U podmorju oko ju\u017enog polarnog kontinenta na planeti nau\u010dnici procenjuju da se nalazi \u010dak \u010detvrtina svih podzemnih koli\u010dina metana na svetu.<\/p>\n
Metan je gas koji \u010dak 84 puta sna\u017enije zagreva atmosferu nego CO2. Odranije se znalo da naveliko po\u010dinje da curi s otapanjem permafrosta u Sibiru, ali nikad na polarnom kontinentu. Zbog buduc\u0301nosti \u017eivota na Zemlji i \u010dove\u010danstva, nau\u010dnici su zgro\u017eeni otkric\u0301em.<\/p>\n
U podmorju oko ju\u017enog polarnog kontinenta nau\u010dnici procenjuju da se nalazi \u010dak \u010detvrtina svih podzemnih koli\u010dina metana na svetu. Objavljeno istra\u017eivanje troje nau\u010dnika u \u010dasopisu \u201eRojal sosajeti\u201c otkriva ne samo prvo poznato veliko curenje metana na Antarktiku, nego i to tamo da godinama od po\u010detka curenja oko izvora metana na morskom dnu nema bakterija koje bi taj metan pro\u017edirale i spre\u010davale njegov odlazak u atmosferu.<\/p>\n
Sibir \u2014 riznica ruskog zlata, platine, nikla, bakra, obojenih metala<\/p>\n
\u201eTaj nedostatak konzumacije metana (od bakterija) najva\u017enije je otkric\u0301e. To nije dobra vest. Mikrobima je trebalo vi\u0161e od pet godina da se uop\u0161te tamo pojave, a \u010dak i tad metan je nastavio rapidno da curi s dna\u201c, komentarisao je za \u201eGardijan\u201c Endru Turber sa Univerziteta dr\u017eave Oregon koji je radio na istra\u017eivanju.<\/p>\n
\u201eMetanski ciklus je apsolutno razlog za to da se dru\u0161tvo zabrine. Smatram to neopisivo zabrinjavajuc\u0301im\u201c, dodao je ekstremno dramati\u010dan opis stanja, prenosi portal Buka.<\/p>\n
Curenje metana s morskog dna u vodama oko Antarktike, navodi se u istra\u017eivanju, ronioci su prvi put uo\u010dili jo\u0161 2011, pukom slu\u010dajno\u0161c\u0301u.<\/p>\n
Na isto mesto u Rosovom moru uspeli su da se vrate tek posle pet godina kako bi mesto curenja detaljno prou\u010dili. A potom je sledio laboratorijski deo posla.<\/p>\n
Tu na red dolazi i najdramati\u010dniji deo otkric\u0301a. Curenje metana s dna mora, prvo kroz morske vode prema povr\u0161ini, a onda dalje u atmosferu, deo je prirodnih ciklusa. Takvi ispadi povremeno se doga\u0111aju i usled bu\u0161enja podmorja u potrazi za naftom i plinom, na primer u Severnom moru, \u0161to ponekad dose\u017ee razmere katastrofe.<\/p>\n
Me\u0111utim, prirodna za\u0161tita u tim slu\u010dajevima su kemosintetske bakterije koje energiju za svoj \u017eivot crpe iz molekula metana. Ovde se dogodilo to, navode nau\u010dnici u svom opisu istra\u017eivanja, da je i pet godina od otkric\u0301a oko izvora curenja prona\u0111eno da od svih mikroorganizama, na one koji konzumiraju metan, prakti\u010dno ga jedu, otpada samo 4 posto od svih populacija mikroba.<\/p>\n
\u201eZajednica mikroba nije se razvila dovoljno da stvori dovoljan filter kako bi se spre\u010dilo curenje metana iz sedimenta\u201c, stoji u rezultatima istra\u017eivanja.<\/p>\n
Kao razlozi za to navodi se vrlo niska temperatura mora i visoke koncentracije sulfata. Razlozi za curenje metana najverovatnije nisu posledice vec\u0301 postojec\u0301eg globalnog zagrevanja. Koliko god je dramati\u010dna vest o novom velikom curenju metana kao jo\u0161 jednog velikog ubrziva\u010da klimatskih promena, bitno je znati da ovaj incident ne spada u spiralu samogeneri\u0161uc\u0301ih klimatskih promena.<\/p>\n
Koliko je metan opasan po prirodu, odnosno po klimatske promene, pokazuju ilustracije ameri\u010dkih EPA-e i EDF-a. Prema njihovim podacima, emisije stakleni\u010dkih gasova, u ekvivalentima CO, 2018. godine bile su takve da se 81 posto odnosilo na CO, \u010dak 10 posto na metan, 7 posto na azotove okside i 3 posto na gasove na bazi fluora.<\/p>\n
Arktik \u2014 moguc\u0301a tempirana metanska bomba?<\/p>\n
Metan u atmosferi ne ostaje tako dugo kao CO, ali u prvih 20 godina atmosferu zagreva \u010dak 84 puta sna\u017enije nego CO. Metan dolazi u atmosferu iz prirodnih i umetnih izvora, ali se u svim slu\u010dajevima, osim jednog, odnosi na procese oko nafte, gasa i ugljenika. Onaj jedan slu\u010daj odnosi se na sto\u010darstvo, odnosno na probavne plinove koje ispu\u0161taju \u017eivotinje koje \u010dovek masovno uzgaja u mesnoj industriji.<\/p>\n
Pre nekoliko godina 16 istra\u017eivanja dovelo je do zaklju\u010dka da metan iz \u010dovekovog sveta ili onoga \u0161to je \u010dovek prouzrokovao, curi u atmosferu \u010dak 60 posto gore nego \u0161to se mislilo.<\/p>\n
Re\u010d je o velikoj razlici po sudbinu sveta. Od Klimatske konferencije u Parizu postalo je jasno da je prag izbegavanja najgorih posledica po \u010dove\u010danstvo i prirodu zagrevanje od 1,5 stepena. Sljedec\u0301i prag je 2 stepena.<\/p>\n
Preko 2 stepena, smatra se, klimatske promene \u0161irom sveta vi\u0161e se ne bi mogle zaustaviti, bivale bi sve gore i dovele do vi\u0161estruko gorih zagrevanja i kataklizme.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Sputnik<\/p>\n
Foto: CC0<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U podmorju oko ju\u017enog polarnog kontinenta na planeti nau\u010dnici procenjuju da se nalazi \u010dak \u010detvrtina svih podzemnih koli\u010dina metana na svetu. Metan je gas koji \u010dak 84 puta sna\u017enije zagreva atmosferu nego CO2. Odranije se znalo da naveliko po\u010dinje da curi s otapanjem permafrosta u Sibiru, ali nikad na polarnom kontinentu. Zbog buduc\u0301nosti \u017eivota na […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":85677,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-85676","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85676","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=85676"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85676\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/85677"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=85676"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=85676"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=85676"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}