Da bi organizam normalno funkcionisao, potrebna je uravnote\u017eena i raznovrsna ishrana, o \u010demu ve\u0107ina ne vodi ra\u010duna. Mnogima nije va\u017eno ni \u201cdizajniranje\u201d trpeze, \u0161to jeste tako\u0111e va\u017eno jer hrana ne slu\u017ei samo za puko utoljavanje gladi.<\/p>\n
\u010cemu slu\u017ei i \u0161ta na\u010din ishrane sve pokazuje, obja\u0161njava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapije Jelena Suboti\u0107 Krivokapi\u0107:<\/p>\n
Svi znaju da je hrana su\u0161tinski neophodna za opstanak. U tom smislu bitno je da se unose svi va\u017eni sastojci da bi \u017eivot bio zdrav i \u0161to dugove\u010dniji. Me\u0111utim, istina je i da konzumiranje hrane \u010desto nema veze sa ose\u0107ajem gladi. Takav \u010din mo\u017ee da se pove\u017ee sa hedonizmom, u\u017eivanjem i zadovoljstvom pojedinca u emotivnom smislu. To najbolje odslikava obilje na stolu, \u010dime mnogi \u017eele da istaknu svoju mo\u0107 i dru\u0161tveni status. Ali, kroz izgled trpeze vidi se i njihov smisao za estetiku. U takvim okolnostima hrana je neretko i sastavni deo dru\u017eenja sa bliskim i dragim osobama.<\/p>\n
Osim potrebe da utolimo glad, koja svojstva hrana jo\u0161 poseduje?<\/p>\n
Posmatrana u datom kontekstu hrana mo\u017ee da bude zamka u kojoj ne prepoznajemo potrebe svog organizma i unosimo vi\u0161e nego \u0161to nam je zaista potrebno. Kasnije, kako vreme odmi\u010de, mo\u017ee do\u0107i do op\u0161teg nezadovoljstva, \u010dak i gojaznosti ili nekih drugih poreme\u0107aja ishrane. Hrana u sebi, zapravo, krije i psiholo\u0161ku crtu, navode\u0107i nas da ciljano posegnemo za odre\u0111enom namirnicom. Kada je osoba nezadovoljna, \u010desto se \u010duje izreka \u201chrana \u0107e sve popraviti\u201d, i tra\u017ei \u0161ta \u0107e da jede. Ovo \u201csve\u201d obi\u010dno podrazumeva izuzetno \u0161iroku lepezu negativnih ose\u0107anja kroz koja prolazimo ili ih do\u017eivljavamo. Jo\u0161 \u010de\u0161\u0107a je spoznaja da je ova misao podsvesna. I uprkos svemu, obi\u010dno upadnemo u suprotnu zamku. Umesto da smo odre\u0111enom hranom popravili situaciju, ose\u0107amo se jo\u0161 lo\u0161ije, \u010dak dobijamo i na te\u017eini, \u0161to nas \u010dini jo\u0161 vi\u0161e nezadovoljnim. Takvo stanje stvara situaciju zatvaranja u odnosu na okru\u017eenje. \u0160to je jo\u0161 gore, to novo stanje odvla\u010di pa\u017enju, spre\u010davaju\u0107i da se bavimo su\u0161tinskim problemom.<\/p>\n
Da li to onda zna\u010di da hranu unosimo zbog potreba uma?<\/p>\n
Upravo tako. U velikom broju slu\u010dajeva hranu konzumiramo zbog potrebe uma, a ne tela. Sigurno ste \u010duli za izreke \u201cgladan ljubavi\u201d, \u201cprazna ili gladna du\u0161a\u201d, \u201cgladne o\u010di\u201d… Zbog stresnog vremena u kome \u017eivimo, ve\u0107ina jede u kasnim satima. Fizi\u010dka i psihi\u010dka iscrpljenost dovode do umora, ali i \u017eelje za opu\u0161tanjem koja \u010desto vodi u pogre\u0161nom pravcu. Ponekad imamo utisak da se ose\u0107amo poput lonca koji \u0107e svakog trenutka da proklju\u010da. I \u0161ta se tada de\u0161ava? Pose\u017eemo za velikim koli\u010dinama \u0161e\u0107era i ugljenih hidrata dok ne popunimo \u201csve praznine\u201d. Tek tada dolazimo do ose\u0107aja mira i zadovoljstva, \u0161to naravno nije ta\u010dno.<\/p>\n
\u0160ta je ta\u010dno, i kako treba da se pona\u0161amo?<\/p>\n
Pre svega, su\u0161tinski treba da se zapitamo \u0161ta je to \u0161to nam u \u017eivotu nedostaje. Pa\u017enja, ljubav, zagrljaj, dodir, pomo\u0107 ili ne\u0161to drugo. Ako sebi date ta\u010dan i iskren odgovor na ovo pitanje, na dobrom ste putu da hranu iz fri\u017eidera zamenite razgovorom sa bliskom osobom, \u0161etnjom ili dono\u0161enjem novih konkretnih odluka, odnosno izbora. Kada hrani pristupate sa pitanjem \u201cDa li je ovo zaista neophodno mom telu u ovom trenutku?\u201d, sigurno \u0107ete u najve\u0107em broju slu\u010dajeva odustati od prethodne namere uzimanja odre\u0111ene namirnice.<\/p>\n
Da li su sve gladi iste?<\/p>\n
Naravno da nisu. Postoje razli\u010dite vrste gladi. Osim prave, biolo\u0161ke gladi kao potrebe organizma, postoji i la\u017ena, emocionalna glad kao psiholo\u0161ka potreba \u010doveka. Kada se ove potrebe razgrani\u010de, postajemo mnogo sigurniji na putu osmi\u0161ljavanja ve\u0107eg zadovoljstva sobom i sopstvenim \u017eivotom. Hrana ima mo\u0107 da nas u odre\u0111enim trenucima rastereti i ute\u0161i, oslobodi stresa. Recimo, vra\u0107anjem u najranije detinjstvo, u kuhinju bake ili majke i pripremanjem jela koja smo tada voleli, odagna\u0107emo tugu i oraspolo\u017eiti se. Isti efekat se dobija i kada uzmemo komadi\u0107 \u010dokolade. I to crne, koja ima ve\u0107i sadr\u017eaj kakaa, a manje \u0161e\u0107era. \u010cokolada je pravi izbor kada nam se desi ne\u0161to lo\u0161e. Njeni prosti ugljeni hidrati dovode do osloba\u0111anja hormona sre\u0107e, koji nas uvodi u dobro raspolo\u017eenje.<\/p>\n
\u0160ta je jo\u0161 dobro za bu\u0111enje dobrih emocija potisnutih stresom?<\/p>\n
Smanjivanju stresa, recimo, poma\u017ee i \u017evakanje \u010dvrste hrane, kao \u0161to su \u0161argarepa i jabuka. \u017dvakanje opu\u0161ta i centar za agresiju u mozgu, \u0161to poma\u017ee da se u situacijama besa osoba iskontroli\u0161e. Do pozitivnih emocija mogu da dovedu vo\u0107e i povr\u0107e, odnosno vo\u0107na ili zelena salata. Vitaminska salata sa\u010dinjena od kupusa, cvekle, jabuke i drugog vo\u0107a i povr\u0107a koje vam padne na pamet, podi\u017ee i psiholo\u0161ko i fiziolo\u0161ko stanje \u010doveka. Osim toga, navedene namirnice predstavljaju prave lovce na slobodne radikale, jer su pune antioksidanasa, \u010duvara zdravlja organizma.<\/p>\n
A \u0161ta je sa hranom za mozak, koja se \u010desto spominje?<\/p>\n
Sva jela koja pozitivno uti\u010du na rad mozga, dobra su i za stanje duha. Uti\u010du na pobolj\u0161anje sposobnosti pam\u0107enja, pove\u0107avaju otpornost na stres, \u0161to uti\u010de na uspostavljanje unutra\u0161njeg mira. Za ishranu mozga va\u017ena je glukoza, odnosno \u0161e\u0107er iz ugljenih hidrata. Zato je vrlo va\u017ean doru\u010dak, da bi mozak dobio prve neophodne doze i mogao tokom dana normalno da radi. Jedno par\u010de hleba sa namazom i jogurt ispuni\u0107e njegova o\u010dekivanja. Za zdrav mozak i bolji mentalni rad preporu\u010duju se i le\u0161nici, banane, mahunasto povr\u0107e, testenine, riba i obavezno dva do tri litra vode dnevno.<\/p>\n
Za\u0161to je va\u017ena voda?<\/p>\n
Unos te\u010dnosti nas spasava od iscrpljenosti i blagog depresivnog raspolo\u017eenja. Vi\u0161e od 70 odsto na\u0161eg tela \u010dini upravo voda, pa je sasvim logi\u010dno da je ona uvek prisutna u dovoljnoj koli\u010dini. Kada organizam ima dovoljno te\u010dnosti, bez problema transportuje hormone sre\u0107e. Voda, i to hladna, va\u017ena je za ubla\u017eavanje besa i agresije. Ako vode i drugih gradivnih materija nema u dovoljnoj koli\u010dini, po\u010de\u0107e da trpi centralni nervni sistem. Mozak se usredsre\u0111uje na to kako da pre\u017eivi, a mi polako postajemo rasejani, konfuzni, blago depresivni, nezainteresovani…<\/p>\n
POSEBNA VRSTA LjUBAVI<\/p>\n
Pripremom hrane \u0161alju se i poruke ljubavi, bez obzira na to da li kuva \u017eena ili mu\u0161karac. Mo\u017ee neko da bude i nezainteresovan za kuhinju, ali ako do\u0111e u situaciju da hranu priprema, trudi\u0107e se da ona bude \u0161to lep\u0161a i ukusnija. U na\u0161em najranijem periodu \u017eivota na taj na\u010din primamo i ljubav od majke. Kroz na\u010din pripreme hrane, majka ispoljava brigu prema detetu i \u017eelju da mu se to \u0161to je spremila dopadne. Na sli\u010dan na\u010din se pokazuje partnerska ili prijateljska ljubav, ljubav prema gostima na slavi ili nekom drugom va\u017enom okupljanju – isti\u010de na\u0161a sagovornica.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: Depositphotos<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da bi organizam normalno funkcionisao, potrebna je uravnote\u017eena i raznovrsna ishrana, o \u010demu ve\u0107ina ne vodi ra\u010duna. Mnogima nije va\u017eno ni \u201cdizajniranje\u201d trpeze, \u0161to jeste tako\u0111e va\u017eno jer hrana ne slu\u017ei samo za puko utoljavanje gladi. \u010cemu slu\u017ei i \u0161ta na\u010din ishrane sve pokazuje, obja\u0161njava magistar psihologije, nutricionista i specijalista psihoterapije Jelena Suboti\u0107 Krivokapi\u0107: Svi […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":76827,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-76826","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/76826","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=76826"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/76826\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/76827"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=76826"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=76826"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=76826"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}