GOJAZNOST, pa \u010dak i samo vi\u0161ak od desetak kilograma, pove\u0107avaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Me\u0111utim, kada se one razviju, masne naslage deluju za\u0161titno na srce i usporavaju dalji napredak oboljenja. Klini\u010dka praksa je pokazala da su se pacijenti koji su imali vi\u0161e masno\u0107a i telesno bili ja\u010di, bolje oporavljali posle intervencija na srcu i krvnim sudovima od onih koji su bili slabi i mr\u0161avi.<\/p>\n
U intervjuu, za “Novosti”, profesor dr Mirjana \u0160umarac Dumanovi\u0107, endokrinolog Klini\u010dkog centra Srbije, ka\u017ee da postoji obja\u0161njenje za ovaj paradoks:<\/p>\n
\u010cinjenica je da gojaznost lo\u0161e uti\u010de na zdravlje. Dakle, ne postoji zdrava gojaznost, jer se smatra da kod ljudi sa pove\u0107anom telesnom te\u017einom rizik od kardiovaskularnih bolesti na svake dve godine raste za sedam odsto. Ali, ono \u0161to pravi razliku me\u0111u gojaznima i \u010dini da bolje podnose bolesti srca je raspored masnih naslaga i kompozicija ili gra\u0111a tela.<\/p>\n
* \u0160ta to zna\u010di?<\/p>\n
Da je najgori mogu\u0107i tip gojaznosti kada se masne naslage talo\u017ee na stomaku. Uz to, ako osoba ima izra\u017eeno slabe mi\u0161i\u0107e ruku i nogu, rizik od komplikacija na srcu i krvnim sudovima je gotovo neizbe\u017ean. Oni po pravilu obolevaju, i prognoza bolesti im je veoma lo\u0161a. Ovakva gra\u0111a tela i raspored masno\u0107a se naro\u010dito sre\u0107e kod starijih ljudi. Zato se njima savetuje da unose \u0161to vi\u0161e proteina hranom i da se kre\u0107u \u0161to \u010de\u0161\u0107e, a jo\u0161 bolje je ako redovno ve\u017ebaju.<\/p>\n
* Koji jo\u0161 tipovi gra\u0111e i raspored masno\u0107a negativno uti\u010du na zdravlje srca?<\/p>\n
Od bolesti srca mogu da obole i mr\u0161avi ljudi, kao i oni sa normalnom telesnom te\u017einom, ali od progresije bolesti su najugro\u017eeniji oni koji imaju slabe mi\u0161i\u0107e, a istovremeno su i mr\u0161avi, zna\u010di imaju malo masti. Dakle, klju\u010d je da se o\u010duva dobra mi\u0161i\u0107na masa. Jaki mi\u0161i\u0107i su ti koji spre\u010davaju da masne naslage postanu nefunkcionalne i da ne budu vi\u0161e rezervoar vi\u0161ka energije, ve\u0107 uzrok zapaljenja.<\/p>\n
* \u0160ta se de\u0161ava kada masne naslage postanu uzrok zapaljenja?<\/p>\n
Ranije se mislilo da je jedina funkcija masnog tkiva da bude rezervoar vi\u0161ka energije. Me\u0111utim, sada je poznato da je masno tkivo jedan veliki endokrini organ. Dokle god ono uspeva da skladi\u0161ti vi\u0161ak kalorija iz hrane to je bezbedno. Ali, kada se gojaznost pove\u0107ava ono postaje prezasi\u0107eno, njegova prokrvljenost je sve slabija, pa tako \u0107elije u njemu ne dobijau dovoljno kiseonika i po\u010dinju da odumiru. Tako dolazi do zapaljenja, jer zdrav deo masnih naslaga poku\u0161ava da se odbrani od mrtvih \u0107elija. Zna\u010di gojaznost uzrokuje hroni\u010dno stanje niskostepenog zapaljenja koje tinja i naru\u0161ava metaboli\u010dke procese u organizmu. To pogor\u0161ava insulinsku rezistenciju, a samim tim i zdravlje kardiovaskularnog sistema.<\/p>\n
* Ljudi naj\u010de\u0161\u0107e po\u010dinju da se goje u srednjim godinama. Jesu li oni u riziku da obole kao i oni koji su gojazni od detinjstva ili mladosti?<\/p>\n
I jedni i drugi su u riziku. Naravno, gojaznost od mladih godina je opasnija, jer se masne naslage ranije nakupljaju u organima i opstruiraju njihov rad. Tako\u0111e, oni koji su gojazni \u010ditav \u017eivot, ranije se susre\u0107u sa ote\u017eanim sr\u010danim radom, opstrukcijama u disanju tokom sna. To mo\u017ee da dovede do pojave hipertenzije, poreme\u0107aja sr\u010danog ritma i niza drugih oboljenja i stanja, od kojih je najte\u017ee popu\u0161tanje sr\u010danog mi\u0161i\u0107a.<\/p>\n
* Mo\u017ee li gojazna osoba da bude zdrava?<\/p>\n
Smatra se da je 30 odsto gojaznih metaboli\u010dki zdravo. To zna\u010di da nemaju ni insulinsku rezistenciju, ni naru\u0161ene masno\u0107e u krvi, kao ni visok pritisak, tako da ni srce nije u tolikoj meri optere\u0107eno. Ipak, va\u017eno je da se smr\u0161a, odnosno da se pove\u0107a mi\u0161i\u0107na masa u odnosu na masne naslage. Na\u0161e telo se sastoji iz nemasne i masne mase. Nemasnu \u010dine kosti, organi, tkiva i voda. To ne mo\u017eemo da promenimo, ali mo\u017eemo da vodimo ra\u010duna o u\u010dinku mi\u0161i\u0107a u masnoj masi. Zna\u010di da je bitno da ve\u017ebamo i da smo stalno u pokretu. To omogu\u0107ava i da organizam dobije dovoljne koli\u010dine kiseonika.<\/p>\n
* Kako gojaznost jo\u0161 mo\u017ee da se le\u010di osim dijetom i fizi\u010dkom aktivno\u0161\u0107u?<\/p>\n
Postoje vrlo efikasni lekovi za gojaznost. U svetu ih ima pet-\u0161est. Kod nas je dostupan samo jedan, ali uskoro \u0107emo imati jo\u0161 jedan. Ovaj koji je registrovan na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu deluje tako \u0161to apsorbuje masti u tankom crevu i dovodi do masnih i prolivastih stolica. Taj efekat u kombinaciji sa dijetom daje dobar rezultat. Drugi lekovi deluju na mozak i balansiraju izme\u0111u hormona sitosti i gladi.<\/p>\n
* \u0160ta je najefikasnije?<\/p>\n
Najbolji terapijski u\u010dinak se posti\u017ee sa lekom koji je sintenska varijanta jednog hormona koji reguli\u0161e metabolizam \u0161e\u0107era. Me\u0111utim, nijedan od pomenutih lekova, ni kod nas ni u svetu, ne mo\u017ee da se dobije na recept. Za na\u0161e uslove ovi medikamenti su dosta skupi, pa se retko i koriste u klini\u010dkoj praksi. Dobri po\u010detni rezultati u mr\u0161avljenju se posti\u017eu i hirur\u0161kim smanjenjem \u017eeluca.<\/p>\n
SEDENjE GLAVNI KRIVAC<\/p>\n
* ZBOG \u010dega patimo do epidemije gojaznosti?<\/p>\n
Ranije se mislili da savremeni \u010dovek mnogo vi\u0161e jede od nekada\u0161njeg. Ipak, ispostavilo se da je problem u tome \u0161to su nam mnoge profesije postale sedela\u010dke, pa je do epidemije gojaznih do\u0161lo iz tog razloga. Naime, dokazano je da kada bi dana\u0161nji \u010dovek jeo koliko i onaj u pro\u0161losti ipak bi se gojio, jer se mnogo manje kre\u0107e.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: \u00a0N. Skenderija<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
GOJAZNOST, pa \u010dak i samo vi\u0161ak od desetak kilograma, pove\u0107avaju rizik od bolesti srca i krvnih sudova. Me\u0111utim, kada se one razviju, masne naslage deluju za\u0161titno na srce i usporavaju dalji napredak oboljenja. Klini\u010dka praksa je pokazala da su se pacijenti koji su imali vi\u0161e masno\u0107a i telesno bili ja\u010di, bolje oporavljali posle intervencija na […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":75707,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-75706","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/75706","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=75706"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/75706\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/75707"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=75706"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=75706"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=75706"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}