Godine 1819. u ameri\u010dkom selu Go\u0161en, u dr\u017eavi Konektikat, u porodici \u010doveka interesantnog imena Isak Njutn, rodila se \u0107erka Junis.<\/p>\n
Mada je otac imao isto ime kao i slavni fizi\u010dar, on sam nikada nije krenuo putevima nauke ve\u0107 je bio farmer. Sa druge strane, njegova \u0107erka koja je bila radoznalog duha do\u0107i do jednog otkri\u0107a va\u017enog za nauku. Ali \u0107e isto tako dugo biti i zaboravljena.<\/p>\n
Porodica se vrlo brzo nakon ro\u0111enja \u0107erke Junis seli u dr\u017eavu Njujrok gde i dalje \u017eivi na selu, a devoj\u010dica dobija priliku da poha\u0111a \u017eensku \u0161kolu Troy Female Seminary koja je posebno podsticala u\u010denice da se bave prirodnim naukama, \u0161to nije bio \u010dest slu\u010daj u 19. veku. Deo nastave se odvijao i u laboratorijama obli\u017enjeg koled\u017ea. Mada Junis Fut (ro\u0111ena Njutn) nije formalno mogla da nastavi svoje \u0161kolovanje i postane profesionalni istra\u017eiva\u010d, njeno interesovanje za nauku se nije gasilo. Zato je u ku\u0107nim uslovima izvela eksperiment koji je njeno ime u\u010dinio zna\u010dajnim za istoriju nauke, a naro\u010dito izu\u010davanja klimatskih promena.<\/p>\n
Sve \u0161to joj je bilo potrebno za ovaj eksperiment su dva staklena cilindra koje je punila razli\u010ditim supstancama i gasovima i u njih stavlja termometar. Cilindre je izlagala Sun\u010devoj svetlosti i posmatrala \u0161ta se de\u0161ava sa temperaturom. Tako je utvrdila da se cilindar sa vla\u017enim vazduhom ugreje br\u017ee od onog sa suvim, a da se najvi\u0161e ugreje onaj ispunjen ugljen-dioksidom. Osim toga, cilindru sa ugljen-dioksidom je bilo potrebno i najvi\u0161e vremena da se ohladi.<\/p>\n
Promi\u0161ljanje o budu\u0107nosti planete<\/p>\n
Nakon ovog eksperimenta Junis Fut pi\u0161e 1856. godine rad pod naslovom Circumstances Affecting the Heat of the Sun\u2019s Rays, koji je predstavljen na godi\u0161njem sastanku Ameri\u010dke asocijacije za unapre\u0111enje nauke. Me\u0111utim, iz do sada nepoznatih razloga rad nije predstavila sama autorka ve\u0107 nau\u010dnik D\u017eozef Henri. Nava\u017enije dostignu\u0107e ovog rada bio je njen zaklju\u010dak da bi jednog dana kada bi porasla koncentracija ugljen-dioksida u atmosferi, to moglo da dovede do zagrevanja planete, \u0161to je nauka kasnije i potvrdila.<\/p>\n
Mo\u017eda bi se \u010ditav put kojim je Junis Fut do\u0161la do ovog zaklju\u010dka iz dana\u0161nje perspektive mogao smatrati naivnim i nedovoljno neutemeljenim, ali to ne menja \u010dinjenicu da je upravo ona, makar prema pisanim tragovima, prva osoba u istoriji koja je uvidela da vodena para i ugljen-dioksid apsorbuju toplotu i da od njihove koncentracije zavisi kolika \u0107e biti temperatura, pi\u0161e Klima101.<\/p>\n
Tri godine nakon ovog nedovoljno zapa\u017eenog i zaboravljenog eksperimenta, irski fizi\u010dar D\u017eon Tindal je objavio zvani\u010dno prvi rad o gasovima sa efektom staklene ba\u0161te. Ni na jednom mestu nije spomenuo Junis Fut, a kako prepostavlja Roland D\u017eekson iz Kraljevske institucije Velike Britanije, verovatno za njen rezultat nije ni znao. Tindal je u svojim obja\u0161njenjima i zaklju\u010dcima bio dosta precizniji, ali treba imati u vidu da je on bio profesionalni nau\u010dnik koji je iza sebe ve\u0107 imao zna\u010dajne rezultate, a Junis Fut amaterka koja je iz radoznalosti poku\u0161avala da utvrdi prirodne zakonitosti pomo\u0107u skromne i jedine dostupne opreme.<\/p>\n
Osim toga, ona se fokusirala na vidljiv, a Tindal pomo\u0107u spektroskopije na infracrveni spektar koji i jeste va\u017eniji za zagrevanje Zemlje budu\u0107i da gasovi sa efektom staklene ba\u0161te upijaju upravo taj deo spektra koji emituje povr\u0161ina na\u0161e planete u vidu toplote.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: KLIMA101<\/p>\n
Foto: depositphoto\/ArchManStocker<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Godine 1819. u ameri\u010dkom selu Go\u0161en, u dr\u017eavi Konektikat, u porodici \u010doveka interesantnog imena Isak Njutn, rodila se \u0107erka Junis. Mada je otac imao isto ime kao i slavni fizi\u010dar, on sam nikada nije krenuo putevima nauke ve\u0107 je bio farmer. Sa druge strane, njegova \u0107erka koja je bila radoznalog duha do\u0107i do jednog otkri\u0107a […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":85947,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-85946","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85946","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=85946"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/85946\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/85947"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=85946"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=85946"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=85946"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}