Danas je Svetski dan televizije. Obele\u017eava se \u0161irom planete ve\u0107 \u010detvrt veka. Ako pojedinci poslednjih godina imaju dilemu i pitaju se: \u201eKo jo\u0161 gleda televiziju?\u201d \u2013 \u010dinjenice govore da i danas \u010dak 85 odsto Evropljana nedeljno bar tri i po sata dnevno provede upravo preko puta svojih \u201emalih ekrana\u201d.<\/p>\n
Kao prete\u010da svih naknadnih usavr\u0161avanja elektronskih medija, televizija je i dalje neosporno va\u017eno sredstvo informacija o \u017eivotu na planeti, onom iz pro\u0161losti, sada\u0161njosti i sa pogledom u budu\u0107nost.<\/p>\n
Ove godine koja je protekla u znaku pandemije, uloga televizije potvrdila je va\u017enost svoje uloge da informi\u0161e i, jo\u0161 va\u017enije, da neguje poverenje me\u0111u gledaocima \u0161irom Evrope kada je re\u010d o verodostojnosti informacija.<\/p>\n
Rezolucijom 1996. godine, Generalna skup\u0161tina Ujedinjenih nacija proglasila je 21. novembar Danom televizije. Tog dana u sedi\u0161tu UN odr\u017ean je prvi Svetski televizijski forum na kojem su medijske li\u010dnosti govorile o porastu uticaja televizije na moderno dru\u0161tvo i potrebi ve\u0107e me\u0111usobne saradnje.<\/p>\n
Iako napisan pre gotovo tri decenije, ideje i namere iz ovog proglasa aktuelne su i danas. Po\u0161tovanjem na\u010dela saradnje u pogledu informisanja i razmena informacija, ovaj medij danas uti\u010de na svakodnevnicu i saznanja svakog od nas, gotovo u istom trenutku, gde god da se nalazimo.<\/p>\n
\u201ePozivaju se sve dr\u017eave \u010dlanice da obrate pa\u017enju na Svetski dan televizije tako \u0161to \u0107e u\u010destvovati u globalnoj razmeni programa, sa akcentom na, izme\u0111u ostalog, tema poput mira, sigurnosti, dru\u0161tvenog i privrednog razvoja i pobolj\u0161anja kulturne razmene\u201c, pi\u0161e izme\u0111u ostalog u pomenutoj preporuci.<\/p>\n
Od svog nastanka televizija olak\u0161ava dru\u0161tvenu i kulturnu komunikaciju i podsti\u010de saradnju i partnerstvo u svetu. Njena va\u017ena dru\u0161tvena uloga do\u0161la je do izra\u017eaja i ove godine koja je svuda u svetu protekla u znaku pandemije izazvane kodivom-19, uprkos danas brojnim mogu\u0107nostima razli\u010ditog na\u010dina informisanja.<\/p>\n
Televizija je i ovog puta odgovorila zadatku, verodostojnost i poverenje u informacije koje je davala gra\u0111anima u vezi sa pandemijom stavljaju je na najvi\u0161u lestvicu poverenja.<\/p>\n
Televizija postoji ve\u0107 95 godina. Za dan ro\u0111enja televizije simboli\u010dno se uzima 25. april, 1925. godine kad je Britanac Berd u Londonu preneo sliku lutke iz potkrovlja u radnju u prizemlju, gde je bio montiran prijemnik.<\/p>\n
Tokom svoje gotovo vekovne istorije i uprkos brojnim transformacijama koje je pro\u0161la na svom razvojnom putu, televizija je odr\u017eala status najuticajinijeg masovnog medija.<\/p>\n
Prvi analogni televizijski program visoke rezolucije zapo\u010deo je 1936. u Velikoj Britaniji. Dolazak daljinskih upravlja\u010da 1980. posebno je uticao i obradovao sve ljubitelje \u201emagi\u010dne kutije\u201c, koji su do tada morali da ustanu da bi promenili kanal, a sa ovom napravom dobili mogu\u0107nost da stvaraju sopstvenu \u2013 civilizaciju unutar svog doma.<\/p>\n
Iako je nekada televizija imala mnogo neposredniji odnos sa gledaocima, oduvek su upravo Olimpijske igre, Svetska prvenstva u fudbalu i drugi globalni, svetski, doga\u0111aji bele\u017eili najve\u0107e glednosti i najve\u0107u popularnost.<\/p>\n
Kao najra\u0161ireniji medij, najve\u0107a odgovornost televizije svakodnevno, 365 dana u godine je u verodostojnosti informacija \u010dime ona na poseban na\u010din, pogotovu u dana\u0161nje vreme, preuzima na sebe ulogu \u010duvara i za\u0161titnika od \u0161irenja neproverenih informacija, la\u017enih vesti i govora mr\u017enje.<\/p>\n
RTS<\/p>\n
Foto: Pixabay\/AlexAntropov86<\/p>\n<\/div>\n