Cene goriva na\u00a0 pumpama ne bi trebalo drasti\u010dno da se menjaju u narednom periodu, uprkos skoku cene sirove nafte na svetskim berzama, smatraju poznavaoci prilika u ovom sektoru.<\/p>\n
Naime, cena “crnog zlata” sko\u010dila je u ponedeljak nakon objave o vakcini protiv korona virusa. Me\u0111u 11 najva\u017enijih sektora S&P indeksa najvi\u0161e je sko\u010dio indeks energetskog sektora, \u010dak 14 odsto, \u0161to se pripisuje upravo sna\u017enom rastu cena nafte, jer se o\u010dekuje ja\u010danje potra\u017enje za “crnim zlatom” nakon zdravstvene krize.<\/p>\n
Barel nafte od po\u010detka nedelje ponovo je prema\u0161io 40 dolara, a u \u010detvrtak su se cene kretale oko 41 dolara za WTI naftu, odnosno 43 dolara za barel severnomorske nafte brent.<\/p>\n
Ipak, Me\u0111unarodna agencija za energetiku i OPEK izrazili su sumnju u skoriji oporavak potra\u017enje za naftom, zbog rasta broja zara\u017eenih korona virusom u Evropi i Sjedinjenim Dr\u017eavama. I to bi mogao da bude signal za de\u0161avanja u Srbiji.<\/p>\n
Kako se formira cena<\/p>\n
Kretanja na svetskim berzama jo\u0161 uvek se ne odra\u017eavaju na cene goriva na srpskim pumpama, a prema oceni nafta\u0161a, ne bi ni trebalo o\u010dekivati velike promene cene goriva ni u narednih nekoliko meseci. Jedan od va\u017enijih razloga je \u010dinjenica i da nafta\u0161i imaju zaliha koje su nabavljali po ni\u017eim cenama, ali i \u010dinjenica da se cena goriva na svetskom tr\u017ei\u0161tu preliva na doma\u0107e tek nakon dva meseca.<\/p>\n
Da podsetimo, gorivo u Srbiji poskupelo je od po\u010detka jula za desetak dinara po litru, pa se tako na srpskim pumpama ovih dana benzin mo\u017ee kupiti za 132-133 dinara, a dizel za oko 140 dinara. Krajem juna benzin je ko\u0161tao 123 dinara, a litar dizela oko 132 dinara.<\/p>\n
“Budu\u0107i da smo ove godine, kada su fiskalne stavke u pitanju, imali samo jedno pove\u0107anje akciza, koje je sa PDV-om iznosilo oko 1,3 dinara po litru, dinami\u010dna promena cena goriva na benzinskim stanicama u toku 2020. godine i na gore i na dole bila je u prvom redu posledica promene cene sirove nafte”, obja\u0161njava u razgovoru za “Blic Biznis” Tomislav Mi\u0107ovi\u0107, generalni sekretar Udru\u017eenja naftnih kompanija Srbije (UNKS).<\/p>\n
On nagla\u0161ava da cena barela referentne nafte Brent jeste u prethodnih nekoliko nedelja pove\u0107ana, ali da to nisu promene koje mogu drasti\u010dno da uti\u010du na cene goriva<\/p>\n
“Srpsko, a u manjoj ili ve\u0107oj meri i tr\u017ei\u0161ta svih zemalja u okru\u017eenju, neraskidivo su vezana za kretanja na globalnom tr\u017ei\u0161tu nafte. Podseti\u0107u samo da je vi\u0161e od 80 odsto derivata nafte u ukupnoj potro\u0161nji u Srbiji dobijeno ili preradom sirove nafte iz uvoza, ili je uvezeno iz rafinerija u okru\u017eenju, dakle kada je u pitanju naftni deo cene – kako bude drugima, tako \u0107e biti i nama”, navodi Tomislav Mi\u0107ovi\u0107, uz napomenu da oko 60 odsto prose\u010dne maloprodajne cene benzina i dizela \u010dine dr\u017eavne da\u017ebine.<\/p>\n
Ni Neboj\u0161a Atanackovi\u0107, suvlasnik jedne naftne kompanije, ne o\u010dekuje velike promene cenovnika na srpskim pumpama. On isti\u010de da je nafta energent kod koga veliku ulogu u kretanju cene na berzi igra predvi\u0111anje potro\u0161nje u narednom periodu. S obzirom na situaciju sa kovidom, on smatra da \u0107e potrajati jo\u0161 malo dok ne budemo sigurni da je vakcina efikasna i dok se ne proizvedu dovoljne doze da mo\u017eemo ra\u010dunati na smirivanje pandemije.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: OLIVER BUNI\u0106, SHUTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Cene goriva na\u00a0 pumpama ne bi trebalo drasti\u010dno da se menjaju u narednom periodu, uprkos skoku cene sirove nafte na svetskim berzama, smatraju poznavaoci prilika u ovom sektoru. Naime, cena “crnog zlata” sko\u010dila je u ponedeljak nakon objave o vakcini protiv korona virusa. Me\u0111u 11 najva\u017enijih sektora S&P indeksa najvi\u0161e je sko\u010dio indeks energetskog sektora, […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":92564,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-92563","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92563","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=92563"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92563\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/92564"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=92563"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=92563"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=92563"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}