Prose\u010dno u Srbiji grad veli\u010dine Zaje\u010dara nestane svake godine zbog smrti pacijenata sa kardiovaskularnim problemima, poru\u010dio je na\u010delnik Odeljenja za sr\u010danu insuficijenciju i pomo\u0107nik direktora Klinike za kardiologiju KCS Arsen Risti\u0107 i naveo da globalno od posledica ove bolesti godi\u0161nje umre \u010dak izme\u0111u 18 i 19 miliona ljudi.<\/p>\n
Godi\u0161nje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre oko 52.000 ljudi, \u0161to \u010dini da prose\u010dno grad veli\u010dine Zaje\u010dara nestane svake godine, a stru\u010dnjaci poru\u010duju da su zdrave navike, rana dijagnostika i adekvatno le\u010denje klju\u010dni za o\u010duvanje sna\u017enog srca.<\/p>\n
Kardiovaskularna pandemija traje, ona je kod nas, a i svuda u svetu zdravstveni problem broj jedan, rekao je dr Risti\u0107 i dodao da je stil \u017eivota presudan. On je istakao da se treba posvetiti svom zdravlju i treba prepoznati mogu\u0107i rizik.<\/p>\n
”Tri sata nedeljno treba izdvojiti za fizi\u010dke aktivnost, preporu\u010dene su aerobne fizi\u010dke aktivnosti, ne\u0161to \u0161to ne\u0107e biti naporno odjednom, gde \u0107ete dati dovoljno vremena organizmu da se navikne na uslove spolja\u0161ne sredine i \u010ditav kardiovaskularni rizik u \u010ditavoj grupi parametara se mo\u017ee popraviti. Zato je mogu\u0107a redukcija i za 20 odsto se mo\u017ee smanjiti rizik i to je za, ovako masovnu bolest, zaista va\u017eno. Jer to nije samo broj ljudi koji \u0107ete izgubiti u svakoj godini ve\u0107 i mogu\u0107nost da ljudi koji se razbole mogu kvalitetno da \u017eive”, naveo je on za Televiziju Prva.<\/p>\n
Me\u0111utim, navodi i da statistika pokazuje da se \u010detvrtini tih pacijenata mo\u017ee pomo\u0107i, pre svega, kako dodaje, adekvatnim i preventivnim programima i blagovremenom ranom dijagnostikom.<\/p>\n
“Od 2012. do sada desio se \u010ditav niz novih pronalazaka koji su, pre svega u oblasti le\u010denja mnogo toga uradili, pru\u017eaju\u0107i nove terapijske opcije, gde mo\u017eemo da ljudima koji su razvili sr\u010danu slabost popravimo tegobe, njihovu sr\u010danu funkciju i da u krajnjoj liniji produ\u017eimo \u017eivot”, naveo je Risti\u0107.<\/p>\n
Evropsko Udru\u017eenje kardiologa ove godine je objavilo novi kalkular koji se mo\u017ee besplatno preuzeti sa interneta i zove se ”Heart score”. U aplikaciji Srbija je pozicionirana kao zemlja koja ima visok kardiovaskularni rizik, ali postoje i zemlje koje imaju vrlo visok i oni koji imaju nizak kardiovaskularni rizik.<\/p>\n
Svetski dan srca, koji se obele\u017eava danas, ima za cilj da podseti gra\u0111ane na va\u017enost zdravih \u017eivotnih navika i redovnih pregleda, koji se pre svega odnose na kontrolu krvnog pritiska, nivoa \u0161e\u0107era u krvi, holesterola, telesne te\u017eine, kao i izbegavanja pu\u0161enja i ve\u0107oj fizi\u010dkoj aktivnosti.<\/p>\n
B92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prose\u010dno u Srbiji grad veli\u010dine Zaje\u010dara nestane svake godine zbog smrti pacijenata sa kardiovaskularnim problemima, poru\u010dio je na\u010delnik Odeljenja za sr\u010danu insuficijenciju i pomo\u0107nik direktora Klinike za kardiologiju KCS Arsen Risti\u0107 i naveo da globalno od posledica ove bolesti godi\u0161nje umre \u010dak izme\u0111u 18 i 19 miliona ljudi. Godi\u0161nje u Srbiji od kardiovaskularnih bolesti umre […]<\/p>\n","protected":false},"author":27,"featured_media":50564,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-89686","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/89686","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/27"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=89686"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/89686\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/50564"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=89686"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=89686"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=89686"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}