Povodom najve\u0107eg hri\u0161\u0107anskog praznika, Vaskrsa, patrijarh srpski Irinej uputio je poslanicu, koju prenosimo u celosti.<\/p>\n
Evo nas, bra\u0107o i sestre i draga deco duhovna, u tor\u017eestvu i radosti velikog praznika, Vaskrsa. Danas je praznik Vaskrsenja Gospoda na\u0161ega Isusa Hrista – radujmo se i veselimo se! Vaskrs je na\u0161 najve\u0107i praznik – praznik pobede \u017divota nad smr\u0107u, Boga nad satanom, \u010coveka u Hristu Isusu nad grehom. Hristos vaskrse iz mrtvih! Recimo to svima i obradujmo sve i svakoga, \u010dak i one koji mrze Njega, Vaskrslog Bogo\u010doveka, i nas, Njegovo nasle\u0111e ovde na zemlji, i one koji ne veruju i jo\u0161 sumnjaju da je On Iskupitelj i Spasitelj sveta.<\/p>\n
Bra\u0107o i sestre i draga deco duhovna, su\u0161tina tajne Hristova Vaskrsenja je u tome da je “Onaj Koji jeste”, istovremeno Sin Bo\u017eji i Sin \u010dove\u010dji, ve\u0107 na Veliki Petak, a kona\u010dno na dan Vaskrsenja, pobedio satanu i satro njegovu vlast i silu. Smrt i ad su pora\u017eeni. Sveti apostol Pavle, u pobedonosnom zanosu, pita: “Smrti, gde ti je \u017ealac? Ade, gde ti je pobeda?”, a sveti Vasilije Veliki, arhiepiskop kapadokijski, nadnesen nad tajnom Vaskrsa, poja\u0161njava re\u010di svetog apostola Pavla, pa ka\u017ee da je Gospod Isus Hristos Sebe dao u zamenu smrti, “koja je nas, prodane grehu, dr\u017eala u ropstvu i, si\u0161av\u0161i krstom u ad, pokida okove smrti; i vaskrse u tre\u0107i dan, i svakome otvori put u vaskrsenje iz mrtvih. On, Hristos Gospod, veli sveti Vasilije, postade Prvina umrlih, Prvoro\u0111eni iz mrtvih, da bi On bio sve i sva, prvenstvuju\u0107i u svemu”.<\/p>\n
Dive\u0107i se \u010dudesnom Vaskrsenju iz groba, crkveni pesnik peva: “Gospode, kako si se rodio od Presvete Djeve i kako si vaskrsao iz groba, ne znamo, ali Te slavimo kao Spasitelja i Iskupitelja.” Slave\u0107i sa njim Vaskrsenje Hristovo, i mi se divimo pred ovom velikom tajnom i pevamo: “Hristos vaskrse iz mrtvih! Smr\u0107u smrt pobedi i onima koji bejahu u grobovima \u017eivot darova!” Poput sinova Izrailjevih, koji pre\u0161av\u0161i Crveno more uzneso\u0161e blagodarenja i hvale Bogu i mi, bra\u0107o i sestre i draga deco duhovna, pro\u0161av\u0161i kroz tugu i \u017ealost Velikog Petka i Velike Subote i na\u0161av\u0161i se u radosti Vaskrsenja, prinesimo hvalu Bogu i uzviknimo: slava Ti, Gospode, Spasitelju i Izbavitelju na\u0161, \u0161to nas izbavi iz vlasti greha, smrti i \u0111avola!<\/p>\n
Na istini Vaskrsloga Hrista, Koji se javio \u017eenama mironosicama, apostolima i drugima, mi stojimo i jesmo! Vaskrsli Gospod Isus Hristos je nepokolebivi Temelj ne samo na\u0161e vere i na\u0161e Crkve ve\u0107 i sveukupnog na\u0161eg postojanja i svega \u0161to jeste. “\u0391ko Hristos ne vaskrse, onda je uzaludna vera na\u0161a, uzaludno je nadanje na\u0161e, jo\u0161 smo pod grehom!”, \u00a0ka\u017ee sveti apostol Pavle. U Vaskrsenju je smisao svega \u0161to postoji, a bez Vaskrsenja sve, pa i s\u00e2m \u017eivot, jeste besmislen. U Vaskrsenju Gospoda Isusa Hrista otkriva se tajna Ovaplo\u0107enja Boga Logosa, odnosno Njegovog ro\u0111enja u Vitlejemu i Njegovog stradanja kao Jagnjeta Bo\u017ejeg u Jerusalimu, kao i svega onoga \u0161to se desilo ne samo u Jerusalimu i Judeji ve\u0107 i u celokupnoj istoriji sveta.<\/p>\n
U svetlosti Hristovog Vaskrsenja, bra\u0107o i sestre, i mi, hristonosni srpski narod, sagledavamo sebe i svoju istoriju. Mi smo krsnovaskrni narod. Sa Hristom stradamo i sa Njim savaskrsavamo. Sva na\u0161a istorija je krstonosna i hristovaskrsna, sme\u0161tena izme\u0111u Golgote i Vaskrsenja. Pro\u0161le godine smo slavili veliki jubilej, Osamsto godi\u0161njicu autokefalnosti na\u0161e Crkve. U tom jubileju smo sagledali svu \u0161irinu, dubinu i visinu na\u0161eg postojanja u proteklih osam stotina godina. Ove, pak, godine Blagosti Gospodnje slavimo 100-godi\u0161njicu obnovljenja statusa Patrijar\u0161ije na\u0161e Crkve.<\/p>\n
Posle golgotskog stradanja na\u0161eg naroda i na\u0161e Crkve u 19. veku i u prvim decenijama 20. veka, mitropolije i eparhije na\u0161e Crkve, rascepkane po teritorijama prethodnih carstava i dr\u017eava, sjedinile su se u jedinstvenu Srpsku Pravoslavnu Crkvu, \u010dime je obnovljena na\u0161a drevna Pe\u0107ka Patrijar\u0161ija. Bio je to blagoslov Bo\u017eji na\u0161em narodu i na\u0161oj Crkvi za na\u0161e – do tada nevi\u0111eno – stradanje i pokazano trpljenje. Mo\u017eda ga je najbolje iskazao sveti mu\u010denik \u0111akon Avakum, kada je, odbijaju\u0107i da se odrekne pravoslavne vere pod pretnjom mu\u010denja i u\u017easne smrti, uskliknuo: “Srb je Hristov, raduje se smrti!” Blagoslovio je Bog na\u0161e jedinstvo u borbi za pobedu istine i pravde. Blagoda\u0107u Duha Svetoga i snagom nepokolebive vere, nade i ljubavi obnovili smo Pe\u0107ku Patrijar\u0161iju na \u010ditavom prostoru na kojem \u017eive pravoslavni Srbi, na radost na\u0161ih predaka, a na ponos svih nas.<\/p>\n
Prethodno smo, draga deco duhovna, poput drevnog Izrailja, pro\u0161li preko golgota i strahota, preko sinjih mora i morskih dubina, a potom do\u017eiveli slobodu i jedinstvo. Na\u0161a golgotsto-pashalna istorija nam govori da nikad, pa ni na Veliki Petak, ne smemo gubiti veru i nadu u Boga. Zar 1915. godina nije bila Veliki Petak u na\u0161oj novijoj istoriji? Zar 1916. godina nije bila godina na\u0161e Albanske Golgote? A zar 1917. godina nije izgledala kao na\u0161e pogrebenje i polaganje u “plave grobnice”? I gle \u010duda! Ve\u0107 slede\u0107a, 1918. godina, bila je godina na\u0161e pobede, na\u0161e slobode i na\u0161eg vaskrsenja, a 1920. godina – godina na\u0161e crkvene i duhovne obnove.<\/p>\n
Sagledavaju\u0107i ovo \u010dudesno delo Bo\u017eje u na\u0161oj istoriji, mo\u017eemo sa Psalmopojcem uzviknuti: veliki si, Gospode, i \u010dudesna su dela Tvoja, i nema te re\u010di koja je kadra da opeva sva \u010dudesa Tvoja! Uistinu su \u010dudesni doga\u0111aji oslobo\u0111enja i ujedinjenja na\u0161eg naroda, koji prethodi\u0161e obnovljenju na\u0161eg crkvenog jedinstva i na\u0161e Patrijar\u0161ije. Sve nas neumitno podse\u0107a na \u010dudesno izbavljenje sinova Izrailjevih iz Misira, njegovo lutanje po Sinaju i ulazak u Zemlju Obe\u0107anu. Na\u017ealost, posle svega toga, opet smo se, svojom i tu\u0111om krivicom, na\u0161li na istorijskom raspe\u0107u, pa milo\u0161\u0107u Bo\u017ejom opet vaskrsli… I tako, eto, do na\u0161ih dana!<\/p>\n
Dok slavimo Vaskrsenje Hristovo, setimo se, draga deco duhovna, na\u0161e bra\u0107e i na\u0161ih sestara na na\u0161em mu\u010deni\u010dkom Kosovu i Metohiji! Pomolimo se za njih da im Gospod podari snage da svojim trpljenjem svih bezakonja i nevolja grade svoje i na\u0161e spasenje, da nikad ne izgube veru u krajnju pobedu Dobra i da veruju da je Gospod, Bog milosti i dobrote, uvek sa njima i sa svima koji idu Bo\u017ejim putevima!<\/p>\n
Isto tako, bra\u0107o i sestre, setimo se na\u0161e bra\u0107e i na\u0161ih sestara u Crnoj Gori koji trpe veliko bezakonje i nepravdu. Bezakoni “zakoni” ukinu\u0161e istinu i pravdu u Crnoj Gori. Nekada ponosna i di\u010dna Crna Gora, poznata po \u010dojstvu i juna\u0161tvu, danas poku\u0161ava da na\u0161oj Crkvi otme ono \u0161to je vekovima bilo njeno, ono \u0161to je \u010ditav srpski narod sa svojim vladikama, sve\u0161tenstvom i mona\u0161tvom gradio i stvarao. Svetinje Crne Gore, mnoge od njih starije od same Crne Gore, jesu svetinje naroda i u njima se poje i poja\u0107e se kroz vekove sveta Liturgija, molitvama svetog Vasilija Ostro\u0161kog, svetog Petra Cetinjskog, svetih novomu\u010denika postradalih od nebratske ruke doma\u0107ih bogoboraca i molitvama svih svetih ugodnika Bo\u017ejih.<\/p>\n
Setimo se danas na\u0161e mu\u010deni\u010dke bra\u0107e u Siriji, Iraku i \u0161irom sveta, svih koji stradaju zbog ljudske nepravde i pohlepe! Jednu od najlep\u0161ih i najznamenitijih zemalja sveta – Siriju – zlo i nasilje su skoro uni\u0161tili. Pomolimo se danas za sve njih i za sve stradalnike da ih Gospod izbavi iz ruku nepravednih ljudi!<\/p>\n
Danas se posebno se\u0107amo i pozdravom\u00a0Hristos voskrese\u00a0srda\u010dno pozdravljamo na\u0161u bra\u0107u i sestre u Ukrajini, na \u010delu sa njihovim mitropolitom Onufrijem, svim mitropolitima, arhiepiskopima i episkopima, mona\u0161tvom i sve\u0161tenstvom, koji su \u017ertve necrkvenog, nesaborskog i samovlasnog delovanja na\u0161eg vremena! Pomolimo se za njih koji stradaju i poverimo ih Samom Vaskrslom Hristu Gospodu da ih spasi i izbavi iz ruku bezakonik\u00e2!<\/p>\n
Draga bra\u0107o i sestre i draga deco duhovna,<\/p>\n
Ovogodi\u0161nji Vaskrs do\u010dekujemo i slavimo u te\u0161kim uslovima, u nevoljama u kakvima smo ga retko kad u pro\u0161losti do\u010dekivali i slavili. \u017divimo u danima pandemije koja je iznenada zadesila \u010dove\u010danstvo. \u010citav svet je zahva\u0107en i ugro\u017een jednim virusom. Da li \u0107e gordi i sebi\u010dni \u010dovek dana\u0161njice izvu\u0107i ikakav zaklju\u010dak iz te \u010dinjenice? Ili \u0107e i dalje, bez pokajanja i bez ljubavi, istrajavati na samoubila\u010dkom projektu stvaranja svog la\u017enog ovozemaljskog raja u kojem nema mesta ni za Boga ni za \u010doveka kao bogoliko, duhovno bi\u0107e?<\/p>\n
Na\u0161av\u0161i se u ovakvim nevoljama, moramo u\u010diniti sve da sebi i drugima pomognemo, da razumemo i podr\u017eimo napore i programe nadle\u017enih zdravstvenih, sanitarnih i dr\u017eavnih institucija koje ula\u017eu napore kako bi nas za\u0161titile od zaraze. Mo\u017eda nam to trenutno te\u0161ko pada, ali sve \u0161to je na op\u0161tu korist moramo prihvatiti i podr\u017eati, a sebe i svoje pona\u0161anje tome podrediti. Iznad svega, molimo se Gospodu Bogu da nas izbavi od ove epidemije i sli\u010dnih opasnosti! Molimo se Bogu, u\u010destvujmo redovno i aktivno u svetoj Liturgiji, kajmo se za svoje grehe i vodimo ra\u010duna o svome zdravlju i zdravlju drugih! Ovo je prilika da dobro razmislimo sami o sebi i o \u010ditavom svetu. Gle, jedan virus je uzdrmao i bacio na kolena \u010ditav svet i doveo u opasnost zdravlje i \u017eivote milion\u00e2 ljudi! “Smiri se, gordi \u010dove\u010de!” – poru\u010dio je svojevremeno Dostojevski. Njegova poruka je, rekli bismo, aktuelnija danas nego \u0161to je bila tada kada je izre\u010dena.<\/p>\n
U radosti Hristovog Vaskrsenja imamo sve vas, draga deco duhovna, vas u otad\u017ebini i vas rasejane \u0161irom sveta, u svojim molitvama i o\u010dinski sve vas pozdravljamo sveradosnim pozdravom:<\/p>\n
Hristos vaskrse!<\/p>\n<\/div>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: RTS<\/p>\n