Bez obzira na to \u0161to se na njih obra\u0107a sve ve\u0107a pa\u017enja, autoimune bolesti su i dalje enigma. Me\u0111u njima ima onih o kojima se izuzetno malo zna. Stru\u010dnjaci jo\u0161 nisu usaglasili stavove ni o njihovom broju. Ve\u0107ina isti\u010de da je poznato vi\u0161e od 80 odsto ovih bolesti, ali da se za ve\u0107inu ne zna kako ta\u010dno nastaju.<\/p>\n
Na pitanje kako da prepoznamo prve simptome odre\u0111ene autoimune bolesti, specijalista interne medicine dr Ivica Jeremi\u0107, iz Instituta za reumatologiju, ka\u017ee:<\/p>\n
– Da bi se razumeli simptomi, prvo treba ukazati na va\u017enost imunog sistema i kada do autoimunih bolesti dolazi. Imuni sistem je izuzetno va\u017ean jer slu\u017ei za za\u0161titu organizma od bakterija, virusa i parazita. Ubija i maligne \u0107elije, pa na taj na\u010din tako\u0111e \u0161titi organizam od pojave zlo\u0107udnih bolesti. Me\u0111utim, u nekom trenutku imuni sistem ume da \u201czaka\u017ee\u201d i po\u010dinje da napada sopstvena zdrava tkiva jer ih ne prepoznaje. Ovi poreme\u0107aji imuniteta mogu da budu sasvim blagi i da uzrokuju zanemarljive promene, ali nekada dovode do nastanka ozbiljnih bolesti.<\/p>\n
Koje bolesti su najtipi\u010dnije i kako se ispoljavaju?<\/p>\n
– Me\u0111u onima koje zahvataju samo jedan organ najpoznatiji je dijabetes tip 1. Tu je i Ha\u0161imoto tiroiditis, autoimuno oboljenje \u0161titaste \u017elezde, koje je poslednjih godina veoma \u010desto. Dijabetes tip 1 se javlja kod dece i mladih osoba, \u010desto u \u017eivotnom periodu kada ne o\u010dekujemo ozbiljne bolesti. Neki od prvih simptoma su poja\u010dana \u017ee\u0111, \u010de\u0161\u0107e mokrenje, napadi gladi i zamor. Kod mla\u0111e dece prvi simptom nekada mo\u017ee da bude umokravanje u krevetu, a da to pre nisu radila. Ukoliko se bolest ne prepozna, zapusti ili ne le\u010di, javljaju se poreme\u0107aj svesti, zadah na aceton i ubrzano disanje. Kod ovih pacijenata lekarska pomo\u0107 je neophodna, jer se dijabetes tip 1 le\u010di nadoknadom insulina koji nedostaje.<\/p>\n
\u0160ta je karakteristi\u010dno za Ha\u0161imoto tiroiditis?<\/p>\n
– Smatra se da ovu bolest ima oko pet odsto populacije. Da je prisutna dokazuje se pojavom antitela u krvi koja polako o\u0161te\u0107uju \u0161titnu \u017elezdu. Nekada mogu da pro\u0111u mnoge godine pre nego \u0161to \u0161titna \u017elezda prestane da lu\u010di odgovaraju\u0107u koli\u010dinu hormona va\u017enih za proizvodnju energije u \u0107elijama. Ako ih nema dovoljno javljaju se zamor, osetljivost na hladno\u0107u, usporeno pra\u017enjenje creva.<\/p>\n
Postoje li jo\u0161 neki prepoznatljivi simptomi?<\/p>\n
– Ko\u017ea i kosa postaju suve, nokti pucaju lako, a kod nekih osoba se javljaju podo\u010dnjaci i otoci ispod o\u010diju. Nekada mogu da oteknu i glasne \u017eice, pa glas postane hrapav. Zanimljivo je da su mnogi od ovih simptoma karakteristi\u010dni i za proces starenja, pa se de\u0161ava da se slabija funkcija \u0161titaste \u017elezde u poznijem dobu ne prepozna. Nedostatak ovih hormona mo\u017ee da izazove i bol u mi\u0161i\u0107ima, promene raspolo\u017eenja, gde uglavnom dominira depresija, a kod nele\u010denih slu\u010dajeva mo\u017ee da se razvije i demencija.<\/p>\n
Koja autoimuna bolest je jo\u0161 upe\u010datljiva?<\/p>\n
– Jedna od njih je vitiligo, bolest ko\u017ee koja nastaje zbog gubitka \u0107elija ko\u017ee koje sadr\u017ee pigment melanocit. Osobe sa ovim oboljenjem prvo prime\u0107uju bele ta\u010dkice na vrhovima prstiju, oko o\u010diju i na laktovima, koje, zapravo, predstavljaju ko\u017eu u kojoj nema pigmenta. To se obi\u010dno primeti nakon leta kada okolna ko\u017ea pocrni. Tokom zime, kada je ko\u017ea neosun\u010dana, promene se i ne primete. Vitiligo nekada mo\u017ee da zahvati i celu povr\u0161inu ko\u017ee. Sama po sebi bolest ne pravi druge probleme, ali je nekada udru\u017eena sa drugim autoimunim bolestima, kao \u0161to je perniciozna anemija, gde je pri\u010da potpuno druga\u010dija.<\/p>\n
U kom smislu?<\/p>\n
– U pernicioznoj anemiji se antitela vezuju za \u0107elije \u017eeluca, pa tako spre\u010davaju stvaranje faktora neophodnog za usvajanje vitamina B12. Ovaj vitamin je neophodan za normalno stvaranje crvenih krvnih zrnaca i funkcionisanje nervnih \u0107elija. Zato pacijenti sa ovom bole\u0161\u0107u imaju mali broj crvenih krvnih zrnaca, a uz to ose\u0107aju trnjenje u \u0161akama i stopalima zbog o\u0161te\u0107enja perifernih nerava. U te\u0161kim slu\u010dajevima, kada vitamin B12 nedostaje dugo, mo\u017ee da se javi i demencija.<\/p>\n
Za\u0161to se pojedine autoimune bolesti podvode pod pojam sistemske, i \u0161ta to ta\u010dno zna\u010di?<\/p>\n
– Sistemske su jer napadaju razli\u010dita tkiva i organe, pa \u010desto imaju veoma raznolike simptome. Najpoznatije me\u0111u njima su sistemski eritemski lupus, sistemska skleroza, Sjogrenov sindrom, razli\u010dite vrste artritisa. Kod ve\u0107ine obolelih od ovih bolesti javljaju se nespecifi\u010dni simptomi u vidu umora, malaksalosti, mr\u0161avljenja, a ponekad i temperatura, kao i promena na ko\u017ei. Kod osoba sa sistemskim lupusom na licu nastaje crvenilo u obliku leptira. Konkretno, ovo oboljenje \u010desto je pra\u0107eno povi\u0161enom temperaturom koja dugo traje, ali i op\u0161tom slabo\u0161\u0107u. Osim toga, \u010desto je prisutan otok i bol u zglobovima \u0161aka. Kod pacijenata sa lupusom mo\u017ee da se javi i opadanje kose, ali i ranice u ustima. Ako su im zahva\u0107eni bubrezi, mogu da imaju otoke potkolenica. Ipak, mnogi od ovih simptoma nisu specifi\u010dni i \u010desto mogu da se jave nakon virusnih infekcija. Pa, ukoliko su kratkotrajni, ne treba da budu razlog za veliku brigu.<\/p>\n
ZGLOBOVI \u0160AKA<\/p>\n
Za autoimune bolesti je karakteristi\u010dno da se bol u zglobovima \u0161aka javlja u mirovanju, obi\u010dno tokom no\u0107i, sa izra\u017eenim tegobama ujutru. Uko\u010denost u zglobovima traje du\u017ee od pola sata nakon bu\u0111enja. Za razliku od ovih bolova, kod obolelih od degenerativnih bolesti zglobova, jutarnja uko\u010denost je kratkotrajna i bez zna\u010dajnijih otoka, a traje najdu\u017ee 15 minuta – ka\u017ee dr Jeremi\u0107.<\/p>\n
REJNOV FENOMEN<\/p>\n
Od svih simptoma, posebnu pa\u017enju trebalo bi obratiti na Rejnov fenomen, koji se odnosi na poreme\u0107aj cirkulacije u \u0161akama i prolazi kroz tri faze. U prvoj dolazi do gr\u010da krvnih sudova zbog \u010dega prsti pobele. Potom, kako se u krvi smanjuje koli\u010dina kiseonika a raste koli\u010dina ugljen-dioksida, dolazi do modrila prstiju. U krajnjoj tre\u0107oj fazi krvni sudovi se \u0161ire, nakon \u010dega prsti pocrvene jer postaju ponovo prokrvljeni. Ove promene se de\u0161avaju naj\u010de\u0161\u0107e nakon izlaganja hladno\u0107i, ali mogu i kod razli\u010ditih sistemskih bolesti, a naj\u010de\u0161\u0107e kao rani znak sistemske skleroze. Rejnov fenomen mo\u017ee da se javi i kod potpuno zdravih osoba. Me\u0111utim, kada god da se pojavi, predstavlja dobar razlog za odlazak reumatologu, kako bi se isklju\u010dila mogu\u0107nost da se radi o sistemskoj bolesti. U sistemskoj sklerozi dolazi i do zategnutosti ko\u017ee, prvo prstiju, a zatim i drugih delova tela, a \u010desto postoje i ranice na vrhovima prstiju – isti\u010de ovaj stru\u010dnjak.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: Depositphotos<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Bez obzira na to \u0161to se na njih obra\u0107a sve ve\u0107a pa\u017enja, autoimune bolesti su i dalje enigma. Me\u0111u njima ima onih o kojima se izuzetno malo zna. Stru\u010dnjaci jo\u0161 nisu usaglasili stavove ni o njihovom broju. Ve\u0107ina isti\u010de da je poznato vi\u0161e od 80 odsto ovih bolesti, ali da se za ve\u0107inu ne zna […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":74015,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-74014","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/74014","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=74014"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/74014\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/74015"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=74014"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=74014"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=74014"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}