![\"\"](\"https:\/\/rtvnp.rs\/wp-content\/uploads\/2020\/10\/doktor.jpg\")
<\/p>\nMedikament koji je \u0161irom sveta kori\u0161\u0107en u borbi protiv kovida 19, a potom su ga mnogi povukli, od 16. avgusta nije ni u protokolu le\u010denja u Srbiji<\/p>\n
Hlorokin, lek protiv malarije koji se jedno vreme \u0161irom sveta masovno koristio u borbi protiv koronavirusa, od 16. avgusta se vi\u0161e ne nalazi u zvani\u010dnom protokolu le\u010denja pacijenata sa kovidom 19 u Srbiji, saznaje Kurir.<\/p>\n
SZO odustala<\/p>\n
Iako su u po\u010detku ameri\u010dki, kineski, francuski i drugi ugledni stru\u010dnjaci u svetu preporu\u010divali hlorokin i hvalili njegova dostignu\u0107a u le\u010denju od kovida 19, pojedina naknadna istra\u017eivanja su pokazala da ovaj lek i nije tako efikasan. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u maju ove godine objavila je da privremeno odustaje od upotrebe hidroksihlorokina prilikom le\u010denja kovid pozitivnih pacijenta, a pre toga je u medicinskom \u010dasopisu Lanset objavljen rad koji navodi da me\u0111u pacijentima koji su uzimali hidroksihlorokin i hlorikin postoji ve\u0107i rizik od smrti i sr\u010danih problema.<\/p>\n
<\/p>\n
Dr Goran Stevanovi\u0107, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS, ju\u010de nije \u017eeleo za Kurir da precizira zbog \u010dega se hlorokin vi\u0161e ne nalazi u protokolu za le\u010denje:<\/p>\n
– Ne\u0107u komentarisati protokole za le\u010denja u javnosti i u medijima. To je stvar za stru\u010dnjake.<\/p>\n
Prof. dr \u017darko Rankovi\u0107, infektolog i \u010dlan kriznog \u0161taba u Ni\u0161u, ka\u017ee za Kurir da su hlorokin i SAD i zemlje EU prvobitno stavile u protokol le\u010denja, a da su ga kasnije skinule, jer nije bilo dokaza o njegovom efikasnom delovanju, a sama primena leka, kako navodi, nosi dosta rizika jer je toksi\u010dan za srce.<\/p>\n
– Hlorokin je davan u skladu sa preporukama koje su postojale u tom trenutku. Kada smo dobijali algoritme za le\u010denje, hlorokin je ostavljan kao eventualna mogu\u0107nost, ali uz maksimalan oprez u njegovoj primeni. Nije se davao tek tako. Preporuka je bila da se mora voditi ra\u010duna o njegovim negativnim efektima – obja\u0161njava dr Rankovi\u0107.<\/p>\n
On isti\u010de da ovaj lek nije opasan, da se godinama koristi u le\u010denju malarije i nekih drugih bolesti, ali da je potreban oprez kod onih koji imaju smetnje sa srcem.<\/p>\n
– Za sada ne postoji lek koji je sto odsto efikasan u le\u010denju kovida 19. Sve su ovo samo razli\u010diti terapijski poku\u0161aji. Trenutno se govori samo o pozitivnom efektu kortikosteroida deksametazona, simptomatskoj terapiji, primeni vitamina C i visokih doza D vitamina, ali to je zasad sve – obja\u0161njava dr Rankovi\u0107.<\/p>\n
Pulmolog dr Tatjana Radosavljevi\u0107 isti\u010de za Kurir da je hlorokin vrlo uspe\u0161an antimalarik, kao i da je efikasan u le\u010denju nekih sistemskih bolesti vezivnog tkiva i autoimunih bolesti, ali da se mi\u0161ljenje stru\u010dnjaka razlikuje po pitanju le\u010denja kovida 19.<\/p>\n
Jeftin lek<\/p>\n
– Mi\u0161ljenja su podeljena, ali je \u010dinjenica da ga neke zemlje jo\u0161 koriste u le\u010denju. Lek je bezbedan, ali ga, kao i kod drugih lekova, neki ljudi mogu te\u017ee podneti, pa se mogu ispoljiti ne\u017eeljeni efekti i mogu\u0107i su problemi na srcu – ka\u017ee dr Radosavljevi\u0107.<\/p>\n
Dodaje da je hlorokin dosta jeftiniji od leka \u201eremdesivir\u201c, koji se tako\u0111e koristi u terapiji i koji ko\u0161ta nekoliko hiljada dolara:<\/p>\n
– Potrebno je da pro\u0111e jo\u0161 vremena i da se urade ozbiljne analize kako bi se pokazalo koji se lek ili kombinacija lekova pokazala kao najefikasnija u le\u010denju pacijenata.<\/p>\n
PREGLED KARDIOLOGA BIO OBAVEZAN<\/p>\n
Davao se samo pacijentima bez sr\u010danih smetnji<\/p>\n
Hlorokin se, ina\u010de, kako saznajemo, i do sada u bolni\u010dkom le\u010denju primenjivao sa dosta opreza, a pre primene bilo je neophodno da pacijent ide na pregled kod kardiologa.<\/p>\n
– Svi pacijenti su pre uvo\u0111enja hlorokina i\u0161li na pregled kod kardiologa i ra\u0111en im je EKG da bi se ustanovilo da li mogu da ga prime. Za\u0161to je izba\u010den, ne znam… Protokoli su se menjali. Ovo je deveti po redu. Tako je i hemomicin jedno vreme bio dosta kori\u0161\u0107en, da bi posle bio izba\u010den – ka\u017ee za Kurir stru\u010dnjak zaposlen u jednoj od kovid bolnica u Srbiji.<\/p>\n
NE\u017dELJENI EFEKTI HLOROKINA<\/p>\n
O\u010dna oboljenja: \u010desto<\/p>\n
Gubitak apetita: \u010desto<\/p>\n
Oboljenja gastrointestinalnog trakta: \u010desto<\/p>\n
Oboljenja nervnog sistema: povremeno<\/p>\n
Oboljenja srca: povremeno<\/p>\n
Oboljenja krvi i limfnog sistema: retko<\/p>\n
Oboljenje imunosistema: veoma retko<\/p>\n
Oboljenja uha i vestibularnog lavirinta: retko<\/p>\n
Oboljenja jetre i \u017eu\u010dne kese: retko<\/p>\n
Oboljenja mi\u0161i\u0107no-ko\u0161tanog i vezivnog tkiva i kostiju: retko<\/p>\n
HLOROKIN SE KORISTI<\/p>\n
U profilaksi i terapiji \u010detiri vrste humanopatogenih uzro\u010dnika malarije<\/p>\n
Kod hroni\u010dnog poliartritisa (reumatsko oboljenje vi\u0161e zglobova), uklju\u010duju\u0107i i reumatsko oboljenje zglobova kod dece<\/p>\n
Kod sistemskog eritemskog lupusa (oboljenje imunosistema)<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Kurir.rs<\/p>\n
Foto: Shutterstock, MARINA LOPI\u010cI\u0106<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Medikament koji je \u0161irom sveta kori\u0161\u0107en u borbi protiv kovida 19, a potom su ga mnogi povukli, od 16. avgusta nije ni u protokolu le\u010denja u Srbiji Hlorokin, lek protiv malarije koji se jedno vreme \u0161irom sveta masovno koristio u borbi protiv koronavirusa, od 16. avgusta se vi\u0161e ne nalazi u zvani\u010dnom protokolu le\u010denja pacijenata […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":90084,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-90083","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/90083","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=90083"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/90083\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/90084"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=90083"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=90083"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=90083"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}