Industrija ulja dva puta je u kratkom periodu dostavljala trgovcima nove cenovnike, pa je za kratak period ono zna\u010dajno poskupelo. Razlog je skok cena suncokreta zbog svetske nesta\u0161ice i velika tra\u017enja za ovom uljaricom, obja\u0161njavaju agrarni analiti\u010dari.<\/p>\n
Fla\u0161a zejtina poznatih doma\u0107ih fabrika u radnjama velikih trgovinskih lanaca u \u010detvrtak je ko\u0161tala od 147 do 157 dinara, \u0161to dugo nije vi\u0111eno na rafovima, jer je cena ovog strate\u0161kog proizvoda u Srbiji du\u017ei period stagnirala. Uz to, neizvesno je i da li \u0107e se cena suncokretovog ulja tu zaustaviti ili mo\u017eemo o\u010dekivati i nova poskupljenja, pi\u0161e “Politika”.<\/p>\n
Ove godine lo\u0161iji rod imali su mnogi veliki proizvo\u0111a\u010di poput Bugarske, Rumunije, Moldavije, Ukrajine. Iz tog razloga doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di su dobro pro\u0161li jer je suncokret 2019. pla\u0107an 31 dinara po kilogramu, a ove je i\u0161ao od 32 do 38 dinara na kraju \u017eetve kada se saznalo za su\u0161u u Ukrajini i Rusiji. Pretpostavka je da su uljare sirovinu pla\u0107ale u proseku 37 dinara, \u0161to je na kraju dovelo do poskupljenja jestivog ulja.<\/p>\n
“Ranije, pre mnogo godina znalo se da proizvo\u0111a\u010di proizvode suncokret za uljare i one su prakti\u010dno formirale cenu. U poslednjih pet godina na na\u0161em tr\u017ei\u0161tu podjednako posluju izvoznici i uljare. Oni se sada takmi\u010de ko \u0107e do\u0107i do robe i ‘pobe\u0111uje’ onaj ko vi\u0161e plati. To ide u prilog proizvo\u0111a\u010dima, a da li ih zadovoljava ili ne to je drugo pitanje. Svakako ta cena je ravna onoj na me\u0111unarodnom tr\u017ei\u0161tu, a ona je ove godine porasla zbog nesta\u0161ice”, ka\u017ee Vukosav Sakovi\u0107, direktor Udru\u017eenja \u017dita Srbije.<\/p>\n
Prema njegovim re\u010dima, na\u0161a zemlja proizvodi relativno malo suncokreta, oko 700.000 tona, a tr\u017ei\u0161te suncokreta prakti\u010dno radi samo mesec i po dana. Na preseku godine u oktobru uljare formiraju cene na osnovu cene nabavke sirovine, koja \u010dini oko 80 odsto udela u ukupnim tro\u0161kovima.<\/p>\n
Na pitanje da li je ovo kona\u010dna cena ulja za ovu sezonu ili nas \u010dekaju nova iznena\u0111enja, Sakovi\u0107 ka\u017ee da nije i da “proizvo\u0111a\u010di imaju razloga i za poskupljenja i za pojeftinjenja, u zavisnosti od toga \u0161ta \u0107e se dalje de\u0161avati”.<\/p>\n
“U ovoj godini \u0107e se de\u0161avati poskupljenja. Uljare nisu zadu\u017eene za socijalnu politiku. Obezbe\u0111uju profit onda kada im me\u0111unarodno tr\u017ei\u0161te to dozvoli. Kada bi spustili cenu, onda bi neko kupio njihovo ulje i izvezao na druga tr\u017ei\u0161ta. Ako bi je podigli, onda bi opet taj neko kupio u Italiji, Ma\u0111arskoj i drugde, uvezao i njih gu\u0161io sa niskom cenom”, ka\u017ee on.<\/p>\n
Proizvo\u0111a\u010di jednostavno, isti\u010de, moraju da prate me\u0111unarodno tr\u017ei\u0161te i da se tako pona\u0161aju. Prema njegovom mi\u0161ljenju, definitivno je sigurno da \u0107emo imati skuplje ulje nego pro\u0161le godine, ali nema odgovora na pitanje dokle \u0107e to trajati.<\/p>\n
Po potro\u0161nji ulja Srbija je u vrhu Evrope, a najmanje 97 odsto ulja prodatog u na\u0161im radnjama je suncokretovo.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Novosti<\/p>\n
Foto: O. BUNI\u0106 \/ RAS SRBIJA<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Industrija ulja dva puta je u kratkom periodu dostavljala trgovcima nove cenovnike, pa je za kratak period ono zna\u010dajno poskupelo. Razlog je skok cena suncokreta zbog svetske nesta\u0161ice i velika tra\u017enja za ovom uljaricom, obja\u0161njavaju agrarni analiti\u010dari. Fla\u0161a zejtina poznatih doma\u0107ih fabrika u radnjama velikih trgovinskih lanaca u \u010detvrtak je ko\u0161tala od 147 do 157 […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":93156,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-93155","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93155","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=93155"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93155\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/93156"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=93155"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=93155"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=93155"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}