Situacija je krajnje ozbiljna, a odgovornost je na svakome od nas. Lekari, medicinske sestre, medicinsko i nemedicinsko osoblje su do sada stekli veliko iskustvo, ali i njih je ova borba umorila, ba\u0161 kao \u0161to je i narodu dosta korona virusa. \u0160ta nas \u010deka do kraja godine, to niko ne mo\u017ee da ka\u017ee, ali spremamo dalju strategiju za borbu.<\/p>\n
Ovo ka\u017ee u intervjuu za \u201cBlic\u201d prof. dr Branislav Tiodorovi\u0107, dodaju\u0107i da drugi talas o\u010dekujemo na jesen, te da \u0107emo ga do\u010dekati svakako spremniji na vi\u0161e nivoa.<\/p>\n
Prvi talas, drugi talas, prvi pik… Koji je ovo talas i koliko smo to pikova imali do sada?<\/p>\n
Ovo je jo\u0161 uvek prvi talas, prvi pik desio se oko Vaskrsa, nakon toga po\u010delo je opadanje, drugi pik nastupio je kao posledica popu\u0161tanja mera i prevelikog opu\u0161tanja. Upozoravali smo da je virus tu, da mo\u017ee do\u0107i do ponovnog razbuktavanja, da su opasni repovi epidemije, ali narod je pomislio da je sve gotovo. To je o\u010dekivano donekle, svi su pohrlili da se vrate svakodnevnom \u017eivotu, \u017eivelo se pod ograni\u010denjima, bio je to taj prvi udar i narod je jedva do\u010dekao da prodi\u0161e, ali eto, desio se drugi pik. Ovo \u0161to se sada de\u0161ava, posledica je de\u0161avanja u poslednjim danima kada su krenula okupljanja po gradovima, posebno imamo Beograd. U prva dva dana imali smo masovna okupljanja, neko je nosio masku, ve\u0107ina nije i mi to sada \u010ditamo kao statistiku. Dakle, ovo je taj tre\u0107i pik, ako nemamo okupljanja i ako se po\u0161tuju mere koje sada va\u017ee za celu Srbiju, u toku nedelje mo\u017eemo se nadati da \u0107e po\u010deti sti\u0161avanje. Nije to nikakva filozofija da izra\u010dunate kada vam nailazi naredni pik, imamo dan okupljanja, onda dodajemo, pet, sedam do 10 dana i to je to.<\/p>\n
O\u010di javnosti uprte su u prognoze epidemiologa, pa sti\u017eu kritike na ra\u010dun Kriznog \u0161taba da ste negde pogre\u0161ili. Bilo je najava da \u0107e leto biti mirno, ali ipak nam se dogodio udar. Za\u0161to?<\/p>\n
Niko tu ne gre\u0161i, sve zavisi u kom trenutku i u kom vremenskom periodu se daje prognoza. Ta prognoza da \u0107e leto biti mirnije izre\u010dena je krajem maja, po\u010detkom juna, tada je situacija bila mnogo mirnija. Nakon ukidanja vanrednog stanja imali smo opadaju\u0107u tendenciju, zatvorili smo privremene kovid bolnice, brojke su padale, sve je ukazivalo da \u0107e leto biti mirno. Mi smo uvek isticali da je virus tu, da je potrebna opreznost, ali do\u0161lo je do velikog opu\u0161tanja, svako je nastavio da \u017eivi kao da se ni\u0161ta ne de\u0161ava.<\/p>\n
I ko je kriv?<\/p>\n
Ne postoji krivica, postoji odgovornost. Ili se pona\u0161a\u0161 odgovorno ili ne. Kada se narod jednom opusti posle policijskog \u010dasa, te\u0161ko ga je vratiti ponovo u stanje kontrole, zato su se i mere uvodile postepeno. E sada, niko nije o\u010dekivao da \u0107e se usred epidemije uplesti politi\u010dki faktor.<\/p>\n
\u0160ta je ono najgore \u0161to mo\u017eemo o\u010dekivati u narednom periodu?<\/p>\n
Mo\u017eda se meni \u010dini, ali kao da su se ljudi uozbiljili posle ovakve statistike kakvu danas \u010ditamo. U bolnicama je dosta mladih ljudi, imamo one na respiratoru. Svako treba da se zamisli kada \u010duje da je neka osoba koja je 1994. godi\u0161te umrla. Jednostavno, virus mo\u017ee napasti svakoga, a sada su na udaru mladi jer su oni u najve\u0107oj cirkulaciji. Verujem da se sada radi o smirivanju, ipak vi\u0161e se po\u0161tuju mere, maska, distanca, dezinfekcija. Ali, postoji ne\u0161to drugo, narod se ve\u0107 umorio i od virusa i od ograni\u010denja i od maski, i od preporuka i od mera. Ho\u0107e ljudi da \u017eive normalno, a to sada nije mogu\u0107e. To nije samo kod nas, ceo svet ima identi\u010dni problem i svi smo u borbi. Ali moram da ka\u017eem da postoji zamor i veliki pritisak zdravstvenog sistema koji je prenapregnut i doveden do ivice izdr\u017eljivosti. To se odnosi i na broj raspolo\u017eivih kapaciteta, na kadar, opremu i sredstva koja se u epidemiji tro\u0161e neprekidno, a sve je anga\u017eovano do maksimuma. Ima zemalja kod kojih se javilo pogor\u0161anje, zna\u010di mi nismo po tome izuzetak, varijacija na temu uvek \u0107e biti, neko \u0107e uvek misliti da je moglo bolje, da je moglo druga\u010dije. Sad poo\u0161trava\u0161 mere, pa policijski \u010das, pa to izazove otpor, jer je stanovni\u0161tvo bilo ve\u0107 pod presijom svih ovih meseci, to ima za posledicu da ljudi psihi\u010dki ne mogu da izdr\u017ee. Opet se vra\u0107amo na medicinske radnike, setimo se da ti ljudi neprekidno rade, da su mesecima koncentrisani samo na posao, a gde su njihove porodice, njihov socijalni \u017eivot? Treba ista\u0107i, na\u0161i zdravstveni radnici pokazali su spremnost, rade danono\u0107no, naravno raspore\u0111eni u smenama, ali opet ne izlaze iz kovid pri\u010de, a onda do\u0111u u situaciju, kao \u0161to imamo primer u Beogradu da nemaju slobodnih mesta, da moraju da ih \u0161alju u druge gradove, e to je ono najgore \u0161to mo\u017eemo da o\u010dekujemo – da nam se bolnice prepune, a zdravstveni radnici se premore.<\/p>\n
\u0160ta danas znamo o koroni?<\/p>\n
– Svaki \u010dovek u nauci dobro zna, \u0161to vi\u0161e u\u010di prime\u0107uje koliko novog mo\u017ee da nau\u010di. Nau\u010dili smo koji je virus u pitanju, da ima veliki opseg delovanja, nau\u010dili smo da ne napada samo respiratorni sistem, nego kompletno i druge organe. Covid-19 deluje sistematski, ne mo\u017eemo da ka\u017eemo da ne napada druge organe, poput organa za varenje, srce i vaskularne organe, bubrege, kod mladih mo\u017eda \u0107e dati kao posledicu sterilitet, jer ima takvih naznaka. Ovo vi\u0161e nije respiratorna bolest, ovo \u0161to mi sada vidimo je sistemska bolest. Dalje, dolazi do tromboze krvnih sudova, onda to proizvodi mo\u017edane udare, sr\u010dane udare, to se odnosi na ljude koji imaju hroni\u010dnu bolest. Bolesti svakako mogu biti zastupljene i kod mla\u0111ih ljudi, pa korona izazove komplikacije. Pred sobom imamo neprijatelja koji nije nevidljiv, vidljiv je on i te kako. Prvo je bilo naznaka da se virus prenosi kaplji\u010dnim putem, da na razdaljini od metar i po pada dole zbog te\u017eine, sada imamo jo\u0161 jednu informaciju, a to je da se virus prenosi i vazduhom. E sada ne znamo \u0161ta je to \u0161to ga podi\u017ee, da li je strujanje vazduha u pitanju, poput vetra ili kada uklju\u010dimo klima-ure\u0111aj. Pratimo svakodnevno istra\u017eivanja u svetu i iz dana u dan saznajemo ne\u0161to novo.<\/p>\n
Guverner italijanskog regiona Veneto Luka Zaja izjavio je da je testiranje pokazalo da je virus korona koji cirkuli\u0161e u Srbiji agresivniji od onog koji je poznat u Italiji. Kako to komentari\u0161ete?<\/p>\n
– Svako ho\u0107e sebe da opravda. Po\u0161to je ve\u0107 \u201cstru\u010dnjak\u201d za medicinu, bolje neka objasni za\u0161to je Italija platila takav ceh, pa im sada treba neki \u201csrpski virus\u201d. Nau\u010dno je dokazano da se virus ne razlikuje, da je svugde u svetu isti, tako da je ovo neistina.<\/p>\n
Da li je mo\u017eda do\u0161lo do mutacije?<\/p>\n
– To jo\u0161 uvek niko nije utvrdio. Postoje razna naga\u0111anja, a ja ne volim da govorim o ne\u010demu \u0161to nije stru\u010dno i nau\u010dno dokazano. Ono \u0161to je \u010dinjenica jeste da je veliki broj mladih ljudi inficiran i to zbog nepo\u0161tovanja mera, sada imamo veliki broj virusono\u0161a, te se virus lak\u0161e i u\u010destalije prenosi zbog koli\u010dine, pa samim tim daje i te\u017eu klini\u010dku sliku. Mo\u017eda to daje iskrivljenu sliku da je mutirao, u ovom trenutku nau\u010dnih dokaza nema.<\/p>\n
Sve nas zanima \u0161ta nas o\u010dekuje do kraja godine?<\/p>\n
– Ni oni u velikim svetskim laboratorijama to ne bi mogli da vam ka\u017eu. Svi sada razmi\u0161ljaju o taktici i strategiji, kako \u0107e strate\u0161ki da zaustave virus, a to je naravno vakcinom. Mo\u017ee samo teoretski da se razmi\u0161lja, po principu iskustva sa gripom, kako \u0107e to pro\u0107i na ju\u017enoj polulopti, sada recimo u Brazilu i Argentini, da vidimo da li \u0107e se tamo odr\u017eati, koliko ljudi \u0107e biti pogo\u0111eno. Dalje, moramo pratiti kako se pona\u0161a Australija koja je organizovana i izolovana, kako \u0107e tamo da se razre\u0161i, onda mo\u017eemo o\u010dekivati da \u0107e u zimskom periodu do\u0107i i do nas. Nadajmo se da \u0107e do\u0107i kao neka bla\u017ea forma, ali ka\u017eem nadajmo se. U svakom slu\u010daju mi ga o\u010dekujemo na jesen i pripremamo se za to. Klini\u010dari se bore sa te\u0161kom situacijom, spasavaju ljudske \u017eivote, oni sada nemaju vremena da razmi\u0161ljaju o tome \u0161ta \u0107e biti u budu\u0107nosti. Svi mi ostali, epidemiolozi, infektolozi i imunolozi moramo da razmi\u0161ljamo \u0161ta \u0107emo za jesen, a za jesen moramo da pripremimo strategiju po kojoj \u0107emo imati vi\u0161e kadra. Moramo da odmorimo ljude jer ovo ide u serijama, na\u0161i medicinari su spremniji u smislu da imaju vi\u0161e iskustva, ali umorni su, a sve ovo uti\u010de na psihu.<\/p>\n
Najavljena je izgradnja kovid bolnica, koliko \u0107e nam to zna\u010diti u drugom talasu?<\/p>\n
– Ova zamisao izgradnje bolnica u Beogradu i Kru\u0161evcu je dobra, u Beogradu \u0107e imati 1.000 mesta ako se ne varam, a u Kru\u0161evcu 500. Ima jo\u0161 jedna ideja, a to je da se bolnica u Knez Selu renovira i rekonstrui\u0161e, i to bi bila tre\u0107a bolnica sa 500 kreveta. Dakle, mi moramo biti spremni, moramo imati objekte gde \u0107emo smestiti potencijalne obolele, a da ne remetimo rad zdravstvenog sistema jer postoje i druga oboljenja koja moraju da se le\u010de. Kovid je sada prioritet, ali ne zaboravimo da ljudi ne boluju samo od virusa. Jednom re\u010dju, \u010deka nas velika borba, ali mi se pripremamo najbolje \u0161to umemo.<\/p>\n
U kovid sistem uklju\u010deni su lekari svih struka. I va\u0161a \u0107erka prof. dr Danica Tiodorovi\u0107, koja je dermatolog, le\u010di obolele. Kakav savet ste joj dali i koju poruku imate za sve medicinare?<\/p>\n
– U onom prvom udaru bila je ve\u0107 u kovid sistemu i stekla je veliko iskustvo koje joj sada mnogo koristi. Veoma je va\u017ena za\u0161tita, na\u0161i lekari moraju da vode ra\u010duna da \u0161tite sebe jer kada iza\u0111u iz bolnice oni kod ku\u0107e imaju porodicu, a kad se vrate na posao imaju pacijente. Dakle, svi zdravstveni radnici, pa na kraju i moja \u0107erka moraju da se \u010duvaju i \u0161tite. Da budu zdravi kako bi ispunili svoju lekarsku misiju, a to je da spasavaju ljudske \u017eivote.<\/p>\n
Vrati\u0107u vas u 1986. godinu kada ste boravili u Pasterovom institutu u Parizu. Da li ste tada mogli da zamislite da \u0107e se svet 2020. godine boriti protiv ovakve bolesti?<\/p>\n
– Kao epidemiolog imao sam tu sre\u0107u da se usavr\u0161avam u Parizu. Jo\u0161 ve\u0107u sre\u0107u imao sam \u0161to su me \u010desto pozivali na njihove nau\u010dne sastanke, simpozijume, na kojima su obra\u0111ivane te retke bolesti, epidemije koje su se de\u0161avale u svetu, pogotovo u Africi. Slu\u0161aju\u0107i i u\u010destvuju\u0107i u tom radu u Pasterovom institutu meni se \u010dinilo u po\u010detku da to deluje kao neka pretpostavljena budu\u0107nost, na skretanje pa\u017enje na takav problem. Danas, gledaju\u0107i iz ove perspektive i ove situacije u kojoj se svet nalazi, pa i mi, vidim koliko je to bilo opravdano. Dobro je \u0161to sam imao priliku da tada \u010dujem o novim zarazama i o mogu\u0107im epidemijama, o potencijalu koji nose razli\u010dite bolesti, a posebno virusne. Tako\u0111e, tamo sam imao priliku da upoznam ljude poput Lika Montanjea, kao i njegovu ekipu, oni su prvi uspeli da doka\u017eu virus HIV-a, dobitnici su Nobelove nagrade. U vi\u0161e navrata boravio sam tamo, usavr\u0161avao se, to iskustvo mi je pomoglo tokom \u010ditave moje karijere.<\/p>\n
Za\u0161to je va\u017ena vakcinacija protiv sezonskog gripa?<\/p>\n
– Da bismo izbegli mogu\u0107nost da do\u0111e do ukr\u0161tanja, istovremenog delovanja korone virusa i gripa, veoma je va\u017eno sprovesti vakcinaciju protiv sezonskog gripa. Ova vakcina ne \u0161titi od korone, ve\u0107 od sezonskog gripa, ali \u0161titi od komplikacija koje mogu nastati kombinovanjem delovanja jednog i drugog. To je ono \u0161to je Italija do\u017eivela, u epidemiji gripa podvukla se i epidemija korone.<\/p>\n
Kome se preporu\u010duje?<\/p>\n
– Za lekare je obavezna, osim ako postoji neki opravdan pojedina\u010dni razlog. Vakcina se preporu\u010duje starijima, hroni\u010dnim bolesnicima, osobama sa slabijim imunitetom, dijabeti\u010darima, onkolo\u0161kim bolesnicima, naravno uz konsultaciju sa njihovim lekarima, specijalistima koji prate njihovo zdravstveno stanje. Tako\u0111e, tu imamo i vakcinaciju trudnica, porodilja, jer one prirodno imaju oslabljen imunitet, opet napominjem, sve se to obavlja u dogovoru sa lekarom.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: SLOBODAN MILJEVI\u0106 \/ TANJUG<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Situacija je krajnje ozbiljna, a odgovornost je na svakome od nas. Lekari, medicinske sestre, medicinsko i nemedicinsko osoblje su do sada stekli veliko iskustvo, ali i njih je ova borba umorila, ba\u0161 kao \u0161to je i narodu dosta korona virusa. \u0160ta nas \u010deka do kraja godine, to niko ne mo\u017ee da ka\u017ee, ali spremamo dalju […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":85459,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-85458","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85458","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=85458"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85458\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/85459"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=85458"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=85458"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=85458"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}