{"id":94037,"date":"2020-12-04T19:33:03","date_gmt":"2020-12-04T18:33:03","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=94037"},"modified":"2020-12-04T19:39:38","modified_gmt":"2020-12-04T18:39:38","slug":"koliko-dugo-vakcina-protiiv-koronavirusa-pruza-zastitu","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=94037","title":{"rendered":"Koliko dugo vakcina protiv koronavirusa pru\u017ea za\u0161titu?"},"content":{"rendered":"

Farmaceutske firme objavljuju obe\u0107avaju\u0107e rezultate ispitivanja svojih kandidata za vakcinu protiv kovida 19. Ostaje pitanje – da li imuni sistem ljudskog tela podstaknut cepivom mo\u017ee da pru\u017ei trajnu za\u0161titu?<\/p>\n

\n
\n

Vesti bude nadu. Kandidat firme @Moderna” i u Britaniji ve\u0107 odobrena vakcina Bajontek-Fajzer, navodno nude vi\u0161e od 90 odsto za\u0161tite od kovida 19.<\/p>\n

Vakcina britansko-\u0161vedskog farmaceutskog koncerna “AstraZeneka” \u0161titi najmanje 70 odsto.<\/p>\n

Sve nade su usmerene u to da \u0107e cepiva u dogledno vreme spre\u010diti \u0161irenje koronavirusa i obuzdati pandemiju. Pitanje je, me\u0111utim, koliko dugo ljudsko telo zadr\u017eava za\u0161titu od virusa?<\/p>\n

Jo\u0161 nema dugoro\u010dnih studija, pa nema ni odgovora na to pitanje. Dosada\u0161nje studije, naime, trajale su samo po nekoliko meseci.<\/p>\n

Prema nedavno objavljenom istra\u017eivanju kalifornijskog Instituta za imunologiju “La Hola”, najmanje pet meseci nakon pojave simptoma moglo se dokazati postojanje antitela i takozvanih T-\u0107elija – a to su dva glavna oru\u017eja odbrambenog sistema ljudskog tela.<\/p>\n

Studija je objavljena u takozvanom preprint-obliku, dakle jo\u0161 nije pro\u0161la proveru nezavisnih stru\u010dnjaka.<\/p>\n

Antitela i T-\u0107elije<\/strong><\/h3>\n

Tomas Jakobs sa hambur\u0161kog instituta za tropsku medicinu “Bernhard Noht”, smatra da su to ohrabruju\u0107i podaci. On posebno izdvaja dve stvari: u studiji postoji takozvani “sterilni imunitet” koji zavisi od velikog broja neutralizuju\u0107ih antitela.<\/p>\n

Ako postoji mnogo takvih antitela, ona uni\u0161tavaju virus pre nego \u0161to on prodre u \u0107elije. Pritom bi efikasna vakcina \u010dak mogla da izazove i bolji odgovor antitela nego prirodna reakcija.<\/p>\n

Uz to, pokazuje se da vi\u0161e meseci postoje i T-\u0107elije, limfociti odgovorni za imunitet \u0107elija.<\/p>\n

Na osnovu toga mo\u017ee se o\u010dekivati slabljenje simptoma oboljenja od kovida19, obja\u0161njava Jakobs. Takav klini\u010dki imunitet omogu\u0107ava da oboleli imaju samo blage simptome, kao kod prehlade.<\/p>\n

I iako se za sada ne mo\u017ee govoriti o trajnom sterilnom imunitetu izazvanom vakcinom. rezultati preprint-studije kalifornijskog instituta su ohrabruju\u0107i, smatra Jakobs.<\/p>\n

U jednoj drugoj studiji nedavno je objavljeno da se postojanje T-\u0107elija moglo dokazati i \u0161est meseci nakon infekcije virusom SARS-CoV-2.<\/p>\n

“To su obe\u0107avaju\u0107e vesti. Ako prirodna infekcija virusom mo\u017ee da izazove tako sna\u017ean odgovor preko T-\u0107elija, to mo\u017eda zna\u010di da bi cepivo moglo da postigne isto”, pi\u0161e Fiona Vat, predsednica britanskog Saveta za medicinska istra\u017eivanja u \u010dlanku objavljenom u stru\u010dnom \u010dasopisu “The BMJ<\/em>“.<\/p>\n

Nada u dugotrajni imunitet<\/strong><\/h3>\n

Karsten Vacl, imunolog na Lajbnicovom institutu za istra\u017eivanje rada pri Tehni\u010dkom univerzitetu u Dortmundu, podse\u0107a na to da je kod drugih koronavirusa, koji izazivaju obi\u010dne prehlade, \u010dovek od novog oboljenja za\u0161ti\u0107en prose\u010dno do godinu i po dana.<\/p>\n

Ali, prirodna infekcija ne mo\u017ee se porediti sa vakcinisanjem, jer odgovor imunog sistema nakon vakcinisanja bude mnogo delotvorniji, ka\u017ee Vacl. “Nadamo se da imunitet izazvan cepivom traje znatno du\u017ee”.<\/p>\n

Da li je za imunitet va\u017eno postojanje antitela ili T-\u0107elija ili me\u0161avina te dve stvari? To za sada jo\u0161 uvek ne mo\u017ee da se ka\u017ee, odgovara Vacl.<\/p>\n

I imunolog Jakobs dodaje: “Sterilni imunitet verovatno zavisi pre svega od velikog broja neutralizuju\u0107ih antitela, dok te\u017eina razvoje infekcije zavisi od T-\u0107elija. Zato ne mo\u017eemo re\u0107i da je ne\u0161to od toga va\u017enije, a ne\u0161to manje va\u017eno”, ukazuje Jakobs.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu osetljive, rizi\u010dne grupe, kao \u0161to su osobe u stara\u010dkim domovima, va\u017eno je imati vakcinu koje razvija sterilni imunitet negovatelja, dakle onih koji intenzivno rade s rizi\u010dnim grupama, ka\u017ee Tomas Jakobs.<\/p>\n

Oni \u0107e verovatno morati \u010de\u0161\u0107e da se vakcini\u0161u. “Za ostale ljude, za \u0161iroke slojeve dru\u0161tva, klini\u010dki imunitet bi verovatno bio dovoljan.”<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e biti neophodno redovno vakcinisanje<\/strong><\/h3>\n

Osim toga, trenutno jo\u0161 uvek nije jasno da li \u0107e vakcina da \u0161titi i od preno\u0161enja virusa na druge osobe. “Kada postoji jak odgovor antitela, verovatno\u0107a preno\u0161enja virusa veoma je mala”, ka\u017ee Jakobs.<\/p>\n

Kod klini\u010dkog imuniteta mogao bi i dalje da postoji rizik od preno\u0161enja virusa na druge osobe. O tome bi tek trebalo da budu sprovedene dalje studije.<\/p>\n

Sve u svemu, zaklju\u010duje imunolog Vacl, vakcina bi se najpre postarala za smirivanje situacije. “\u010cak i ako za\u0161tita traje samo dve godine, ljudi mogu ponovo da se vakcini\u0161u”, ka\u017ee nema\u010dki imunolog.<\/p>\n

“To bi ljudima i\u0161lo na \u017eivce, ali bi bilo sprovodljivo. Virus Sars-CoV-2 bio bi jo\u0161 jedan od uzro\u010dnika bolesti protiv kojeg moramo redovno da se vakcini\u0161emo.<\/p>\n

“Ali ne bismo vi\u0161e imali pandemiju”, nagla\u0161ava nema\u010dki imunolog\"\"\u00a0.<\/p>\n

PETAK, 04.\u00a0DEC\u00a02020, 16:57\u00a0->\u00a016:57<\/p>\n

IZVOR:DOJ\u010cE VELE (DW)<\/span><\/p>\n

A. N.<\/p>\n<\/div>\n<\/div>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Farmaceutske firme objavljuju obe\u0107avaju\u0107e rezultate ispitivanja svojih kandidata za vakcinu protiv kovida 19. Ostaje pitanje – da li imuni sistem ljudskog tela podstaknut cepivom mo\u017ee da pru\u017ei trajnu za\u0161titu? Vesti bude nadu. Kandidat firme @Moderna” i u Britaniji ve\u0107 odobrena vakcina Bajontek-Fajzer, navodno nude vi\u0161e od 90 odsto za\u0161tite od kovida 19. Vakcina britansko-\u0161vedskog farmaceutskog […]<\/p>\n","protected":false},"author":8,"featured_media":94042,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-94037","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/94037","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/8"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=94037"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/94037\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/94042"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=94037"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=94037"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=94037"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}