0107 zato \u0161to mislimo da ne treba da bude hijerarhijski na toj poziciji. Autoritet podrazumeva postojanje najmanje dve osobe: jedne koja je predmet po\u0161tovanja i druge koja po\u0161tuje prvu. Ono \u0161to neku osobu \u010dini autoritetom jeste to da je drugi po\u0161tuju. Svako mo\u017ee sebe da smatra zaslu\u017enim, sposobnim ili osobom sa izuzetnim kvalitetima, ali to moraju drugi da potvrde. Pojam autoriteta je povezan sa dru\u0161tvenom vertikalom jer pretpostavlja da je po\u0161tovana osoba, autoritet, u odnosu na neku vrednost na vi\u0161em nivou, a da je osoba koja po\u0161tuje na ni\u017eem nivou.<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/02\/22-1.jpg\")
<\/p>\n
PODRE\u0110ENOST I PONIZNOST<\/p>\n
PSIHOLOG Milica Zarin se u praksi uverila da ljudi \u010desto ne prave razliku izne\u0111u podre\u0111enosti i poniznosti:<\/p>\n
Dobro funkcionisanje bilo koje grupe ljudi podrazumeva vertikalnu ure\u0111enost, u tom smislu i podre\u0111ivanje. Problem je kada ve\u0107i broj \u010dlanova zajednice podre\u0111enost me\u0161a sa ponizno\u0161\u0107u, nadre\u0111enost sa bahato\u0161\u0107u, a zahtev za podre\u0111ivanjem sa poni\u017eavanjem. Tada je vertikalni red nemogu\u0107 i uspostavlja se disfunkcionalno, takozvano “spljo\u0161teno dru\u0161tvo” – bez vrednosti i bez po\u0161tovanja, koje nije dobro za pojedince u njemu.<\/p>\n
VASPITNI STILOVI<\/p>\n
\u010cESTO se govori o vaspitnim stilovima dece, takozvanom po\u017eeljnom autoritativnom i nepo\u017eeljnom autoritarnom.<\/p>\n
Kod autoritativnog vaspitanja roditelj zauzima jasan hijerarhijski odnos u kojem je on “gore”, a dete “dole”, zatim iz te pozicije podr\u017eava, vodi i odgaja dete – ka\u017ee psiholog. – Dakle, pru\u017ea mu ljubav i zahteva disciplinu. Roditelj koji autoritarno vaspitava stalno zahteva disciplinu i poslu\u0161nost bez ljubavi i podr\u0161ke. Ali u razli\u010ditim kontekstima i periodima \u017eivota se nalazimo i u druga\u010dijim ulogama, pa smo nekada mi nekome autoritet a nekada imamo autoritet.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor:\u00a0 Novosti<\/p>\n
Depositphotos<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
NI\u0160TA ne ja\u010da autoritet poput \u0107utanja, re\u010di su slavnog renesansnog umetnika Leonarda da Vin\u010dija, dok je za velikog nau\u010dnika Alberta Ajn\u0161tajna “nepromi\u0161ljeno slu\u0161anje autoriteta najve\u0107i neprijatelj istine.” Da li je snaga autoriteta u nenametljivosti ili demonstriranju mo\u0107i? Nekada se bez pogovora slu\u0161alo i po\u0161tovalo to \u0161to ka\u017eu roditelji, u\u010ditelji, stariji, nadre\u0111eni na poslu… \u0160ta se […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":71173,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-71172","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/71172","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=71172"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/71172\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/71173"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=71172"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=71172"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=71172"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}