Herman Hese<\/b> (nem. Herman Hesse<\/i>; 2. jul 1877 \u2014 9. avgust 1962.) je bio nema\u010dki pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf<\/i>), Sidarta (nem. Siddhartha<\/i>) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel<\/i>) u kojima su uo\u010dljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i misti\u010dne teme i veliki uticaj budisti\u010dke i hinduisti\u010dke filozofije. Dobitnik je Nobelove nagrade za knji\u017eevnost 1946. godine.<\/p>\n\u017divot<\/h2>\n
Ro\u0111en je u gradu Kalvu, Virtemberg, 1877. godine. Njegovi roditelji slu\u017eili su u Indiji Bazelskoj misiji, protestanstkom misionarskom dru\u0161tvu. Hermanova majka, Marija Gundert, ro\u0111ena je tokom jedne takve misije u Indiji, 1842. godine. Opisuju\u0107i svoje detinjstvo ostavila je zabele\u0161ku da nije bilo naro\u010dito lepo. Roditelji su je ostavili u Evropi kada je imala samo \u010detiri godine da bi se vratili u Indiju.1922. godine emigrirao je u \u0160vajcarsku, 1923. je postao \u0161vajcarski dr\u017eavljanin. Kao antimilitarista i pacifista, jako se usprotivio Prvom svetskom ratu. Njegova ose\u0107anja koja se ti\u010du rata izra\u017eavao je u mnogim svojim knjigama. Za vreme Drugog svetskog rata, na\u0161ao se se u \u010dudnim okolnostima. Nema\u010dki ministar propagande, Jozef Gebels, u po\u010detku je \u0161titio njegove knjige, i kao rezultat Hese je mogao da objavljuje svoja dela. Me\u0111utim, kada je zahtevao da odre\u0111eni delovi njegovog romana Narcis i Zlatousti (nem. Narziss und Goldmund<\/i>) koji se ti\u010du pogroma ostanu nedirnuti, na\u0161ao se na nacisti\u010dkoj crnoj listi. Ipak, uspeo je da izbegne Drugi svetski rat i skrasio se u \u0160vajcarskoj.<\/p>\n
Kao i mnogi njegovi likovi, Hese je u toku svog \u017eivota imao mnogo problema sa \u017eenama. Njegov prvi brak sa Marijom Bernouli, sa kojom je imao troje dece, zavr\u0161io se tragi\u010dno, tako \u0161to je njegova \u017eena mentalno obolela. Njegov drugi brak sa peva\u010dicom Rut Venger, trajao je veoma kratko, a najve\u0107i deo vremena proveli su odvojeni jedno od drugog. To je dovelo do duboke emotivne krize, Hese se povukao u sebe i izbegavao socijalne kontakte, \u0161to je opisao u svom \u010duvenom romanu Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf<\/i>). Ipak, njegov tre\u0107i brak sa Ninon Dolbin Auslender (1895\u20141966), trajao je do kraja njegovog \u017eivota. Svoju tre\u0107u \u017eenu spomenuo je u knjizi Putovanje na istok (nem. Die Morgenlandfahrt<\/i>).<\/p>\n
Hese je u svom kasnijem \u017eivotu razvio odre\u0111enu dozu konzervativizma. U Igri staklenim perlama (nem. Das Glasperlenspiel<\/i>), jedan od likova progla\u0161ava svu muziku posle Johana Sebastijana Baha ve\u0161ta\u010dkom i lo\u0161om, progla\u0161avaju\u0107i Ludviga van Betovena za ekstremni primer lo\u0161eg ukusa u muzici. Ina\u010de, Igra staklenih perli, sa sa svojim idealizovanim srednjovekovnim stilom bila je izuzetno popularna knjiga u ratom razru\u0161enoj Nema\u010dkoj 1945. godine.<\/p>\n
Hese je umro u snu u Montanjoli 9. avgusta 1962. godine u svojoj 85. godini.<\/p>\n
\u0160to sam bivao stariji, sve manje su me ispunjavala sitna zadovoljstva koja mi je \u017eivot pru\u017eao i sve jasnije sam shvatao gde treba tra\u017eiti prave izvore radosti i smisla. Nau\u010dio sam da biti voljen ne zna\u010di ni\u0161ta, a da je voleti sve, da je sposobnost da ose\u0107amo ono \u0161to daje lepotu i vrednost na\u0161em postojanju.<\/p>\n
Suze su otopljeni led iz du\u0161e.<\/p>\n
Blagost je ja\u010da od strogosti. Voda je ja\u010da od stene.<\/p>\n
Suprotnost svake istine je tako\u0111e istina.<\/p>\n
Svaki \u010dovek neminovno posti\u017ee ono \u0161to je prema svom pravom nagonu prinu\u0111en da tra\u017ei.<\/p>\n
Sre\u0107ni smo samo onda kada od sutra\u0161njeg dana ni\u0161ta ne tra\u017eimo, a od dana\u0161njeg sa zahvalno\u0161\u0107u primamo ono \u0161to nam nosi.<\/p>\n
Ljubav ne postoji zato da nas usre\u0107i. Ja verujem da postoji zato da nam poka\u017ee koliko mo\u017eemo izdr\u017eati.<\/p>\n
Deca nipo\u0161to nisu bla\u017eena. Ona su sposobna da ose\u0107aju mnoge sukobe, rastrzanost i patnju.<\/p>\n
Svaka inteligentnija vrsta humora zapo\u010dinje time da \u010dovek samoga sebe ne shvata ozbiljno.<\/p>\n
Patnja zadaje bol samo zato \u0161to je se boji\u0161. Ona te proganja zato \u0161to be\u017ei\u0161 od nje. Ne mora\u0161 be\u017eati, ne mora\u0161 je se bojati. Mora\u0161 voleti. Dakle, voli patnju. Nemoj joj se odupirati, nemoj be\u017eati od nje. Okusi kako je ona u dubini slatka, predaj joj se i nemoj je primati s mr\u017enjom. Tvoja mr\u017enja je to \u0161to ti nanosi bol i ni\u0161ta drugo. Patnja nije patnja, smrt nije smrt, ako ih ti ne u\u010dini\u0161 time.<\/p>\n
Kad se drvetu potkre\u0161e kro\u0161nja, iz stabla izbijaju novi izdanci. Tako se \u010desto i du\u0161a obolela u cvatu vra\u0107a u prole\u0107no doba za\u010detka i detinjstva pro\u017eetog slutnjama, kao da \u0107e tu otkriti nove nade i nastaviti prekinutu nit \u017eivota. Izdanci so\u010dno i naglo bujaju iz stabla, ali je to samo prividni \u017eivot i iz njega nikad ne\u0107e izrasti kro\u0161nja.<\/p>\n
Bog nam ne \u0161alje o\u010daj da bi nas ubio, ve\u0107 da bi nov \u017eivot u nama probudio.<\/p>\n
Zlo koje jedno drugom nanosimo vreme bri\u0161e i srce zaboravlja, ali \u010dasovi sre\u0107e ostaju \u2013 njihov sjaj je u nama.<\/p>\n
Mo\u0107i dati sebe za jedan trenutak, mo\u0107i \u017ertvovati godine za osmeh, to je sre\u0107a.<\/p>\n
\u0160to vi\u0161e ljubimo i darujemo se, to vi\u0161e na\u0161 \u017eivot dobija smisao i vrednost.i uprkos patnji, prihvatiti sa zahvalno\u0161\u0107u svaki zrak sunca i ni u bolu ne zaboraviti na osmeh \u2013 taj nauk svake prave poezije nikada ne\u0107e zastareti i danas je, vi\u0161e nego ikada, potreban i dobrodo\u0161ao.<\/p>\n
Postoji neko zlo me\u0111u ljudima koje ih spre\u010dava da se udru\u017euju i nagoni ih da izme\u0111u sebe otvaraju ponor. Jedino ljubav mo\u017ee da ih natjera da taj jaz premoste.<\/p>\n
Silnik propada zbog sile, gramzivac zbog novca, pokorni propada slu\u017ee\u0107i, a onaj koji tra\u017ei nasladu propada zbog slasti.<\/p>\n
Heroj je onaj ko ima hrabrosti za svoju sudbinu.<\/p>\n
Ni\u0161ta na svetu nije \u010doveku odvratnije nego da po\u0111e putem koji ga vodi njemu samome.<\/p>\n
Samo\u0107a je put kojim sudbina \u017eeli \u010doveka dovesti sebi samome.<\/p>\n
Usamljenost je nezavisnost, a ja sam je pri\u017eeljkivao i stekao tokom dugog niza godina. Nezavisnost je hladna, ali je i spokojna.. \u010dudesno spokojna i prostrana, kao onaj hladni i tihi prostor u kome se okre\u0107u zvezde.<\/p>\n
Ozbiljnost nastaje zbog precenjivanja vremena. Ali u ve\u010dnosti vreme ne postoji, ve\u010dnost je samo trenutak taman dovoljan za jednu \u0161alu. Svet je lep kada se posmatra bez \u017eelje za traganjem, jednostavno, kao dete.<\/p>\n
Mudrost se ne mo\u017ee saop\u0161titi. Mudrost koju mudrac poku\u0161ava da saop\u0161ti, zvu\u010di uvek kao ludost.<\/p>\n
Ljudi koji imaju hrabrosti i karaktera drugim su ljudima uvek neugodni.<\/p>\n
Ako nekoga mrzimo, onda u njegovom liku mrzimo ne\u0161to \u0161to je usa\u0111eno u nama samima. Ono \u0161to nije u nama samima, to nas ne uzbu\u0111uje.<\/p>\n
Mi mo\u017eemo razumeti jedan drugog, ali svako od nas mo\u017ee da protuma\u010di samo sebe samog.<\/p>\n
Ali sre\u0107a je uvek bila tamo gde je neko umeo da voli i \u017eiveo za svoja ose\u0107anja. Ako ih je negovao, ako ih nije gazio i potiskivao, ona su mu donosila zadovoljstvo. Lepota ne pru\u017ea radost onome ko je poseduje, ve\u0107 onome ko ume da je voli i da joj se divi.<\/p>\n
Nas \u2013 one sa znakom, mo\u017eda je svet s pravom smatrao \u010dudnim, \u0161tavi\u0161e i bezumnim i opasnim. Mi smo bili probu\u0111eni ili oni koji se bude i te\u017eili smo da uvek budemo sve savr\u0161enije budni, dok su te\u017enje i tra\u017eenja sre\u0107e drugih i\u0161le ka tome da svoja mi\u0161ljenja, svoje ideale i du\u017enosti, svoj \u017eivot i sre\u0107u ve\u017eu sve te\u0161nije uz krdo.<\/p>\n
Imamo u du\u0161i sve ono \u0161to je ikada \u017eivelo u ljudskim du\u0161ama. Svi Bogovi i \u0111avoli koji su ikada postojali\u2026 svi se oni nalaze u nama, tu su kao mogu\u0107nosti, kao \u017eelje, kao izlazi.<\/p>\n
Svako od nas je samo \u010dovek, samo poku\u0161aj, samo neko na proputovanju. Ali treba da putuje onamo gde je savr\u0161enstvo, treba da te\u017ei ka sredi\u0161tu, a ne ka periferiji.<\/p>\n
Nije na\u0161 cilj da postanemo kao drugi, potrebno je da se me\u0111usobno razlikujemo, da nau\u010dimo da vidimo druga\u010dije ljude od sebe i da ih po\u0161tujemo zbog toga \u0161to su.<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Herman Hese (nem. Herman Hesse; 2. jul 1877 \u2014 9. avgust 1962.) je bio nema\u010dki pisac, pesnik i slikar. Njegova najpoznatija dela su Stepski vuk (nem. Der Steppenwolf), Sidarta (nem. Siddhartha) i Igra staklenih perli (nem. Das Glassperlenspiel) u kojima su uo\u010dljivi njegovo zanimanje za egzistencijalne, duhovne i misti\u010dne teme i veliki uticaj budisti\u010dke i […]<\/p>\n","protected":false},"author":21,"featured_media":88220,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"class_list":["post-88219","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/88219","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/21"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=88219"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/88219\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/88220"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=88219"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=88219"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=88219"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}