Gastarbajteri, njih oko 300.000, koliko ih radi ili privremeno boravi u inostranstvu, samom \u010dinjenicom da moraju da plate porez na zaradu, podle\u017eu i sankcijama ukoliko to ne u\u010dine. Zakon o porezu na dohodak koji je jasno precizirao njhove poreske obaveze, predvideo i je nov\u010dane prekr\u0161ajne kazne koje idu i do 150.000 dinara, ali i kazne zatvorom u slu\u010daju izbegavanja pla\u0107anja poreza.<\/p>\n
Kako se navodi u Zakonu, gra\u0111ani koje ostvaruju prihode iz inostranstva, a za zaradu ne podnesu poresku prijavu u Srbiji, ka\u017enjavaju se nov\u010danom kaznom od 5.000 do 150.000 dinara. Za one ne\u0161to savesnije koji porez prijave, ali ga ne plate, sledi nov\u010dana kazna u iznosu od 50 odsto utvr\u0111enog poreza. Ona , me\u0111utim ne mo\u017ee da bude manja od 5.000 dinara.<\/p>\n
U Zakonu o porezu na dohodak navodi se i da ko potpuno ili delimi\u010dno izbegne pla\u0107anje poreza ili daje la\u017ene podatke o zaradi, pored nov\u010dane kazne mo\u017ee da o\u010dekuje i kaznu zatvora u periodu do 10 godina. Prakti\u010dno, ukoliko porez koji se ne pla\u0107a iznosi vi\u0161e od milion dinara, osoba \u0107e biti ka\u017enjena zatvorom od jedne do pet godina plus nov\u010danom kaznom.<\/p>\n
Jo\u0161 ve\u0107i ceh je za one koji za porez duguju vi\u0161e od pet miliona dinara. Za njih je predvi\u0111ena kazna zatvorom od dve do osam godina, a uz to i nov\u010dana kazna.<\/p>\n
Najvi\u0161a kazna je propisana za one \u010diji dug prelazi petnaest miliona dinara i uklju\u010duje tri do deset godina zatvora i nov\u010danu kaznu.<\/p>\n
U Poreskoj upravi obja\u0161njavaju da je utaja poreza ukoliko neko svesno potpuno ili delimi\u010dno izbegne pla\u0107anje poreza, doprinosa ili drugih propisanih da\u017ebina, ali i ukoliko daje la\u017ene podatke o ste\u010denim prihodima, te ako ne prijavi zaradu ili je prikriva na neki drugi na\u010din.<\/p>\n
Kako je “Blic Biznis” pisao vi\u0161e od 300.000 gra\u0111ana Srbije koji se, prema poslednjem popisu, nalaze na radu u inostranstvu, mogli bi da o\u010dekuju dodatni tro\u0161ak, i to ako Poreska uprava odlu\u010di da striktno sprovede va\u017ee\u0107i Zakon o porezu na dohodak gra\u0111ana. Naime, \u010dlan 7 ovog zakona propisuje da je obveznik poreza na dohodak rezident Srbije, kako za dohodak ostvaren na teritoriji Republike Srbije, tako i za primanja u drugoj dr\u017eavi. U najkra\u0107em novi ceh na 1.000 evra zarade iznosi i vi\u0161e od 400, ali ova suma mo\u017ee da bude i manja.<\/p>\n
A zakon ka\u017ee da je rezident fizi\u010dko lice koje na teritoriji Republike Srbije ima prebivali\u0161te ili centar poslovnih i \u017eivotnih interesa, ili na teritoriji Srbije, neprekidno ili sa prekidima, boravi 183 ili vi\u0161e dana u periodu od 12 meseci koji po\u010dinje ili se zavr\u0161ava u odnosnoj poreskoj godini.<\/p>\n
Kako obja\u0161njava Udru\u017eenje frilensera i preduzetnika Srbije, formulacija \u201cili\u201d zna\u010di da je dovoljno da ispunite jedan od gore navedenih kriterijuma, kako biste po zakonu bili tretirani kao rezident koji mora da pla\u0107a porez i doprinose. Na primer, ako ste se preselili u Nema\u010dku pre deset godina i radili tamo, ali niste odjavili prebivali\u0161te iz Srbije. Ili ste odlazili na privremen rad u neku zemlju Evropske unije na 90 dana, vra\u0107ali se u Srbiju, a onda opet i\u0161li na rad.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: SHUTTERSTOCK \/ RAS SRBIJA<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Gastarbajteri, njih oko 300.000, koliko ih radi ili privremeno boravi u inostranstvu, samom \u010dinjenicom da moraju da plate porez na zaradu, podle\u017eu i sankcijama ukoliko to ne u\u010dine. Zakon o porezu na dohodak koji je jasno precizirao njhove poreske obaveze, predvideo i je nov\u010dane prekr\u0161ajne kazne koje idu i do 150.000 dinara, ali i kazne […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":93868,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-93867","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93867","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=93867"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/93867\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/93868"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=93867"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=93867"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=93867"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}