![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/04\/strah.jpg\")
<\/p>\nStrah ne postoji nigde osim u umu, re\u010di su ameri\u010dkog pisca i predava\u010da Dejla Karnegija, dok njegov sunarodnik, motivacioni govornik i biv\u0161i TV voditelj Les Braun smatra da strah nema posebnu mo\u0107, osim one koju mu sami dajete kad mu se predate. Bilo kako, tek, ljudi \u0161irom planete suo\u010deni su sa velikim strahom i panikom zbog pojave virusa korona, ali i sa ose\u0107anjem nemo\u0107i. \u010cove\u010danstvo \u201cdrhti\u201d pred nevidljivim neprijateljem koji nemilosrdno uzima danak, dok nam putem medija, iz \u010dasa u \u010das, sti\u017eu zastra\u0161uju\u0107e brojke i slike obolelih, pitamo se: \u201cIma li ovome kraja?\u201d<\/p>\n
Kako da pobedimo strah i paniku ili bar malo ubla\u017eimo nemir koji nas je obuzeo? Psiholog Milica Zarin isti\u010de da strah ima prevashodno za\u0161titnu funkciju i da je od nastanka civilizacije on \u010dovekov saveznik, a ne neprijatelj. Moramo da budemo svesni da postoji opasnost, ali i re\u0161enje koje zavisi od nas, i ne treba da pani\u010dimo.<\/p>\n
Panika je preterani strah i \u0161tetna emocija koja nam onemogu\u0107ava da se pona\u0161amo adekvatno situaciji, ve\u0107 nas blokira i oduzima nam energiju – ka\u017ee Milica Zarin, za \u201c\u017divot plus\u201d. – To je parali\u0161u\u0107e stanje u kojem ne vidimo istinu i pona\u0161amo se nerazumno i iracionalno. \u0160to smo dalje od realnosti, to smo dalje od mira i spokoja, od re\u0161enja i dobrog funkcionisanja. Panika je emocionalni vampir, a posledice su umor, iscrpljenost, nemir, du\u0161evna patnja, mentalna blokiranost i problem sa motivacijom. Ali ne treba biti ni previ\u0161e opu\u0161ten, nedisciplinovan i nezainteresovan, jer ni takvo pona\u0161anje nije adekvatno situaciji u kojoj se nalazimo. Treba da budemo obazrivi, da se dr\u017eimo onog \u0161to je dr\u017eava propisala i \u0161to su lekari preporu\u010dili. Moramo da se pona\u0161amo odgovorno, disciplinovano, oprezno, ali bez panike. Da budemo u izolaciji, da smanjimo kontakte sa drugim ljudima i po\u0161tujemo propisane mere. To je sad \u201cposao\u201d svakog od nas.<\/p>\n
<\/p>\n
Strah i paniku izazivamo svojim mislima, odnosno sopstvenim tuma\u010denjem stvarnosti i interpretacijom doga\u0111aja oko nas, smatra psiholog. Od na\u0161eg unutra\u0161njeg govora i na\u010dina na koji obja\u0161njavamo stvarnost, zavisi i kako se ose\u0107amo. Ali postoje i univerzalni okida\u010di koji kod ve\u0107ine ljudi o\u010dekivano izazivaju sli\u010dne ili iste emocije. To su situacije poput gubitka bliske osobe, bolesti, prirodnih katastrofa. I tada ljudi mogu da reaguju razli\u010dito, ali ve\u0107ina \u0107e ose\u0107ati tugu, strah, nemir… Pla\u0161imo se i neizvesnosti, nepoznatog, samo\u0107e, nema\u0161tine, patnje, dosade… Najosetljiviji u ovoj situaciji su stariji, osobe sa naru\u0161enim imunitetom, a posebno usamljeni.<\/p>\n
Ne mislim na samo\u0107u i fizi\u010dku izolovanost, jer poznajem osobe koje su starije i \u017eive same, ali imaju neophodnu pomo\u0107 i podr\u0161ku i fizi\u010dku (dono\u0161enje namirnica i lekova) i psihosocijalnu (u kontaktu su sa bliskim osobama – to ne moraju nu\u017eno da budu deca, neki ih i nemaju, ve\u0107 prijatelji, kume, sestre kom\u0161inice, biv\u0161e koleginice…). S druge strane, postoje osobe koje \u017eive same ali su i socijalno i emocionalno izolovane. Nemaju nikog bliskog sa kim bi razgovarale telefonom i zaista su usamljene, preplavljene strahom, panikom i o\u010dajem. Posebno osetljivi u ovakvim globalnim krizama su, ina\u010de, ranjivi ljudi. Osobe koje ve\u0107 imaju traume, one koje hroni\u010dno pate (du\u017ee vreme \u201ctrpe\u201d neka neprijatna stanja) i imaju psihi\u010dke pote\u0161ko\u0107e, stanja ili poreme\u0107aje, a nisu se obratile za stru\u010dnu pomo\u0107 (zapu\u0161tene dijagnoze). U ovoj situaciji, panika izazvana virusom korona mo\u017ee da bude okida\u010d i provociraju\u0107i faktor za dosada\u0161nje funkcionisanje.<\/p>\n
EMOCIONALNO OPISMENjAVANjE<\/p>\n
Psiholog Milica Zarin napominje da ne postoji magi\u010dan recept protiv straha i panike. Sve zavisi od nas, trenutne situacije i konteksta doga\u0111aja.<\/p>\n
U ovoj situaciji bilo bi korisno organizovati dnevne obaveze, pre svega, pona\u0161ati se odgovorno, ali i raditi sve ono za \u0161ta ranije nismo imali vremena. Dosada je \u010dovekov veliki neprijatelj, pa treba osmisliti sebi i rad i zabavu. Mnogo je mogu\u0107nosti i aktivnosti koje mogu da se praktikuju tokom vanrednog stanja: sre\u0111ivanje ku\u0107e, terase, ormara, bacanja stvari, sudova i garderobe koju ne koristimo, \u010ditanje knjiga, gledanje filmova i serija, joga, meditacija, razne ve\u017ebe, slu\u0161anje muzike, \u0161trikanje, slikanje, re\u0161avanje ukr\u0161tenih re\u010di, igranje dru\u0161tvenih igara… Ovakva situacija je dobra za one koji misle da stalno moraju da rade ne\u0161to korisno, sada mogu sebi da \u201cdaju dozvolu\u201d da ni\u0161ta ne rade i da nemaju ose\u0107aj krivice.<\/p>\n
Strah je dubok onoliko koliko mu to svest dozvoljava, ka\u017ee japanska poslovica. Postoje ljudi koje nikad ili retko obuzme ose\u0107aj panike, dok su neki tome previ\u0161e skloni, \u010desto i preuveli\u010davaju situaciju. Na\u0161a sagovornica isti\u010de da je emocionalno opismenjavanje mogu\u0107e i preporu\u010divo. Potrebno je osvestiti na\u010din razmi\u0161ljanja, detektovati gre\u0161ku, korigovati je i usvojiti nove, zdravije i korisnije navike i na\u010dine razmi\u0161ljanja:<\/p>\n
\u010cesto ka\u017eemo: \u201cTakav sam od malih nogu, na dedu sam ili isti sam majka i ona je bila pani\u010dar\u201d. Ali to su zablude i odricanje od odgovornosti za sopstveno pona\u0161anje i emocije. Pani\u010dan \u010dovek ima tendenciju da u ve\u0107ini situacija, koje proceni kao opasne, reaguje preteranim strahom, razmi\u0161ljaju\u0107i o crnim scenarijima i veruju\u0107i u najgori mogu\u0107i ishod. Kada se takvi obrasci pona\u0161anja \u010desto primenjuju, oni postaju automatski, uve\u017ebani i savr\u0161eni zbog velikoj broja ponavljanja, pa se mozak \u201cnavikne\u201d tako da razmi\u0161lja. Dobra vest je da mo\u017eemo da menjamo \u0161tetne na\u010dine razmi\u0161ljanja, da u\u010dimo i uve\u017ebavamo nove, korisne metode, koje nam poma\u017eu da se bolje ose\u0107amo i bolje funkcioni\u0161emo. Na psihoterapiji se u\u010di da neko ko je bio \u201cpani\u010dar\u201d po\u010dne ispravno da razmi\u0161lja i da se ose\u0107a adekvatno realnoj situaciji.<\/p>\n
VE\u017dBE DISANjA I MEDITACIJA<\/p>\n
Na pitanje da li postoji metoda ili ve\u017ebe koje poma\u017eu da se takvo stanje lak\u0161e prevazi\u0111e, na\u0161a sagovornica ka\u017ee:<\/p>\n
Postoje razli\u010dite ve\u017ebe disanja, relaksacije i meditacije koje mogu da umire \u010doveka i smanje ose\u0107anje napetosti. Mnogo \u0107emo se bolje ose\u0107ati ako po\u0161tujemo pravila, razmi\u0161ljamo razumno i radimo sve \u0161to nam lekari savetuju, jer \u0107emo imati ose\u0107aj da ne\u0161to korisno radimo, da dajemo doprinos op\u0161tem boljitku.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: Depositphotos<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Strah ne postoji nigde osim u umu, re\u010di su ameri\u010dkog pisca i predava\u010da Dejla Karnegija, dok njegov sunarodnik, motivacioni govornik i biv\u0161i TV voditelj Les Braun smatra da strah nema posebnu mo\u0107, osim one koju mu sami dajete kad mu se predate. Bilo kako, tek, ljudi \u0161irom planete suo\u010deni su sa velikim strahom i panikom […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":75411,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-75410","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/75410","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=75410"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/75410\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/75411"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=75410"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=75410"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=75410"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}