Vest da je kandidat za vakcinu, koji proizvode nema\u010dka biotehnolo\u0161ka kompanija \u201eBiontech\u201c i ameri\u010dki farmaceutski gigant \u201ePfizer\u201c, u testiranju pokazao uspe\u0161nost preko 90 odsto naprasno je, ne samo u Nema\u010dkoj, ve\u0107 \u0161irom sveta, ra\u0161irio nadu da se bli\u017ei kraj pandemije korona virusa. Me\u0111utim, bezmalo odmah je ovo postala pri\u010da o multikulturalnosti, migracijama i uspe\u0161noj integraciji migranata u nema\u010dko dru\u0161tvo, budu\u0107i da su osniva\u010di Biontech i tvorci potencijalne vakcine Ugur Sahin i Ozlem Tureci, nema\u010dki bra\u010dni par turskih korena.<\/p>\n
Naprasno nije bilo medija na nema\u010dkom jeziku, koji nije preneo \u017eivotnu pri\u010du ova dva nau\u010dnika, koji su deca turskih useljenika. Sahinova porodica se doselila u Nema\u010dku kada je on imao \u010detiri godine a njegov otac kao gastarbajter dobio posao u fabrici \u201eForda\u201c u Koelnu. U tom gradu je Sahin uspeo da zavr\u0161i osnovnu i srednju \u0161kolu, kao i medicinski fakultet, a odlazak na rad u bolnici u pokrajini Saarland je bio sudbonosan da upozna sada\u0161nju suprugu.<\/p>\n
Ozlem Tureci je, pak, k\u0107erka turskog lekara koji se iz Istanbula preselio u Nema\u010dku gde je uspeo da otvorio svoju privatnu lekarsku ordinaciju. Njegov uticaj je bio presudan da i ona u\u0111e u medicinske vode.<\/p>\n
\u201eNa mene je sna\u017eno uticao moj otac koji je radio kao lekar. Jo\u0161 kao devoj\u010dica nisam mogla ni da zamislim da radim nijedan drugi posao\u201c, rekla je Tureci, a prenose bezmalo svi nema\u010dki mediji. \u201eOtac je imao ordinaciju u na\u0161oj porodi\u010dnoj ku\u0107i i mi smo se kao deca igrali izme\u0111u pacijenata. Ve\u0107 tada nije bilo stroge odvojenosti izme\u0111u posla i privatnog \u017eivota\u201c.<\/p>\n
Mediji prenose kako se ovaj par ven\u010dao 2002. godine, ali i da su bili u laboratoriji i na sam dan ven\u010danja i to pre nego \u0161to su oti\u0161li do mati\u010dara, ali posle ceremonije.<\/p>\n
\u201eVrlo rano sam shvatio da me interesuje nauka. Interesovala me je imunoterapija. Interesovalo me to kako funkcioni\u0161e imuni sistem, kako se on mo\u017ee voditi da prepozna i napada \u0107elije raka\u201c, rekao je Sahin u prethodnim intervjuima, koji sada ponovo prenose nema\u010dki mediji.<\/p>\n
Iako u intervjuima provejava to koliko je ovaj par \u017ertvovao privatni \u017eivot zarad nau\u010dnog istra\u017eivanju, \u010dinjenica da oboje pripadaju drugoj generaciji migranata u Nema\u010dkoj dominatno je obojila medijske pri\u010de o njihovom nau\u010dnom uspehu.<\/p>\n
Interesovanje medija za njih je dodatno pove\u0107ano time \u0161to je vrednost akcije \u201eBiontecha\u201c na Frankfurtskoj berzi vrtoglavo sko\u010dila pa ova kompanija sada na berzi vredi oko 23 milijardi evra, pretekav\u0161i Deutsche banku. Budu\u0107i da su i suvlasnici kompanije, oni su postali bar na papiru veoma bogati, pri \u010demu je Sahin \u010dak u\u0161ao u 100 najbogatijih Nemaca. Pojedini novinari duhovito prime\u0107uju da im je uspeh mo\u017eda bio i predodre\u0111en, budu\u0107i da sedi\u0161te \u201eBiontecha\u201c u Mainzu je na adresi An der Goldgrube 12, \u0161to u prevodu zna\u010di Kod rudnika zlata 12.<\/p>\n
O ovo dvoje nau\u010dnika\u00a0Westdeutsche Allgemeine Zeitung<\/em>\u00a0pi\u0161e kao \u201ebra\u010dnom paru koji je dao svetu nadu\u201c. Detaljno opisuju\u0107i dugogodi\u0161nji nau\u010dno-istra\u017eiva\u010dki rad ovog bra\u010dnog para, list citira Sahinove re\u010di da je njima cilj \u201eni manje ni vi\u0161e nego revolucija u terapiji raka\u201c.<\/p>\n \u201eAli kada se pro\u010dula vest o \u0161irenji korona virusa, bilo je jasno da \u010de rak morati da sa\u010deka. Jednog jutra u januaru Sahin je pro\u010ditao jednu publikaciju o izbijanju korone. u Wuhanu. Od tada, istra\u017eivanje raka je stavljeno u stranu, a borba protiv pandemije korone je do\u0161la u fokus. Pomak koji je napravio Biontech donele je veliku nadu ne samo njenim osniva\u010dima ve\u0107 i za nekoliko milijardi ljudi\u201c, isti\u010de ovaj list i dodaje da je zahvaljuju\u0107i njihovom radu, milioni ljudi \u0161irom sveta mogli da budu vakcinisani za samo nekoliko meseci. \u201eUgur Sahin i Ozlem Tureci bi dobili svoju revoluciju\u201c.<\/p>\n Komentator\u00a0Berliner Morgenposta<\/em>\u00a0u svom komentaru opisuje kako nekada ima \u201ediktatorske snove\u201c u kojima, kako isti\u010de, ma\u0161ta o tome kako bi javni \u017eivot trebalo da izgleda.<\/p>\n \u201eU mojoj tiraniji pa\u017enju bi privla\u010dili samo oni koji zaslu\u017euju… Protivnici vakcinacije tako\u0111e bi morali da neprime\u0107eno ka\u017eu svoje pri\u010de. Bez kamera, samo originalni ton i ni\u0161ta vi\u0161e\u201c, isti\u010de komentator i dodaje da bi za izumitelje vakcine bio 23. decembra uspostavljen novi praznik \u2013 Dan Ozlem i Ugur.<\/p>\n Da ova uspe\u0161na migrantska pri\u010da nije neminovno morala ba\u0161 ovako da se razvije svedo\u010di i sam Sahin koji je pri\u010dao o tome kako uprkos dobrim ocenama, umalo mu nije dozvoljeno da upi\u0161e gimnaziju jer je njegov u\u010ditelj u osnovnoj \u0161koli smatrao da treba da ide u srednju \u0161kolu za lo\u0161ije \u0111ake.<\/p>\n \u201eMoj u\u010ditelj je hteo da idem u ni\u017eu srednju \u0161kolu (Hauptschule). Tek po\u0161to je intervenisao moj kom\u0161ija Nemac mogao sam da idem u gimnaziju\u201c, izjavio je Sahin \u0161to je masovno deljeno na dru\u0161tvenim mre\u017eama kao dokaz diskriminacije u obrazovnom sistemu u kojem je odluka u\u010ditelja u osnovnoj \u0161koli presudna za to da li \u0107e \u0111ak i\u0107i u srednju \u0161kolu koja mu omogu\u0107ava dalje i fakultetsko obrazovanje.<\/p>\n O fiksaciji medija poreklom vode\u0107ih ljudi \u201eBiontecha\u201c pi\u0161e i kolumnistkinja portala politi\u010dkog magazina Spiegel Samira El Ouassil, koja isti\u010de \u010detiri razloga za\u0161to je problemati\u010dno pri\u010du o otkri\u0107u vakcine izjedna\u010davati da pri\u010dom o uspe\u0161noj integraciji. Ona isti\u010de da nastojanja da se uspe\u0161na osoba sa migrantskim poreklom svede samo na svoje poreklo predstavlja pojednostavljenje u kojem svako nalazi narativ koji mu odgovara.<\/p>\n \u201eU zavisnosti od toga gde se neko nalazi u smislu politike identiteta, uspeh Sahina i Tureci odjednom postaje sopstveni uspeh u toj eufori\u010dnoj identifikaciji. Turci su bili ponosni jer nau\u010dni\u010dki par ima turske korene; Nemci su bili ponosni jer su oni Nemci, koji u nema\u010dkoj kompaniji proizvode nema\u010dki lek; \u017eene su bile ponosne jer je bar jedna \u017eena bila zaslu\u017ena za polovinu otkri\u0107a, levi\u010dari su bili ponosni jer ovim mogu da se suprotstave desni\u010darima\u201c, isti\u010de komentatorka Spiegela, isti\u010du\u0107i da u svim tim izdvajanjima \u201enjih dvoje su apstrahovani do pojedina\u010dnih aspekata svojih li\u010dnosti i tako postali trofeji za sopstveno samopouzdanje\u201c.<\/p>\n Komentatorka isti\u010de da uspeh ljudi koji nisu beli ne bi trebalo koristiti kao argument u borbi protiv rasizma ili kao gest trijumfa nad desni\u010darskim ekstremistima, poput onih u AfD-u. Osim toga, ona se protivi tome da se priznanje dobre dru\u0161tvene integrisanosti povezuje sa ekonomskim uspehom, jer je to onda migrante deli na \u201edobre\u201c i \u201elo\u0161e\u201c, kao \u0161to ih dele desni\u010dari.<\/p>\n \u201eTime se \u0161iri ideja da su samo ekonomski ili socijalno natprose\u010dno uspe\u0161ni ljudi \u2019dobro\u2019 integrisani, uprkos tome \u0161to ima mnogo ljudi sa niskim primanjima i migrantskim istorijom, poput taksista, gra\u0111evinskih radnika, radnika na traci i \u010dista\u010da, koji su \u2019dobro\u2019 integrisani tako \u0161to govore nema\u010dki jezik, identifikuju se sa ustavom i \u017eivotom u Nema\u010dkoj, naporno rade i pla\u0107aju poreze, kao svi ostali. Me\u0111utim, njihova dostignu\u0107a ne prave (novinske) naslove, barem se \u010dini da oni nisu glavni primeri uspe\u0161ne integracije\u201c, isti\u010de autorka i dodaje da, drugim re\u010dima, \u201ebelom taksisti ne biste rekli da nije dobro integrisan u nema\u010dko dru\u0161tvo jer je \u2019samo\u2019 taksista, a taksisti sa migrantskim poreklom se upravo to govori tim kontekstom o izuzetno uspe\u0161nima koji su super-migranti\u201c.<\/p>\n Komentatorka isti\u010de da oni koji me\u0161aju uspeh sa migracijama koriste \u201eneoliberalni pogled na migracije, pre kojem se mora zaraditi da bi bio Nemac\u201c, ali da se tu ne prepoznaju \u201esistemske prepreka sa kojima se migranti suo\u010davaju u svojim naporima da se integri\u0161u\u201c.<\/p>\n Izvor: Al Jazeera<\/em><\/p>\n A. N.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":" Vest da je kandidat za vakcinu, koji proizvode nema\u010dka biotehnolo\u0161ka kompanija \u201eBiontech\u201c i ameri\u010dki farmaceutski gigant \u201ePfizer\u201c, u testiranju pokazao uspe\u0161nost preko 90 odsto naprasno je, ne samo u Nema\u010dkoj, ve\u0107 \u0161irom sveta, ra\u0161irio nadu da se bli\u017ei kraj pandemije korona virusa. Me\u0111utim, bezmalo odmah je ovo postala pri\u010da o multikulturalnosti, migracijama i uspe\u0161noj integraciji […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":93129,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-93127","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93127","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=93127"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93127\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/93129"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=93127"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=93127"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=93127"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}Za u\u010ditelja nije bio dovoljno dobar<\/h4>\n
Neoliberalni pogled na migracije<\/h4>\n