Ameri\u010dko psihijatrijsko dru\u0161tvo autizam defini\u0161e kao\u00a0razvojni pervazivni poreme\u0107aj\u00a0koga karakteri\u0161u o\u0161te\u0107enja u\u00a0kominukaciji\u00a0i socijalnoj interakciji, ograni\u010deni repetativni i\u00a0stereotipni\u00a0modeli pona\u0161anja,\u00a0interesovanja i\u00a0aktivnosti.<\/p>\n
O\u0161te\u0107enje u komunikaciji podrazumeva smetnje u upotrebi verbalne\u00a0komunikacije. Naj\u010de\u0161\u0107e se prvo prime\u0107uje da dete ima\u00a0<\/strong>zastoj u razvoju govora\u00a0ili potpuno odsustvo govora, gde ne postoji potreba da isti nadomesti nekim alternativnim na\u010dinima komuniciranja, na primer\u00a0mimikom\u00a0<\/strong>i gestikuliranjem. Tako\u0111e mo\u017ee da se primeti da dete nikada ne inicira razgovor ili pak ne ume da odr\u017ei konverzaciju; zatim da upotrebljava govor koji vama i okolini\u00a0nije razumljiv; kao i\u00a0odsustvo imitacije (na primer devoj\u010dica od 3 godine bi trebalo da ume da imitira\u00a0mamu\u00a0<\/strong>kako kuva, pegla kupa bebu\u2026).<\/p>\n Ako se govor razvije kod autisti\u010dnog deteta, ono ga ne koristi u funkciji\u00a0socijalne komunikacije. Autisti\u010dne osobe te\u0161ko ili uop\u0161te ne razumeju izraze lica i boju glasa; ponavljaju ono \u0161to ste vi ili neka druga osoba rekli i to bez razumevanja zna\u010denja sadr\u017eaja koji ponavljaju;\u00a0o sebi govore u tre\u0107em licu; deca mogu da ponavljaju re\u010denice iz crta\u0107a. Imaju neobi\u010dan naglasak, intonaciju, i vrlo \u010desto br\u017ei ili\u00a0sporiji tempo govora\u00a0od normalnog. U govoru mogu da preovla\u0111uju imenice. Bitno je da znate da govor mo\u017ee biti\u00a0besmilslen. Neretko, govor deteta mo\u017ee da se odnosi samo na zadovoljenje njihovih potreba. Osobe sa autizmom, na\u017ealost, ne shvataju \u0161alu.<\/p>\n O\u0161te\u0107enja u\u00a0socijalnoj interakciji\u00a0prvenstveno podrazumevaju te\u0161ko\u0107e u primenjivanju neverbalnog pona\u0161anja. Pre svega treba obratiti pa\u017enju na to da li postoji kontakt o\u010dima i neki izraz lica ili gest koji bi ukazao da dete podr\u017eava socijalnu interakciju. Zatim, obratiti pa\u017enju da li se dete dru\u017ei sa svojim vr\u0161njacima i da li ume samo da uspostavi kontak sa njima. Da li postoji empatija kod deteta (da li ume da deli tu\u0111u sre\u0107u, na primer). Autisti\u010dna deca se obi\u010dno pona\u0161aju prema ljudima kao\u00a0prema objektima.<\/p>\n Ako odete kod nekoga sa detetom, obratite pa\u017enju da li dete prime\u0107uje ljude ili samo objekte. \u010cesto se de\u0161ava da dete, ukoliko se nalazi u nepoznatom prostoru, bez ikakvog ustru\u010davanja prilazi objektima koji ga zanimaju, ne reaguju\u0107i na upozorenja roditelja da se to ne sme.\u00a0Autisti\u010dna deca\u00a0<\/strong>retko ili nikada ne pokazuju prstom ono \u0161to \u017eele, ve\u0107 vas uhvate za ruku i vode do \u017eeljenog objekta.\u00a0Ne odazivaju se na ime\u00a0i pona\u0161aju se kao da vas ne \u010duju. Tako\u0111e je karakteristi\u010dno da autisti\u010dna deca vole rutinu i da burno reaguju na promene.\u00a0Ne tra\u017ee utehu, niti je pru\u017eaju, ali to ne isklju\u010duje da se ne\u0107e maziti sa svojim roditeljima i drugim, bliskim, ljudima.<\/p>\n