{"id":80796,"date":"2020-05-12T10:47:21","date_gmt":"2020-05-12T08:47:21","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=80796"},"modified":"2020-05-12T10:47:21","modified_gmt":"2020-05-12T08:47:21","slug":"korona-virus-hocemo-li-se-ponovo-rukovati-i-kada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=80796","title":{"rendered":"Korona virus: Ho\u0107emo li se ponovo rukovati i kada"},"content":{"rendered":"

Taj biolo\u0161ki nagon da se dodiruje i da se bude dodirivan mo\u017ee se sresti i kod \u017eivotinja.<\/strong><\/p>\n

Ljudi \u0161irom sveta imaju problema s ignorisanjem hiljada godina biolo\u0161ko-dru\u0161tvenih konvencija i izbegavanjem da se dodiruju. Rukovanje je jedno od obi\u010daja kog je mo\u017eda najte\u017ee odre\u0107i se u post-pandemijskom svetu, ali postoje alternative, pi\u0161e D\u017eejms D\u017eefri.<\/strong><\/p>\n

Obi\u010dno rukovanje varira od banalnog do mo\u0107nog, od obi\u010dnog pozdrava neznanaca koji se nikad vi\u0161e ne\u0107e sresti, do zaklju\u010divanja ugovora vrednih milijardu dolara izme\u0111u poslovnih titana.<\/p>\n

Postoje razli\u010dite ideje o poreklu rukovanja. Mo\u017eda poti\u010de iz drevne Gr\u010dke kao simbol mira izme\u0111u dvoje ljudi koji pokazuju da ne nose oru\u017eje.<\/p>\n

Ili protresanje ruku tokom rukovanja poti\u010de iz srednjevekovne Evrope, kad su vitezovi drmusali ruke jedni drugima u poku\u0161aju da istresu bilo kakvo skriveno oru\u017eje.<\/p>\n

Kvekeri se smatraju zaslu\u017enim za popularisanje rukovanja nakon \u0161to su ga proglasili ravnopravnijim od naklona.<\/p>\n

Rukovanje je \u201ebukvalni gest ljudske povezanosti”, simbol toga kako su se ljudi razvili i postali izrazito dru\u0161tvene, taktilno orijentisane \u017eivotinje, ka\u017ee Kristina Legare, profesorka psihologije sa Teksa\u0161kog univerziteta u Ostinu.<\/p>\n

Imaju\u0107i istorijat koji se\u017ee unazad hiljadama godina, rukovanje je mo\u017eda suvi\u0161e ukorenjeno da bi se tako lako zaustavilo.<\/p>\n

\u201e\u010cinjenica da smo se odlu\u010dili za dodir laktovima kao alternativu pokazuje koliko je dodir va\u017ean – nismo \u017eeleli da izgubimo to fizi\u010dko povezivanje”, ka\u017ee profesorka Legare.<\/p>\n

Taj biolo\u0161ki nagon da se dodiruje i da se bude dodirivan mo\u017ee se na\u0107i i kod drugih \u017eivotinja. \u0160ezdesetih godina pro\u0161log veka ameri\u010dki psiholog Hari Harlou demonstrirao je koliko su dodir i ne\u017enost bili va\u017eni za razvoj mladih rezus majmuna.<\/p>\n

Drugi primeri iz \u017eivotinjskog carstva podrazumevaju na\u0161e najbli\u017ee ro\u0111ake: \u0161impanze se obi\u010dno dodiruju dlanovima, grle i ponekad ljube kao oblik pozdravljanja.<\/p>\n

\u017dirafe koristi vratove koji mogu biti dugi i do dva metra da bi se upustili u pona\u0161anje koja se zove \u201eneking”, svojevrsno \u201ema\u010devanje” – mu\u017ejaci \u017eirafe obavijaju vratove jedan o drugog i trljaju se me\u0111usobno da bi procenili snagu i veli\u010dinu jedan drugog kako bi se utvrdila dominacija.<\/p>\n

Uprkos tome, postoje brojni oblici ljudskih pozdrava \u0161irom sveta koji izbegavaju klopku preno\u0161enja bolesti. Mnoge kulture koriste spojene dlanove ruku sa prstima uperenim prema gore uz blagi naklon, tradicionalni hinduisti\u010dki pozdrav Namaste kao jedan od najpoznatijih.<\/p>\n

U Samoi postoji \u201ezabljeskivanje obrvama”, koje se sastoji od dizanja obrva uz srda\u010dan osmeh upu\u0107en osobi sa kojom se sastajete.<\/p>\n

U muslimanskim zemljama, ruka preko srca na\u010din je da sa puno po\u0161tovanja pozdravite nekoga koga niste navikli da dodirujete.<\/p>\n

A tu je i havajski znak \u0161aka, koji su usvojili i popularisali ameri\u010dki surferi, kada savijete tri srednja prsta i ispru\u017eite palac i najmanji prst i vrtite ruku napred-nazad kako biste ga naglasili.<\/p>\n

Tokom prve polovine 20. veka, mnogi filozofi smatrali su da je iskazivanje ne\u017enosti prema deci prosto sentimentalan gest koji ne slu\u017ei nikakvoj svrsi – \u010dak upozoravaju\u0107i da iskazivanje ne\u017enosti predstavlja rizik od preno\u0161enja bolesti i doprinosi psiholo\u0161kim problemima odraslih.<\/p>\n

U knjizi \u201eNe gledaj, ne pipaj” bihevioralna nau\u010dnica Val Kertis iz Londonske \u0161kole za higijenu i tropsku medicinu ka\u017ee da je jedan mogu\u0107 razlog za to \u0161to su rukovanja i poljupci u obraz istrajali toliko kao pozdravi zato \u0161to signaliziraju da je druga osoba dovoljno od poverenja da se s njom razmene bacili.<\/p>\n

Otud istorijat ove prakse koja izlazi iz mode ili ulazi u nju u zavisnosti od problema sa javnim zdravljem.<\/p>\n

Dvadesetih godina pro\u0161log veka, pojavili su se \u010dlanci u Ameri\u010dkom \u010dasopisu za medicinsku negu koji su upozoravali da su ruke agensi preno\u0161enja bakterija i preporu\u010divali da Amerikanci usvoje tada\u0161nji kineski obi\u010daj, da se \u010dovek rukuje sa vlastitim rukama kad se sretne sa prijateljem.<\/p>\n

Postojale su i skorije primedbe na rukovanje pre izbijanja epidemije virusa korona: bolnica UCLA-a je 2015. godine uspostavila zonu bez rukovanja na odeljenju za intenzivnu negu (ova politika UCLA potrajala je svega \u0161est meseci).<\/p>\n

Za to vreme, mnoge muslimanke iz \u010ditavog sveta protive se rukovanju iz verskih razloga.<\/p>\n

Ali uprkos takvim rezervama i primerima prigovora savesti na rukovanje, kako je 20. vek napredovao, gest se razvio u skoro univerzalan i nepokolebljivi simbol profesionalnog pozdrava.<\/p>\n

Nau\u010dne studije ovog rituala otkrile su da dobro rukovanje aktivira isti deo mozga koji obra\u0111uje druge tipove stimulansa nagra\u0111ivanja kao \u0161to su dobra hrana, pi\u0107e, pa \u010dak i seks.<\/p>\n

I dok neke savezne dr\u017eave u SAD po\u010dinju da popu\u0161taju mere izolacije, budu\u0107nost rukovanja i dalje ostaje neizvesna.<\/p>\n

\u201eDa budem sasvim iskren, mislim da vi\u0161e nikad ne bi trebalo da se rukujemo”, izjavio je jo\u0161 u aprilu doktor Entoni Fau\u010di, klju\u010dni \u010dlan radne grupe Bele ku\u0107e za virus korona.<\/p>\n

\u201eNe samo da bi to bilo dobro za spre\u010davanje bolesti virusa korona, ve\u0107 bi verovatno dramati\u010dno smanjilo i slu\u010dajeve influence u ovoj zemlji.”<\/p>\n

Preporuke socijalnog distanciranja verovatno \u0107e ostati na snazi jo\u0161 dugo vremena, sude\u0107i po smernicama ameri\u010dke vlade za ponovno otvaranje zemlje, naro\u010dito za ugro\u017eene ljude kao \u0161to su stariji ili oni sa komorbiditetima kao \u0161to su plu\u0107ne bolesti, gojaznost i dijabetes.<\/p>\n

To bi moglo da dovede do onoga \u0161to Stjuart Vulf, vanredni predsedavaju\u0107i Klini\u010dkih integracija i operacija pri Medicinskom centru Del, naziva \u201enau\u010dnofantasti\u010dnom distopijom”, gde \u0107e se dru\u0161tvo deliti na one koji smeju da dodiruju i da se dodiruju, i one koji moraju da ostanu izolovani.<\/p>\n

To bi moglo da stvori ozbiljne psiholo\u0161ke posledice, ka\u017ee doktor Vulf.<\/p>\n

\u201eVe\u0107 ionako preterano cenimo mladost i \u017eivost, a ova prisilna ve\u0161ta\u010dka distinkcija izme\u0111u starih i nesposobnih i mladih i zdravih verovatno \u0107e dodatno te\u0161ko pogoditi neke ljude.”<\/p>\n

Nagon da posegnemo za nekim – fizi\u010dki – duboko je utisnut u nas. Postoji razlog za\u0161to se procenjuje da se ameri\u010dki predsednik rukuje sa 65.000 ljudi godi\u0161nje.<\/p>\n

\u201eStare navike te\u0161ko odumiru”, ka\u017ee Elke Veber, profesorka psihologije i javnih poslova na Univerzitetu Prinston koja prou\u010dava kako ljudi rizikuju.<\/p>\n

\u201eS jedne strane, navike i dru\u0161tveni obi\u010daji mogu da se promene i menjaju se kad se promeni dru\u0161tveni, ekonomski i, u ovom slu\u010daju, zdravstveni kontekst, setite se samo sputavanja rasta stopala u Kini, koji je tako\u0111e drevni obi\u010daj.”<\/p>\n

 <\/p>\n

Ve\u0107 postoji mnogo opcija za susrete bez kontakata. Naklon se, na primer, na\u0161iroko praktikuje \u0161irom sveta – i smatra se zaslu\u017enim za manje smrti od virusa korona na Tajlandu.<\/p>\n

 <\/p>\n

Potom je tu mahanje, klimanje glavom, sme\u0161kanje i mno\u0161tvo signala rukom koji ne uklju\u010duju fizi\u010dki kontakt.<\/p>\n

 <\/p>\n

Ali profesor Legare isti\u010de da je jedna od surovih ironija Kovida-19 ta da upravo kad su ljudi suo\u010deni sa stresnim okolnostima, najvi\u0161e zavise od ljudskog dodira.<\/p>\n

 <\/p>\n

\u201ePomislite samo kako reagujemo kad su ljudi o\u017ealo\u0161\u0107eni posle smrti ili ne\u010deg lo\u0161eg \u0161to im se dogodilo, obi\u010dno je to zagrljaj ili mo\u017ee da bude samo sedenje pored osobe i dodirivanje njenog ramena.”<\/p>\n

 <\/p>\n

Fist bumpBBC<\/p>\n

Sanitarne konvencije kao \u0161to su kuckanje pesnicama i dodiri laktovima prosto nisu dovoljne kad je u pitanju povezivanje me\u0111u ljudima.<\/p>\n

Kad god se dese, uvek postoji unutra\u0161nja pre\u0107utna svest o tome da su oni suprotnost od intuitivne prijateljske nastrojenosti, isti\u010de Stiven Pinker, profesor psihologije sa Harvardskog univerziteta, u \u010dlanku za Harvard gazet, zvani\u010dni sajt za vesti sa univerziteta.<\/p>\n

\u201eTo obja\u0161njava za\u0161to, makar u mom iskustvu, ljudi ove gestove obi\u010dno proprate malim smehom, kao da \u017eele da razuvere jedni druge da su to ve\u0161ta\u010dki agresivni izlivi nove konvencije u vreme zaraze i da se nude u duhu solidarnosti”, ka\u017ee profesor Pinker.<\/p>\n

Zbog rada na javnom zdravlju, uklju\u010duju\u0107i i zarazne bolesti, Delijana Garsija ve\u0107 je po\u010dela da izbacuje rukovanje sa ve\u0107inom ljudi. Ali neke navike je te\u017ee odbaciti od drugih.<\/p>\n

\u201eJa fanati\u010dno volim da se grlim”, ka\u017ee Garsija, isti\u010du\u0107i da joj je posebno te\u0161ko palo socijalno distanciranje od njene 85-godi\u0161nje majke.<\/p>\n

\u201eOna mi je toliko blizu, a ja samo \u017eelim da joj pri\u0111em, pritisnem lice uz njeno, poljubim je i ka\u017eem joj da je volim.”<\/p>\n

Ovaj sna\u017ean poriv sukobljava se sa brigom oko preno\u0161enja zaraze, \u0161to za posledicu ima \u201eneugodan ples” izme\u0111u njih dvoje, ka\u017ee ona.<\/p>\n

\u201e\u010cak i dok mi samo prilazi, po\u010dnem da ose\u0107am koliko sam nervozna – \u0161ta ako se razboli zbog mene?”, ka\u017ee Garsija. \u201eI zato se povu\u010dem, ali ako ona krene prva da se povla\u010di, ja je sledim. Potrebna mi je taktilnost da bi mi bilo lak\u0161e, a opet ne smem da joj dozvolim da mi se pribli\u017ei. Odbijamo jedno drugo poput identi\u010dnih polova na magnetu.”<\/p>\n

Koliko god te\u0161ka budu\u0107nost bez rukovanja ili dodirivanja bila, bolja je od alternative, ka\u017ee profesor Veber. \u201eMislim da ljudi ne preteruju sa tim u ovom trenutku, mislim da je upravo suprotno.”<\/p>\n

\u201eOpstanak ili ostanak u \u017eivotu jo\u0161 je jedan va\u017ean osnovni ljudski nagon. Alternativa je vratiti se \u017eivotu kakav poznajemo i ignorisati \u010dinjenicu da \u0107e veliki broj starijih, gojaznih ili ljudi sa komorbiditetima umreti dok ne steknemo kolektivni imunitet, za \u0161ta \u0107e biti potrebna poprili\u010dna koli\u010dina vremena.”<\/p>\n

Ali ne odustajte od prostog rukovanja tek tako. Iako je izbegavanje bolesti fundamentalan deo ljudskog opstanka, isto je i sa ispunjenim i slo\u017eenim dru\u0161tvenim \u017eivotima, ka\u017ee Artur Markman, profesor sa katedre za psihologiju sa Teksa\u0161kog univerziteta u Ostinu.<\/p>\n

\u201eMo\u017eda mo\u017eemo da po\u010dnemo tako \u0161to \u0107emo se usredsrediti na vi\u0161e rutinskog pranja ruku, gelove za pranje ruku, strategije kako izbegavati dodirivanje lica, umesto odustati od dodirivanja sveukupno”, ka\u017ee on.<\/p>\n

\u201ePrava zabrinutost vlada da \u0107emo usvojiti novu normalnost li\u0161enu dodira i da ne\u0107emo biti svesni \u0161ta propu\u0161tamo, nemaju\u0107i taktilni kontakt sa ljudima u na\u0161em dru\u0161tvenom okru\u017eenju.”<\/p>\n

 <\/p>\n

.<\/p>\n

 <\/p>\n

(BBC News, 05.12.2020)<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Taj biolo\u0161ki nagon da se dodiruje i da se bude dodirivan mo\u017ee se sresti i kod \u017eivotinja. Ljudi \u0161irom sveta imaju problema s ignorisanjem hiljada godina biolo\u0161ko-dru\u0161tvenih konvencija i izbegavanjem da se dodiruju. Rukovanje je jedno od obi\u010daja kog je mo\u017eda najte\u017ee odre\u0107i se u post-pandemijskom svetu, ali postoje alternative, pi\u0161e D\u017eejms D\u017eefri. Obi\u010dno rukovanje […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":80797,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-80796","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/80796","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=80796"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/80796\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/80797"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=80796"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=80796"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=80796"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}