Imala je svega pet meseci kada su je roditelji, prezviterijanski misionari, odveli u Kinu. Prvo je nau\u010dila kineski, a zatim i engleski.<\/p>\n
Njena ambiciozna majka, u \u017eelji da devoj\u010dica upozna obe kulture, pre podne je pla\u0107ala kineskog u\u010ditelja, a popodne je k\u0107erku podu\u010davala engleskom. Tek sa 15 godina, Perl Bak poha\u0111a \u0161kolu u \u0160angaju. Kasnije je sticala obrazovanje u Evropi i Americi i bila predava\u010d na mnogobrojnim univerzitetima.<\/p>\n
Rad Perl Bak na obimnom knji\u017eevnom opusu kojim je na sebi svojstven na\u010din spojila kulture Istoka i Zapada adekvatno je nagra\u0111en 1938. godine kada je ovoj vrsnoj knji\u017eevnici uru\u010dena Nobelova nagrada za knji\u017eevnost. To je bio vrhunac u karijeri ove Amerikanke u Kini, koja je istovremeno bila i Kineskinja koja je \u017eivela u Americi.<\/p><\/blockquote>\n
<\/p>\n
U Kini je provela najve\u0107i deo \u017eivota, vi\u0161e od 40 godina, i pored \u010destog progona stranaca, zbog \u010dega je njena porodica bila prinu\u0111ena da be\u017ei i skriva se. Tamo se i udala za D\u017eona Losinga Baka, profesora Univerziteta na kojem je i sama predavala, \u010dije je prezime zadr\u017eala i posle razvoda 1935. Godinu dana ranije, napustila je Kinu i preselila se u Pensilvaniju.<\/p>\n
Niko nije vi\u0161e od Perl Bak pisao o dalekoj, i ostatku sveta gotovo nepoznatoj, Kini. Misle\u0107i na kineskom, prevode\u0107i na engleski, stvorila je skoro 150 romana, drama, eseja, pri\u010da za decu i odrasle, poeziju. Jo\u0161 vru\u0107e od \u0161tamparskih ma\u0161ina, sve njene knjige su postajale bestseleri. Lako je pogoditi \u0161ta ih povezuje: Kina.<\/p>\n
Njen poslednji roman \u201cVe\u010dno \u010dudo\u201d otkriven je u rukopisu 2013. godine.<\/p>\n
A ovo je Perl Bak rekla o ljubavi i sre\u0107i<\/strong>:<\/p>\n\u201cKo u ljubavi o\u010dekuje samo sre\u0107u, taj nema pojma o ljubavi.\u201d<\/p>\n
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/63B768A2-83BF-434A-973D-899187AC6D67.jpeg\")
<\/div>\n
Odlomci:<\/b><\/div>\n<\/div>\n
“Osvanuo je Vang Lungov dan ven\u010danja. U prvi mah kada je otvorio o\u010di i pogledao prema crnilu zavese oko svoje postelje nije mogao da se seti za\u0161to mu je ova zora izgledala druk\u010dija od svake druge. U ku\u010di je vladala ti\u0161ina, samo se \u010duo slabi, zadihani ka\u0161alj njegovog starog oca…Bilo ga je sramota priznati da \u017eeli da ku\u0107a danas izgleda uredna…To je bilo poslednje jutro \u0161to \u0107e morati da lo\u017ei vatru jer \u017eena dolazi u ku\u0107u. Nikad se vi\u0161e Vang ne\u0107e dizati zorom, ni zimi ni leti da lo\u017ei vatru. On \u0107e sada mo\u0107i da le\u017ei u krevetu i \u010deka da dobije \u010da\u0161u tople vode, a ako zemlja bude puna ploda, bi\u0107e u vodi i listi\u0107a \u010daja. A ako \u017eena klone,njena deca \u0107e lo\u017eiti vatru, jer \u0107e mu ona mnogo dece izroditi. I Vang Lung zastade, zami\u0161ljaju\u0107i kako deca tr\u010de po njihovima trima sobama.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Starac podi\u017ee glavu i iskola\u010di o\u010di: – Toliko vode bilo bi dovoljno da se \u017eito zaliva sve do \u017eetve – re\u010de osorno.<\/b><\/div>\n-\u010cak od Nove godine nisam nijednom oprao celo telo – tiho odgovori Vang Lung. Bilo ga je sramota da prizna ocu da zbog \u017eene ho\u0107e da bude \u010dist.<\/b><\/div>\n-To je samo za danas, prosu\u0107u vodu na zemlju kad se umijem, te ne\u0107e ostati neiskori\u0161\u0107ena.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Ova \u017eena je do\u0161la u na\u0161u ku\u0107u kad je bila dete od 10 godina. Kupila sam je jedne godine kada je harala glad a njeni roditelji do\u0161li na jug, jer nisu imali \u0161ta da jedu. Dobro \u0107e da ti radi u polju, nosi\u0107e vodu i sve drugo \u0161to \u017eeli\u0161. Lepotica nije, ali takva tebi ne treba. Samo besposlenim ljudima potrebne su lepe \u017eene za razonodu. Osim toga, nije ni pametna, ali radi ono \u0161to joj se ka\u017ee, i ima dobru narav. Nije bila toliko lepa da privu\u010de moje sinove i unuke. Dobra je robinja, iako ne\u0161to spora i glupa, i da ne \u017eelim da se umilim nebu radi svog budu\u0107eg \u017eivota time \u0161to \u0107u dozvoliti da robinja podari nekoliko dece svetu, ja bih je zadr\u017eala jer je za kuhinju dosta dobra. Ali ja uvek udajem robijnje ako ih neko zatra\u017ei a gospodari ih ne \u017eele. A \u017eeni re\u010de:<\/b><\/div>\n-Pokoravaj mu se i radjaj mu samo sinove..”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Ponekad, dok je radio na njivi nametale su se misli o njoj. \u0160ta li je sve do\u017eivela u onih stotinu dvori\u0161ta. Kakav je bio njen \u017eivot koji nije delila sa njim. To on nije mogao da doku\u010di, I tada bi se obi\u010dno postideo svoje radoznalosti i svog ma\u0161tanja o njoj, Jer je ona, ipak, bila samo \u017eena.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Ona je ve\u0107 zatrudnela!<\/b><\/div>\nHteo je da ka\u017ee to \u0161to je hladnije mogao, kao kad bi rekao: -Danas sam zasejao zapadno polje- ali nije uspeo. Mada je govorio tiho, \u010dinilo mu se kao da izgovara re\u010di glasnije nego \u0161to je \u017eeleo. Starac zatrepta o\u010dima, pa kad shvati zakikota se – He, he, he – cerio se svojoj snahi dok je dolazila – dakle \u017eetva je na vidiku! Ali Vang Lung je sedeo na klupi, pored stola, u pomr\u010dini, podbo\u010den i zami\u0161ljen, Iz tog njegovog tela, iz njegovih bedara – \u017eivot!.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Van Lung je sedeo i pu\u0161io misle\u0107i na srebro koje je jo\u0161 malopre bilo na stolu. Ono je do\u0161lo iz zemlje, iz zemlje koju je on orao i prekopavao i nad kojom je tro\u0161io snagu. Ta zemlja ga je i rodila; na nju je kapao njegov znoj dok je izvla\u010dio hranu iz nje, a iz hrane srebro. Ranije, kada je morao da se rastane od srebra, \u010dinilo mu se da daje komad svoga \u017eivota. Ali ovoga puta to mu nije padalo te\u0161ko. Video je srebro, ne u tudjinskoj ruci trgovca iz grada, nego je video kako se pretvara u ne\u0161to \u0161to vredi vi\u0161e nego samo ono – u ode\u0107u na telu svoga sina, I ta njegova \u010dudna \u017eena, koja je kulu\u010dila, \u0107utala i izgledala kao da ni\u0161ta ne opa\u017ea, prva je videla dete tako obu\u010deno.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Razmi\u0161ljao je o svojoj sre\u0107i pun radosti kad ga odjednom obuze strah, jer nije dobro biti i suvi\u0161e sre\u0107an na ovome svetu. Zemlja i vazduh puni su zlobnih duhova koji ne podnose sre\u0107u obi\u010dnih smrtnika, a kamoli sre\u0107u jednog takvog siroma\u0161ka.Stoga on naglo skrenu ka voskarevom du\u0107anu, kupi \u010detiri \u0161tapi\u0107a tamjana, po jedan za svakog u ku\u0107i, pa ode u hram bogova zemlje. Koliku snagu imadahu ta dva mala za\u0161titni\u010dka kipa, koja su sedela nepomi\u010dno pod niskim krovom.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Kupovina tog par\u010deta zemlje imala je veliki uticaj na dalji Vang Lungov \u017eivot. Posle \u010dasti da razgovara sa velikim\u00a0<\/b>\u00a0gospodarem kao ravnim sebi, po\u0161to je iskopao srebro iz zida i odneo ga u veliku ku\u0107u, do\u0111o\u0161e trenuci premi\u0161ljanja i gotovo kajanja. Kada se setio prazne rupe u zidu, u kojoj je bilo njegovo za\u0161tedjeno srebro, Obuzimala ga je \u017eelja da je opet vidi punu, Jer ipak, mora\u0107e se mnogo znoja proliti nad tom zemljom..”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Kad jednom bogovi okrenu le\u0111a \u010doveku, oni ga vi\u0161e ne gledaju. Rane prole\u0107ne ki\u0161e izosta\u0161e a sunce je iz dana u dan ble\u0161talo na nebu, Nije imalo milosti prema spaljenoj i gladnoj zemlji. Voda u bari presu\u0161i, a bunar tolko opade da mu jednog dana Olan re\u010de: – Ne smemo vi\u0161e da zalivamo njivu, ako \u017eelimo da deca piju vodu i stara\u010d le\u010di ujutru ka\u0161alj. Vang Lung zajeca od o\u010dajanja:<\/b><\/div>\n– Svi \u0107emo gladovati ako polja gladuju…”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Zemlju mi ne mogu oduzeti. Trud moga tela i plodove mojih polja, ulo\u017eio sam u ono \u0161to mi se ne mo\u017ee oteti. Da sam imao srebro, mogli su mi ga uzeti, Da sam \u017eitom napunio ambare, ispraznili bih ih. Ali imam zemlju i ona je moja. Gledao je preko polja ljude koji su se udaljavali i neprestano mrmljao: – Bar imam zemlju! Zemlju!”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Ostalo im je samo da pri\u010dvrste vrata i spuste rezu. Poneli su sve \u0161to su imali od odela. Vang Lung je nosio devoj\u010dicu u nedrima, a kada vide da \u0107e stari pasti, predade dete \u017eeni, sa\u017ee se i podi\u017ee oca na ledja. Vang Lung se znojio od umora, iako je bilo hladno i duvao o\u0161tar vetar. De\u010daci su plakali od zime, jer vetar nije prestajao da im udara pravo ulice. A Vang Lung ih je te\u0161io:\u00a0<\/b><\/div>\n– Ne dajte se sinovi moji” Vi ste odrasli ljudi i putujete na jug. Tamo \u0107e nam biti toplo svakog dana i ima\u010demo belog pirin\u010da, i vi \u0107ete jesti koliko god ho\u0107ete.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“- Kada bih imao ne\u0161to da prodam, vratio bih se na zemlju. O, da nam nije starca, i\u0161li bismo pe\u0161ice, pa makar i gladovali.\u00a0<\/b><\/div>\n-Jedino mo\u017eemo prodati devoj\u010dicu! – odgovori Olan<\/b><\/div>\n-Ne, dete ne\u0107u da prodajem! – uzviknu.<\/b><\/div>\n– I mene su prodali – produ\u017eavala je ona jo\u0161 sporije. – I mene su prodali Hvangu da bi se moji roditelji mogli da vrate ku\u0107i.<\/b><\/div>\n– I ho\u0107e\u0161 li zbog toga da proda\u0161 ovo dete?<\/b><\/div>\n– Da sam samo ja u pitanju, pre bih je ubila nego \u0161to bih dopustila da postane robinja! Ali mrtva devoj\u010dica ni\u0161ta ne \u00a0donosi! Prodala bih je jedino zbog tebe da se vrati\u0161 na zemlju!<\/b><\/div>\nProdao bih je – razmi\u0161ljao je Vang Lung – da nije le\u017eala u mojim nedrima i ovako se isto smejala. Ako je i prodam, ne\u0107u za nju dobiti zlata i rubina koliko j te\u0161ka.<\/b>\u00a0Da\u0107e mi taman koliko da stignem do ku\u0107e. Odakle \u0107u nabaviti pare za vola, sto, krevet, stolice? Zar da prodam dete da bih gladovao tamo a ne ovde? Nemamo ni zrna da zasejemo njivu.”<\/b><\/div>\n\u00a0<\/b><\/div>\n“Celu no\u0107 je kroz mra\u010dne ulice teglio konopce, do pojasa nag, kipte\u0107i u znoju, dok su mu gole noge klizile po kaldrmi, blatnjavoj i vla\u017enoj, isto kao i ljudi u mokroj no\u0107i.Vang Lung se vra\u0107ao pred zoru ku\u0107i zadihan i suvi\u0161e slomljen da bi mogao jesti dok se ne ispava. Preko dana dok su vojnici krstarili ulicama, spavao je mirno u najudaljenijem delu krovinjare, iza gomile slame, koju Olan skupila da bi ga sakrila.”<\/b><\/div>\n<\/blockquote>\n <\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Imala je svega pet meseci kada su je roditelji, prezviterijanski misionari, odveli u Kinu. Prvo je nau\u010dila kineski, a zatim i engleski. Njena ambiciozna majka, u \u017eelji da devoj\u010dica upozna obe kulture, pre podne je pla\u0107ala kineskog u\u010ditelja, a popodne je k\u0107erku podu\u010davala engleskom. Tek sa 15 godina, Perl Bak poha\u0111a \u0161kolu u \u0160angaju. Kasnije […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":88100,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[18],"tags":[],"class_list":["post-88092","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-reportaze"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/88092","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/21"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=88092"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/88092\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/88100"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=88092"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=88092"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=88092"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/09\/0BEECBCB-F768-452E-AFA1-FEA185B737D8.jpeg\")
<\/p>\n