Stranci u Nema\u010dkoj u proseku zara\u0111uju 900 evra manje mese\u010dno od doma\u0107ih gra\u0111ana. Do\u0161ljaci iz Srbije i regiona tu ipak bolje stoje od ljudi iz Sirije ili Avganistana. Stru\u010dnjaci imaju obja\u0161njenje za velike razlike, pi\u0161e DW.<\/p>\n
Zaposleni stranci u Nema\u010dkoj zara\u0111uju mnogo manje od doma\u0107ih dr\u017eavljana, pokazuje statistika Savezne agencije za rad. Dok su nema\u010dki dr\u017eavljani u pro\u0161loj godini imali mese\u010dni srednji prihod od 3.509 evra bruto \u2013 dakle pre pla\u0107anja poreza i doprinosa \u2013 kod stranaca je ta vrednost bila 2.614 evra. To je \u010dak za 895 evra ili za \u010detvrtinu manje, pi\u0161e DW.<\/p>\n
U pitanju nije prosek ve\u0107 takozvana medijana, vrednost ispod i iznad koje se nalazi po ta\u010dno polovina svih prihoda. Za razliku od proseka, ta vrednost ubla\u017eava uticaj veoma niskih i pogotovo veoma visokih plata i ra\u010duna se da bolje govori o standardu “obi\u010dnog” \u010doveka.<\/p>\n
Stranci rade slabije pla\u0107ene poslove<\/p>\n
Razlika izme\u0111u Nemaca i stranaca je posebno drasti\u010dna kada su u pitanju do\u0161ljaci iz Sirije, Avganistana ili Eritreje koji zara\u0111uju 1.475 evra manje od doma\u0107ih.<\/p>\n
Statistiku je saop\u0161tila Savezna Vlada u odgovoru na poslani\u010dki upit iz redova Alternative za Nema\u010dku. Posebno upada u o\u010di koliko su se razlike pove\u0107ale prethodnih godina \u2013 tako je 2010. godine razlika bila 11,6 odsto (317 evra).<\/p>\n
Razlika se ne mo\u017ee pripisati samo obrazovanju jer postoji \u010dak i kod nekvalifikovanih radnika \u2013 stranci tu dobijaju 415 evra manje od Nemaca. Nekvalifikovani radnici iz Srbije i regiona zara\u0111uju pri tome 208 evra manje mese\u010dno, dok ljudi iz izbegli\u010dkih zemalja imaju 657 evra manje mese\u010dno.<\/p>\n
U takozvanom “sektoru niskih plata” radi tek 16 odsto od svih nema\u010dkih zaposlenih, dok je kod stranaca taj udeo 37 odsto.<\/p>\n
Da li migracija obara zarade?<\/p>\n
Nema\u010dka Vlada tuma\u010di razliku u platama time \u0161to radnici iz inostranstva \u010desto imaju manje iskustva i stru\u010dnosti. Prema odgovoru Vlade, zapo\u0161ljavanje vi\u0161e stranaca mo\u017ee da ima “efekat pritiska na srednju zaradu”.<\/p>\n
“Ljudi koji su se tek doselili, u Nema\u010dkoj su na po\u010detku karijere”, ka\u017ee Herbert Briker iz Instituta za istra\u017eivanje tr\u017ei\u0161ta rada pri Agenciji za rad.<\/p>\n
“Njihove plate \u0107e tokom karijere znatno rasti”, rekao je on za agenciju dpa.<\/p>\n
Rene \u0160pringer, poslanik Alternative za Nema\u010dku koji je postavio ovaj upit Vladi, ka\u017ee da “doseljavanje ne sme voditi dampingu zarada”. Njegova stranka se o\u0161tro protiv masovnom doseljavanju, prevashodno prijemu potra\u017eilaca azila.<\/p>\n
Briker pak ka\u017ee da “dolazak migranata ima tek marginalni uticaj na plate”.<\/p>\n
Razlike se, smatraju u Vladi u Berlinu, mogu smanjiti zakonski propisanom minimalnom platom koja postoji nekoliko godina, te podsticanjem da se stranci usavr\u0161avaju u Nema\u010dkoj.<\/p>\n
Prema Saveznoj agenciji za rad, u poslednjem mesecu pro\u0161le godine je puno radno vreme u Nema\u010dkoj imao 21 milion doma\u0107ih dr\u017eavljana i tri miliona stranaca.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: DW<\/p>\n
Foto: Shutterstock<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Stranci u Nema\u010dkoj u proseku zara\u0111uju 900 evra manje mese\u010dno od doma\u0107ih gra\u0111ana. Do\u0161ljaci iz Srbije i regiona tu ipak bolje stoje od ljudi iz Sirije ili Avganistana. Stru\u010dnjaci imaju obja\u0161njenje za velike razlike, pi\u0161e DW. Zaposleni stranci u Nema\u010dkoj zara\u0111uju mnogo manje od doma\u0107ih dr\u017eavljana, pokazuje statistika Savezne agencije za rad. Dok su nema\u010dki […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":89161,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-89158","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/89158","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=89158"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/89158\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/89161"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=89158"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=89158"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=89158"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}