Srbija je zahvaljuju\u0107i kupovini zlata proteklih godina uspela da obezbedi 31,26 tona ovog plemenitog metala i time osigura doma\u0107e tr\u017ei\u0161te od prevelikog \u0161tetnog uticaja aktuelne pandemije koronavirusa na ekonomiju na\u0161e zemlje, pojasnio je Zoran Grubi\u0161i\u0107, profesor Beogradske bankarske akademije.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, zlato se uvek pokazivalo kao dobar \u010duvar vrednosti u \u201cnemirnim\u201d vremenima, pogotovo kada traje ekonomska kriza i kada je nepredvidivo koliko duboke posledice \u0107e ostaviti na jednu zemlju. Srbija trenutno raspola\u017ee sa 31,26 tona zlata, \u0161to je u odnosu na isti period pro\u0161le godine uve\u0107anje za 50 odsto, dok ukupna vrednost zlata u deviznim rezervama Narodne banke Srbije trenutno iznosi 1,58 milijardi evra, ka\u017eu za Tanjug u Narodnoj banci Srbije (NBS).<\/p>\n
\u201cZlato je najbolja sigurna luka ili ako ni\u0161ta drugo, \u2018hed\u017eing\u2019 instrument, koji \u0161titi od brojnih rizika i doprinosi zna\u010dajnoj diversifikaciji portfolija, odnosno ukupnoj vrednosti aktive\u201d, obja\u0161njava Grubi\u0161i\u0107 za Tanjug.<\/p>\n
Tokom ove godine cena zlata je u proseku iznosila oko 1.627 dolara po finoj unci, a kretala se u rasponu od oko 1.450 dolara (sredinom marta) do 1.765 dolara po unci (sredinom maja), \u0161to ukazuje da je za samo dva meseca cena zlata pove\u0107ana za preko 20 odsto. Narodna banka Srbije je po\u010detkom oktobra 2019. na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu kupila devet tona zlata najvi\u0161eg kvaliteta, dok od 2005. godine, zlato nije prodavala. Prose\u010dna cena po kojoj je u oktobru pro\u0161le godine kupljeno zlato u inostranstvu iznosila je 1.503,16 dolara po finoj unci.<\/p>\n
Prema poslednjim podacima, zlato u\u010destvuje sa oko 11 odsto u ukupnim deviznim rezervama dr\u017eave.<\/p>\n
\u201cDodatnim pove\u0107anjem koli\u010dine zlata izbegao se zna\u010dajniji \u0161tetan uticaj aktuelne pandemije koronavirusa na finansijski sistem i privredu na\u0161e zemlje, tzv. efekat crnog labuda\u201d, ka\u017ee Grubi\u0161i\u0107.<\/p>\n
Proteklih dana cena zlata je bila oko 1.712 dolara po unci, pa ra\u010dunica pokazuje da je rast cene \u201c\u017eutog metala\u201d od oko 14 odsto doprineo i rastu vrednosti deviznih rezervi na\u0161e zemlje.<\/p>\n
\u201cTime smo jo\u0161 jednom pokazali da razmi\u0161ljamo i delujemo proaktivno, odnosno da se na vreme, u povoljnim i relativno mirnim periodima pripremamo za mogu\u0107u nadolaze\u0107u neizvesnost, koja se na\u017ealost dogodila ove godine\u201d, ka\u017eu u NBS.<\/p>\n
Od ukupne koli\u010dine zlata, u trezoru NBS se nalazi oko 68 odsto, dok se oko 32 procenata nalazi na ra\u010dunima NBS u inostranstvu. Pored kupovine na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, NBS redovno kupuje poluge zlata iz doma\u0107e proizvodnje od kompanije Serbia Zijin Bor Copper.<\/p>\n
NBS je u istom periodu prethodne godine raspolagala sa ukupno 20,81 tonom zlata dok su od tada rezerve uve\u0107ane za 10,45 tona zlata, ili za oko 50 odsto. Grubi\u0161i\u0107 ka\u017ee da je Srbija pratila me\u0111unarodne trendove proteklih godina i kupovala zlato kao \u0161to su to uglavnom radile pojedine centralne banke sveta, u Rusiji i Americi, na primer.<\/p>\n
Zlatne rezerve su prema njegovoj oceni va\u017ene za svakog potencijalnog investitora jer ulaga\u010di po pravili prvo gledaju makroekonomsku sliku zemlje, stabilnost, odr\u017eivost, i dugoro\u010dno vo\u0111enje ekonomske politike.<\/p>\n
\u201cPokazatelj stabilnosti je, mimo deviznih rezervi, niske inflacije, stabilnog kursa, i ukupna koli\u010dina doma\u0107e valute u opticaju, i broj meseci uvoza koji se pokriva deviznim rezervama, a kod nas je re\u010d o sedam meseci\u201d, navodi Grubi\u0161i\u0107.<\/p>\n
Zlato ima, ka\u017ee Grubi\u0161i\u0107, i \u201cumiruju\u0107e\u201d dejstvo, a u slu\u010daju da se unutar finansijskih institucija pojavi nepoverenje ili do\u0111e do panike zbog nestabilnosti na doma\u0107im i me\u0111unarodnim tr\u017ei\u0161tima jer, slu\u017ei kao \u201cmunicija\u201d za intervenciju.<\/p>\n
Na pitanje kada bi prema njegovom mi\u0161ljenju moglo da do\u0111e do potpunog oporavka doma\u0107eg i me\u0111unarodnog tr\u017ei\u0161ta, Grubi\u0161i\u0107 obja\u0161njava da kada se posmatra aktuelna situacija na berzama i pona\u0161anje velikih igra\u010da u svetu, deluje da je oporavak tr\u017ei\u0161ta u svetu krenuo. Me\u0111utim, dodaje, pitanje \u201cza milion dolara\u201d je da li je taj oporavak privremenog karaktera, ili \u0107e se eventualno u nekom drugom talasu kriza produbiti.<\/p>\n
\u201cMo\u017ee da krene u jedan dugotrajan oporavak, a mo\u017ee da do\u0111e i do drugog talasa krize. U ovom trenutku sve je to igra neizvesnosti\u201d, smatra Grubi\u0161i\u0107.<\/p>\n
Da li \u0107e se i kada situacija u svetu vratiti na nivo pre po\u010detka pandemije, pokaza\u0107e vreme ali isti\u010de da je jedan od klju\u010dnih recepata za oporavak \u2013 izazvati optimizam na tr\u017ei\u0161tu.<\/p>\n
\u201cTo je klju\u010dna mera ekonomske politike svih centralnih banaka\u201d, ka\u017ee on.<\/p>\n
Trenutno se usporila cirkulacija novca na svetskom tr\u017ei\u0161tu pa zato centralne banke u svetu preduzimaju do sada nezabele\u017eene mere, i \u010dak popu\u0161taju stroge regulative koje ina\u010de slu\u017ee za \u010duvanje stabilnosti finansijskog sistema. Da bi se oporavile sve ekonomije i obezbedio stabilan izlazak iz krize, neophodno je, smatra Grubi\u0161i\u0107, pove\u0107ati potro\u0161nju gra\u0111ana i obezbediti investicije kompanija.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n
Foto: David Levenson \/ Alamy \/ Profimedia<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Srbija je zahvaljuju\u0107i kupovini zlata proteklih godina uspela da obezbedi 31,26 tona ovog plemenitog metala i time osigura doma\u0107e tr\u017ei\u0161te od prevelikog \u0161tetnog uticaja aktuelne pandemije koronavirusa na ekonomiju na\u0161e zemlje, pojasnio je Zoran Grubi\u0161i\u0107, profesor Beogradske bankarske akademije. Prema njegovim re\u010dima, zlato se uvek pokazivalo kao dobar \u010duvar vrednosti u \u201cnemirnim\u201d vremenima, pogotovo kada […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":81812,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-81811","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/81811","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=81811"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/81811\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/81812"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=81811"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=81811"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=81811"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}