Novi podaci sa svemirskog teleskopa Habl ukazuju na to da je neo\u010dekivano i privremeno zatamnjenje divovske zvezde Betelgez najverovatnije uzrokovala erupcija vru\u0107eg materijala sa zvezde. Nakon erupcije nastao je ogroman oblak pra\u0161ine koji je blokirao svetlost koja u na\u0161em smeru dolazi s povr\u0161ine Betelgeza.<\/p>\n
Betelgez je stara crvena zvezda koja je porasla do neverovatne veli\u010dine zbog slo\u017eenih evolucijskih promena u nuklearnim procesima koji se de\u0161avaju u njenom jezgru. Zvezda je toliko velika da bi njen pre\u010dnik, kada bi se umesto Sunca nalazila u sredi\u0161tu Sun\u010devog sistema, prelazio orbitu Jupitera.<\/p>\n
Ova zvezda div poznata je i po tome \u0161to \u0107e jednog dana da eksplodira i da se pojavi na na\u0161em nebu kao supernova, pri \u010demu bi njen sjaj bio vidljiv i danju, a no\u0107u bi svojim blje\u0161tavilom mogla da zaseni \u010dak i Mesec.<\/p>\n
U oktobru pro\u0161le godine nenadano je potamnela i sijala je najslabije u 21. veku. Uz to, prime\u0107eno je da je izmenila oblik, odnosno da se njena vidljiva forma deformisala. U februaru 2020. njen sjaj po\u010deo se da se vra\u0107a na pre\u0111a\u0161nji nivo, pi\u0161e ESA.<\/p>\n
Formiranje ogromnog oblaka pra\u0161ine<\/p>\n
Ovo iznenadno zatamnjenje zaintrigiralo je mnoge astronome, koji su po\u017eurili da otkriju \u0161ta je ta\u010dno uzrokovalo toliko naglu promenu. Podaci s Habla sugeri\u0161u da je sjaj zvezde uzrokovao ogroman oblak pra\u0161ine koji je nastao nakon erupcije izuzetno vru\u0107e plazme. Plazma je prodrla do hladnijih spolja\u0161njih slojeva atmosfere na Betelgezu, gde se ohladila i formirala oblak pra\u0161ine.<\/p>\n
“Videli smo pomo\u0107u Habla da se materijal kretao kroz atmosferu, pre nego \u0161to se formirala pra\u0161ina koja je uzrokovala zatamnjenje zvezde”, rekla je astrofizi\u010darka Andrea Dupri iz Instituta za astrofiziku Instituta Harvard-Smitsonian.<\/p>\n
“Posmatrali smo gustu, vru\u0107u regiju u jugoisto\u010dnom delu zvezde koja se kretala prema spolja. Ovaj je materijal bio dva do \u010detiri puta svetliji od normalnog sjaja Betelgeza”, kazala je Dupri, te dodala:<\/p>\n
“A onda, otprilike mesec dana kasnije, ju\u017ena polulopta Betelgeza vidno je postala tamnija. Smatramo da je najverovatniji uzrok tome oblak pra\u0161ine koji je nastao nakon erupcije koju je uo\u010dio Habl. Dakle, Habl nam je dao odgovor o tome \u0161ta je izazvalo zatamnjenje”, dodala je astrofizi\u010darka.<\/p>\n
Iako Dupree ne zna \u0161to je to\u010dno uzrokovalo ovako sna\u017enu erupciju plazme, ona smatra da je taj doga\u0111aj verovatno povezan s ciklusom pulsiranja zvezde.<\/p>\n
Pulsiraju\u0107e zvezde su vrsta promenljivih zvezda. Radi se o pulsiranju njihovih atmosfera gde se one nadimaju i skupljaju pri \u010demu dolazi do promene u njihovom sjaju.<\/p>\n
Klaus Stra\u0161majer iz Instituta za astrofiziku Potsdam (AIP) u Nema\u010dkoj merio je putem automatiziranog teleskopa STELLar Activity (STELLA) promene u brzini gasova na povr\u0161ini zvezde tokom njenog procesa pulsacije. Uo\u010dio je da su vru\u0107i gasovi nastali za razdoblja nadimanja Betelgeza. Pretpostavlja da je pulsacija koja se kretala prema povr\u0161ini pomogla prodiranju plazme do vi\u0161ih delova atmosfere.<\/p>\n
Betelgez nam se nalazi relativno blizu, udaljen je od nas oko 725 svetlosnih godina te je do zatamnjenja zapravo do\u0161lo u davnoj pro\u0161losti, oko 1300. godine (s obzirom na to da svetlosti treba 725 godina da do\u0111e do nas), prenosi Index.<\/p>\n
Smrt zvezde u supernovi<\/p>\n
Ovom crvenom divu su\u0111ena je smrt u eksploziji supernove. Neki astronomi smatraju da je ovo zatamnjenje neka vrsta uvoda u taj doga\u0111aj ili zbivanje pre supernove, pi\u0161e NASA.<\/p>\n
“Niko ne zna \u0161ta se de\u0161ava sa zvezdom odmah pre supernove jer to do sada nismo posmatrali”, objasnila je Dupri.<\/p>\n
“Astronomi su analizirali zvezde mo\u017eda godinu dana pre njihove supernove, ali ne nekoliko dana, nedelja ili meseci pre eksplozije. Kako god, \u0161ansa da \u0107e Betelgez uskoro postati supernova je prili\u010dno mala”, dodala je Dupri.<\/p>\n
Treba napomenuti da je Betelgez ponovno potamneo od sredine maja do sredine jula, iako ne toliko dramati\u010dno kao na po\u010detku godine.<\/p>\n
\u0160ta bi se dogodilo s nama ako bi Betelgez ubrzo eksplodirao?<\/p>\n
Kad do\u0111e do supernove, Betelgez bi mogao tokom nekoliko nedelja ili \u010dak meseci sna\u017eno da zasija na na\u0161em nebu i, kao \u0161to je ve\u0107 pomenuto, mo\u017eda \u010dak zaseni i sjaj Meseca.<\/p>\n
Sre\u0107om po nas, nalazimo se izvan “zone smrti”, koja se prostire unutar 50 svetlosnih godina od eksplozije te do nas ne\u0107e sti\u0107i nikakva koli\u010dina smrtonosnog zra\u010denja. Supernova Betelgeza bi u tom slu\u010daju jednostavno bila nau\u010dno zanimljiv doga\u0111aj i izuzetno fascinantan nebeski spektakl.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: B92<\/p>\n
Foto: depositphoto\/agsandrew<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Novi podaci sa svemirskog teleskopa Habl ukazuju na to da je neo\u010dekivano i privremeno zatamnjenje divovske zvezde Betelgez najverovatnije uzrokovala erupcija vru\u0107eg materijala sa zvezde. Nakon erupcije nastao je ogroman oblak pra\u0161ine koji je blokirao svetlost koja u na\u0161em smeru dolazi s povr\u0161ine Betelgeza. Betelgez je stara crvena zvezda koja je porasla do neverovatne veli\u010dine […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":87285,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-87284","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/87284","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=87284"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/87284\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/87285"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=87284"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=87284"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=87284"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}