{"id":93368,"date":"2020-03-29T20:31:28","date_gmt":"2020-03-29T18:31:28","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=93368"},"modified":"2020-12-04T01:14:30","modified_gmt":"2020-12-04T00:14:30","slug":"sjenicanka-sadija-totic-cuva-od-zaborava-sjenicko-pesterski-cilim","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=93368","title":{"rendered":"Sadija Toti\u0107, prva tkalja sjeni\u010dkog kraja"},"content":{"rendered":"

Sjeni\u010dko-pe\u0161terski \u0107ilim poznat je nadaleko. Vekovima se on u regiji Sand\u017eak, na jugozapadu Srbije, izra\u0111uje na isti na\u010din i s istim \u0161arama i motivima.<\/p>\n

Za izradu \u0107ilima koristi se vuna sjeni\u010dke autohtone ovce pramenke. Zanat zahteva strpljivu i ve\u0161tu tkalju, s mirnim rukama. Takva je Sadija Toti\u0107 iz sela Ursule kraj Sjenice
\nSadija, koja u krugovima poznavalaca tog starog zanata va\u017ei za prvu tkalju sjeni\u010dkog kraja.<\/p>\n

– Nije bilo udaje bez \u0107ilima –<\/p>\n

Ta titula joj opravdano i pripada, jer se ona tim poslom bavi preko 40 godina. Tkanju su je, kada je imala sedam godina, podu\u010dile majka i nana.<\/p>\n

“U ku\u0107i nam je i dalje na podu prostrt \u0107ilim koji sam ja uradila kao mlada i donela ga mu\u017eu kada sam se udala. Takvi su obi\u010daji bili, devojka se nije mogla udati ako nije imala \u0107ilim i ako nije ovladala tom ve\u0161tinom. Sada su druga vremena, \u0107erku nisam uspela da nau\u010dim, mlada se udala zato \u0107u u\u010diti snajku i unuke, ako budu \u017eelele. Ja sam sa sedam godina nau\u010dila, jednostavno od malih nogu, kao da sam sebi naslutila i predvidela da \u0107u se i kroz \u017eivot baviti tkanjem”, pri\u010da za Anadolu Agency (AA) tkalja Sadija Toti\u0107.<\/p>\n

Da bi se dobio \u010duveni po kvalitetu sjeni\u010dko-pe\u0161terski \u0107ilim, potrebno je dosta vremena. U pitanju je dug proces, jer se doma\u0107ice u tom delu Sand\u017eaka tkanjem bave samo kada zavr\u0161e prioritetne poslove u svojim doma\u0107instvima, pa je tako duga zima koja vlada na Pe\u0161terskoj visoravni, period kada najvi\u0161e vremena tkalje posvete izradi \u0107ilima.<\/p>\n

“I zimi puno posla imam u \u0161tali i oko proizvodnje mle\u010dnih proizvoda. Imam ve\u0107e stado ovaca i 20 krava. Ono vreme koje bih tokom leta provela u ba\u0161ti i bavila se poljoprivredom, ja sam u ku\u0107i i izra\u0111ujem \u0107ilime. Neki su mi poru\u010deni i \u0161aljem ih u inostranstvo i tako lepo zaradim, nije pla\u0107eno koliko bi trebalo, ali nije lo\u0161e dodatno zaraditi. Mene ovaj zanat opu\u0161ta, vra\u0107a me u mladost, tako da kada porud\u017ebina nema ja i dalje tkam i to naj\u010de\u0161\u0107e nosim kao dar prijateljima povodom neke sve\u010danosti ili proslave, kad se neko uda, o\u017eeni ili dobije dete. Jeste da ja brzo i kvalitetno radim, ali sve to dugo traje. Mnogo muke oko jednog \u0107ilima. U odre\u0111enom periodu godine o\u0161i\u0161amo ovce koje imamo u gazdinstvu, potom se vuna pere i ra\u0161\u010de\u0161lja, ispredem je i ja je sama i bojim. Sve sama radim do gotovog \u0107ilima, tako ja i osnujem i tkam”, obja\u0161njava tkalja Sadija Toti\u0107.<\/p>\n

– Dugotrajnost –<\/p>\n

Sjeni\u010dko-pe\u0161terski \u0107ilim odolevao je vekovima. Izra\u0111uje se preko pet vekova na isti na\u010din, na vertikalnom razboju s dva lica. Prepoznatljiv je po kvalitetu, bojama i \u0161arama.<\/p>\n

“\u0106ilim koji ja izradim, gusto i \u010dvrsto tkan, mo\u017ee da traje 100 godina sa jedne i isto toliko sa druge strane. Mo\u017eda je tajna i u ovom kraju, ovo je zdrava sredina, ovde su nam i prilikom izrade \u0107ilima inspiracija livade i polajne, a ba\u0161 tu pasu i ovce koje daju kvalitetno mleko, ali i kvalitetnu vunu koja je presudna za vek trajanja \u0107ilima. Motivi na \u0107ilimima ovog kraja su geometrijski oblici i \u0161are. Kao kada su ga iz Persije na ove prostore doneli Turci. Na \u0107ilimima se nalaze \u010desto cvetovi, perunika, nju ovde svi u avliji imaju, poljske ljubi\u010dice i lale. Izradila sam \u0107ilima u \u017eivotu da se mo\u017ee njima prekriti neko ve\u0107e brdo”, ka\u017ee vredna tkalja iz Ursula, sela udaljenog 20 kilometara od Sjenice.<\/p>\n

Sjeni\u010dko-pe\u0161terski \u0107ilim upisan je u nacionalni registar kulturnog nasle\u0111a, na listi su i pirotski i staparski \u0107ilimi. Kako je ranije najavljeno, institucije Republike Srbije \u0107e zvani\u010dno predlo\u017eiti UNESCO-u da na listu svetske kulturne ba\u0161tine uvrsti i ova tri \u0107ilima.<\/p>\n

Tekst \/ Fotografije: Aleksandar Ni\u0107iforovi\u0107<\/p>\n