Vremena za \u010dekanje nema: ako za dan-dva ne bude smanjivanja broj novoobolelih od kovida 19, moraju se dodatno poo\u0161travati protivepidemijske mere, da ne bismo do\u0161li u situaciju da epidemija izmakne kontroli, da bolnice ne mogu da prime obolele i da dnevno imamo 50 i vi\u0161e preminulih.<\/p>\n
Razmi\u0161ljaju\u0107i nekoliko koraka unapred o tome gde mo\u017ee da nas dovede visok trend zara\u017eavanja, koji bele\u017eimo ve\u0107 danima, profesor Mijomir Pelemi\u0161, infektolog, \u010dlan Kriznog \u0161taba, ka\u017ee za “Novosti” da su upravo to razlozi \u0161to je ju\u010de ujutru zvani\u010dno zatra\u017eio da se sednica Kriznog \u0161taba odr\u017ei hitno, pa je ona zakazana za sutra u 9 \u010dasova.<\/p>\n
I da ne bude dodatnog pogor\u0161anja epidemije, koje je sa ovakvim razvojem situacije realno o\u010dekivati, prof. Pelemi\u0161 ka\u017ee da je trenutno stanje za veliku brigu:<\/p>\n
– Ne smemo \u010dekati da pro\u0111e 14 dana da bismo analizirali efekte oro\u010denih mera, da li je ovo uspelo ili nije. Mnogo pre 1. decembra, ve\u0107 danas ili sutra, moramo da analiziramo, i to ne efekte mere, nego epidemiolo\u0161ku situaciju, i ako ne vidimo pobolj\u0161anje, da odmah poo\u0161trimo mere – obja\u0161njava profesor Pelemi\u0161.<\/p>\n
Kakve zabrane nas mo\u017eda o\u010dekuju?<\/p>\n
On ka\u017ee da je \u010dlanovima medicinskog dela Kriznog \u0161taba, koji su mnogo pre nego \u0161to je od utorka skra\u0107eno radno vreme ugostiteljskih i trgovinskih objekata do 21 sat, insistirali da se oni zatvaraju u 18 sati, svejedno da li ti objekti rade do 18 ili 21 sat, ako se ne po\u0161tuju protivepidemijske mere.<\/p>\n
Zao\u0161travanje mera moglo bi da zna\u010di dodatno skra\u0107ivanje radnog vremena ugostitelja i trgovaca, preorijentaciju na rad od ku\u0107e, ograni\u010davanje broja ljudi u javnom prevozu i pove\u0107avanje distance, \u0161to bi onda zna\u010dilo da u lokalima mora da se obezbedi vi\u0161e od sada\u0161nja \u010detiri metra kvadratna po \u010doveku.<\/p>\n
“Svakog dana po 1.500 ljudi u bolnicama”<\/p>\n
Ve\u0107 sad smo u situaciji da u bolnice svakog dana mora se smesti 1.500 novih pacijenata sa kovidom, pa iako su hospitalizovani u ve\u0107ini stariji od 50 godina, profesora Pelemi\u0161a ljuti stvaranje zablude da je ova zaraza najopasnija za penzionere.<\/p>\n
– Kovid 19 podjednako je opasan za sve uzraste, bez obzira na pol, samo je razlika u ishodu bolesti – obja\u0161njava profesor. – Svi mogu da se zaraze, i svako ko je zara\u017een mo\u017ee da premine usled komplikacija. Nama su od kovida umirali mladi, sre\u0107om ne i deca, ali izve\u0161taji iz SAD pokazuju da je tamo kovid bio fatalan za vi\u0161e od 100 mali\u0161ana.<\/p>\n
“Prvi \u0107u da primim vakcinu, ako treba i tri puta”<\/p>\n
Vakcinacijom protiv kovida, koja \u0107e u Srbiji, kako je najavio predsednik Aleksandar Vu\u010di\u0107, za zdravstvene radnike, vojsku i policiju po\u010deti do kraja godine, stvari \u0107e po\u010deti da se menjaju nabolje, ali ni time, ube\u0111en je Pelemi\u0161, ne\u0107emo re\u0161iti sve probleme.<\/p>\n
– Kada po\u010dne vakcinacija, bi\u0107e potrebno minimum dva meseca da se razvije imunitet, i to ako se vakcini\u0161e bar 70 odsto stanovni\u0161tva – obja\u0161njava infektolog.<\/p>\n
– Nije va\u017eno koliko puta \u0107e se primati vakcina, prvi \u0107u da je primim ako treba i tri puta, samo ako je efikasna i bezbedna. Ali, i sa vakcinom, nas \u010deka jo\u0161 dugo no\u0161enje maski, poja\u010dana higijena ruku, odr\u017eavanje distance i zabrana okupljanja. Ako u prole\u0107e budemo imali efikasnu vakcinu, epidemija bi mogla da se zavr\u0161i do kraja slede\u0107e godine, ali ja ne volim da se bavim procenama.<\/p>\n
Kolektivni imunitet – skupa igra<\/p>\n
Na prirodno ste\u010den kolektivni imunitet sasvim sigurno u ovoj fazi epidemije ne mo\u017ee da se ra\u010duna, \u010dak i ako je u kontaktu sa SARS-KoV-2, bilo 20 odsto populacije, kao \u0161to procenjuju neki epidemiolozi.<\/p>\n
– Nije kolektivni imunitet ne\u0161to \u0161to nama ne treba, ali da bismo ga razvili, mora da se zarazi ogroman broj ljudi, bar 70 odsto populacije. Ne znamo kako \u0107e ko da pro\u0111e sa ovim virusom, a ni koliko tako ste\u010deni imunitet traje, mnogo ljudi bi preminulo, a i pitanje je sa kojim posledicama \u0107e \u017eiveti oni koji ozdrave. To bi bila mnogo skupa igra, i na\u0161a strategija definitivno nije prirodno sticanje kolektivnog imuniteta – napominje prof. Pelemi\u0161.<\/p>\n
I tvrdnje koje su sad u opticaju – da antitela posle prele\u017eanog kovida \u0161tite od iste infekcije minumum tri-\u010detiri meseca, preuranjene su, smatra on, pogotovo \u0161to u praksi ima ljudi koji su, i u kra\u0107em roku, ponovo ispoljili simptome kovida.<\/p>\n
– Pitanje je i da li su PCR metode dovoljno pouzdane i da li su oni posle le\u010denja i negativnog PCR-a zaista negativni – ka\u017ee Pelemi\u0161. – Nema dovoljno podataka ni za to da bi moglo da se razgrani\u010di da li je to nova infekcija ili reaktivacija prethodne. Li\u010dno sam se susretao sa ljudima koji su dva puta imali simptome kovida, i obi\u010dno je, ako su prvi put imali laku formu, da je drugi put bolest te\u017ea.<\/p>\n
I POSLE KOVIDA CEPIVO ZA GRIP<\/p>\n
Pacijenti koji su prele\u017eali kovid 19 profesor Mijomir Pelemi\u0161 savetuje da se vakcini\u0161u protiv gripa:<\/p>\n
– Oni bi minimum mesec dana po prestanku simptoma kovida trebalo da odu kod infektologa na pregled, i ako su zdravi da prime za\u0161titu od gripa. Za vakcinu protiv kovida, za koju jo\u0161 ne znamo koliko dugo \u0161titi, pravila su druga\u010dija, a za odluku o vakcinaciji trebalo bi da bude presudan nivo antitela koji osoba ima.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Tanjug<\/p>\n
Foto: TARA RADOVANOVI\u0106 \/ TANJUG<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Vremena za \u010dekanje nema: ako za dan-dva ne bude smanjivanja broj novoobolelih od kovida 19, moraju se dodatno poo\u0161travati protivepidemijske mere, da ne bismo do\u0161li u situaciju da epidemija izmakne kontroli, da bolnice ne mogu da prime obolele i da dnevno imamo 50 i vi\u0161e preminulih. Razmi\u0161ljaju\u0107i nekoliko koraka unapred o tome gde mo\u017ee da […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":92901,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-92900","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92900","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=92900"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/92900\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/92901"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=92900"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=92900"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=92900"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}