Iz dijaspore bi ove godine u Srbiju moglo da stigne nekoliko stotina miliona evra manje nego ina\u010de, jer se veliki broj srpskih dr\u017eavljana prethodnih meseci vratio sa privremenog rada u inostranstvu, nakon \u0161to su zbog korona krize ostali bez posla.<\/p>\n
Tako je globalna pandemija uticala i na visinu doznaka koje su gastarbajteri velikodu\u0161no slali svojim porodicama, pi\u0161e “Blic”.<\/p>\n
Jo\u0161 po\u010detkom maja, oko 400.000 gra\u0111ana Srbije vratilo se u otad\u017ebinu jer su po\u010deli da ostaju bez posla, prvenstveno u Nema\u010dkoj i Austriji, ali i po \u0160vajcarskoj, Francuskoj, Americi… Svi oni slali su i do tri milijarde evra godi\u0161nje, pa su doznake \u010dinile osam odsto ukupnog bruto dru\u0161tvenog proizvoda Srbije.<\/p>\n
O\u010dekivani manjak pokazao se i u najnovijem izve\u0161taju Narodne banke Srbije, prema \u010dijim podacima je u prvih pet meseci ove godine priliv po osnovu doznaka smanjen za 23,8 odsto u odnosu na isti period pro\u0161le.<\/p>\n
Tako su li\u010dni transferi iz inostranstva od januara do maja 2020. iznosili 1,05 milijardi evra, \u0161to je 328,7 miliona evra manje nego 2019.<\/p>\n
Pro\u0161logodi\u0161nji priliv po osnovu doznaka, od januara do maja 2019, iznosio je 1,37 milijardi evra.<\/p>\n
Smanjenje priliva u NBS obja\u0161njavaju kao posledicu de\u0161avanja u vezi s pandemijom korona virusa i njenog uticaja na svetska ekonomska kretanja, kao i na mobilnost ljudi.<\/p>\n
U NBS su objasnili, navodi “Blic”, da su prilivi po osnovu doznaka u 2020. bili ni\u017ei na globalnom nivou, pa samim tim i u Srbiji.<\/p>\n
Ina\u010de, li\u010dni transferi obuhvataju doznake radnika, penzije i druga socijalna primanja, kao i pomo\u0107i i poklone iz inostranstva, upu\u0107ene fizi\u010dkim licima gra\u0111anima Srbije.<\/p>\n
Tokom cele pro\u0161le godine, doznake iz inostranstva u Srbiji su dostigle vrednost od 3,51 milijardu evra, u 2018. godini priliv je iznosio 3,53 milijardi evra, a u 2017. godini 2,95 milijardi evra.<\/p>\n
Ve\u0107 tradicionalno, najvi\u0161e novca sti\u017ee od “gastarbajtera” iz Nema\u010dke, pa je tako i u 2019. godini stiglo ne\u0161to vi\u0161e od milijardu evra, \u0161to je tre\u0107ina ukupnih doznaka. Na drugo mesto liste zemalja iz kojih na\u0161i dr\u017eavljani \u0161alju doznake u Srbiju svrstala se \u0160vajcarska sa oko 500 miliona evra, a tre\u0107a je Austrija, odakle je pro\u0161le godine stiglo oko 290 miliona evra, ali odakle se tokom prethodnih nekoliko meseci, od po\u010detka pandemije, i vratilo najvi\u0161e na\u0161ih ljudi.<\/p>\n
Prema navodima Svetske banke, doznake su vitalni izvor prihoda za zemlje u razvoju.<\/p>\n
“Aktuelna ekonomska recesija uzrokovana virusom COVID-19 ozbiljno \u0107e uticati na mogu\u0107nost slanja novca ku\u0107i, zbog \u010dega je od jo\u0161 vitalnijeg zna\u010daja da skratimo vreme oporavka naprednih ekonomija”, istakao je predsednik Grupe Svetska banka Dejvid Malpas.<\/p>\n
Doznake iz inostranstva smanjene su i u susednoj Bosni i Hercegovini, gde su u prvom kvartalu 2020. godine iznosile 636,7 miliona maraka (325,5 miliona evra). To je za 3,4 odsto manje u odnosu na isti period pro\u0161le godine, pokazuju podaci Centralne banke BiH.<\/p>\n
Prema podacima Agencije za statistiku BiH, bruto doma\u0107i proizvod ove zemlje iznosio je pro\u0161le godine 33,4 milijarde maraka (oko 17,08 milijardi evra), pri \u010demu je priliv doznaka dostigao rekordnih 4,29 milijardi maraka (2,2 milijarde evra).<\/p>\n
To zna\u010di da su transferi iz inostranstva u\u010destvovali sa 12,5 procenata u bruto doma\u0107em proizvodu BiH.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n
Foto: D. Milovanovi\u0107<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Iz dijaspore bi ove godine u Srbiju moglo da stigne nekoliko stotina miliona evra manje nego ina\u010de, jer se veliki broj srpskih dr\u017eavljana prethodnih meseci vratio sa privremenog rada u inostranstvu, nakon \u0161to su zbog korona krize ostali bez posla. Tako je globalna pandemija uticala i na visinu doznaka koje su gastarbajteri velikodu\u0161no slali svojim […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":87280,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-87279","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/87279","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=87279"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/87279\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/87280"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=87279"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=87279"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=87279"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}