Modul za sletanje kineske sonde \u201e\u010cange 5\u201c po\u010detkom ove nedelje uspe\u0161no se odvojio od orbitalnog modula i nastavio sa sletanjem na Mesec. Njegov zadatak je da prikupi i isporu\u010di uzorke lunarnog tla na Zemlju. Ovo je sledec\u0301a faza ambicioznog programa, \u010diji je krajnji cilj stalna baza na zemljinom satelitu.<\/p>\n
\u201eRoskosmos\u201c i NASA tako\u0111e planiraju \u201elunarne gradove\u201c. Kako c\u0301e izgledati prvo ljudsko naselje van na\u0161e planete?<\/p>\n
Mnogo razloga za osvajanje Meseca<\/p>\n
Poslednji put kada su ljudi sleteli na Mesec bio je pre 48 godina. Tada je, 14. decembra 1972. godine, ameri\u010dki astronaut Jud\u017ein Sernan, nakon \u0161to je hodao po mese\u010devoj povr\u0161ini, rekao je: \u201eOdlazimo ba\u0161 kao \u0161to smo i do\u0161li, i uz Bo\u017eju pomoc\u0301 c\u0301emo se vratiti\u201c.<\/p>\n
U proteklih nekoliko godina nekoliko zemalja je saop\u0161tilo o svojoj spremnosti da nastave sa lunarnim programima. Mesec je privla\u010dan iz nekoliko razloga. Kao prvo, on je odsko\u010dna daska za letove na druge planete Sun\u010devog sistema \u2014 lak\u0161e je poleteti sa njega, nego sa Zemlje.<\/p>\n
Kao drugo, on je izvor rudnih bogatstava, pre svega helijuma-3 koji se mo\u017ee koristiti za proizvodnju termonuklearnog goriva.<\/p>\n
Kao trec\u0301e, na suprotnoj strani Meseca nau\u010dnici planiraju da postave radio-teleskop koji bi bio za\u0161tic\u0301en od zemaljskih smetnji. I uz njegovu pomoc\u0301 \u017eele da otkriju kosmi\u010dko zra\u010denje po kome se nadaju da c\u0301e saznati o doga\u0111ajima iz \u201emra\u010dnog doba\u201c Univerzuma \u2014 prvih nekoliko stotina miliona godina posle Velikog praska.<\/p>\n
I poslednje, mo\u017eda i najva\u017enije, baza na Mesecu bi trebalo da postane poligon za ispitivanje tehnologija za preseljavanje \u010dove\u010danstva na druge planete.<\/p>\n
Stoga c\u0301emo u narednim godinama neizbe\u017eno biti svedoci aktivnog osvajanja Zemljinog satelita. Ali slanje te\u0161kih raketa svaki put tamo je preskupo. Danas nijedna svemirska agencija nec\u0301e finansirati slanje posade kao \u0161to je to bio slu\u010daj sa programom \u201eApolo\u201c. Svi su vi\u0161e za stvaranje stalnih baza, prvo u orbiti Meseca, a zatim na njegovoj povr\u0161ini. Ali ovo nije lak zadatak.<\/p>\n
Zona povec\u0301ane konkurencije<\/p>\n
Prvi problem se odnosi na \u010dinjenicu da su svi u\u010desnici \u201elunarne trke\u201c usmereni na iste lokacije i resurse. Zbog toga se rasprave i dalje uglavnom ne vode o nau\u010dnim, vec\u0301 o pravnim i komercijalnim aspektima problema.<\/p>\n
Dakle, u svim lunarnim projektima mesto stalne baze je odre\u0111eno u regionu Ju\u017enog pola Meseca. Iako je, \u010disto iz tehni\u010dkih razloga, \u0161atl letove do orbitalne stanice i nazad lak\u0161e izvoditi iz ekvatorijalne zone.<\/p>\n
Ali upravo su u ju\u017enoj polarnoj oblasti koncentrisane takozvane hladne zamke \u2014 podru\u010dja koja su konstantno zasenjena, na kojima ima leda neophodnog za dobijanje vode. Osim toga, ovde nikada ne pada mrak, tako da se solarni paneli mogu neprekidno puniti. Na ostatku Mese\u010deve povr\u0161ine noc\u0301 traje dve nedelje.<\/p>\n
Uprkos Sporazumu o principima aktivnosti dr\u017eava u istra\u017eivanju svemirskog prostora iz 1967. godine, ili kako se \u010desto naziva, Sporazum o svemiru, kori\u0161c\u0301enje svemirskih resursa nije regulisano me\u0111unarodnim pravom.<\/p>\n
Me\u0111utim, postoji Dogovor o upravljanju aktivnostima dr\u017eava na Mesecu i drugim nebeskim telima, usvojen rezolucijom Generalne skup\u0161tine UN u decembru 1979. godine, ali ga nijedna dr\u017eava sa svojim lunarnim programom nije ratifikovala. \u0160tavi\u0161e, 6. aprila 2020. godine ameri\u010dki predsednik Donald Tramp je potpisao ukaz kojim Sjedinjenim Dr\u017eavama odobrava komercijalni razvoj na Mesecu i planetama Sun\u010devog sistema. I ovo samo poja\u010dava napetost.<\/p>\n
Voda je \u201enafta svemira\u201c<\/p>\n
Lokacija lunarne baze prvenstveno zavisi od toga gde se nalaze potencijalni izvori vode koja je neophodna za sve operacije kojima se obezbe\u0111uje ljudski \u017eivot na Mesecu: za op\u0161te potrebe, pic\u0301e i uzgajanje hrane, dobijanje kiseonika za disanje i vodonika za gorivo za rakete.<\/p>\n
Dugo se smatralo da je Mesec apsolutno bezvodan. Ovo mi\u0161ljenje je u\u010dvr\u0161c\u0301eno nakon \u0161to su nau\u010dnici pregledali uzorke koje su astronauti misije \u201eApolo\u201c isporu\u010dili na Zemlju.<\/p>\n
Ali 2018. godine su se pojavili dokazi da se na dnu kratera nalaze zna\u010dajne zalihe vodenog leda. Ovo je dalo novu nadu i snagu lunarnim programima.<\/p>\n
Nau\u010dnici koji rade na projektu naseljavanja predla\u017eu da se na ivicu mese\u010devih kratera postave ogledala i da se sun\u010deva svetlost usmeri na podru\u010dja koja su u senci. Zagrejani led c\u0301e se pretvoriti u paru koja c\u0301e kroz cevovod ic\u0301i do postrojenja za elektrolizu, gde c\u0301e se razlagati na vodonik i kiseonik. Druga opcija za dobijanje vode iz kratera je uz pomoc\u0301 kombajna za zemljane radove koji je opremljen grejnim aparatom za isparivanje leda.<\/p>\n
Prema re\u010dima stru\u010dnjaka, na podru\u010dju Ju\u017enog pola je zarobljeno do deset milijardi tona leda. Pore\u0111enja radi: da bi se obezbedila voda i kiseonik u bazi u kojoj \u017eive \u010detiri osobe, potrebno je nekoliko desetina tona vode godi\u0161nje.<\/p>\n
Pored velikih podru\u010dja koja su u senci, nau\u010dnici su identifikovali i brojne male hladne zamke, pre\u010dnika do jednog centimetara, i vec\u0301ina je u pripolarnim oblastima. Na osnovu podataka dobijenih sa orbitalnog aparata Lunar Reconnaissance Orbiter NASA, istra\u017eiva\u010di su izra\u010dunali: ukupno do \u010detrdeset hiljada kvadratnih kilometara mese\u010deve povr\u0161ine mo\u017ee biti prekriveno vodenim ledom.<\/p>\n
Nedavno je infracrveni teleskop stratosferske opservatorije SOFIA otkrio znake molekularne vode i u osvetljenim podru\u010djima. Prema re\u010dima nau\u010dnika, njena zabele\u017eena spektralna karakteristika ukazuje na prisustvo leda koji popunjava praznine izme\u0111u zrna minerala u mese\u010devom tlu. Ako se ovo doka\u017ee, lista lokacija za izgradnju baze c\u0301e se zna\u010dajno pro\u0161iriti.<\/p>\n
Kiseonik iz regolita<\/p>\n
Sastav mese\u010devog tla, regolita, uklju\u010duje i gvo\u017e\u0111e i druge elemente: sicilijum, aluminijum, mangan i kalcijum. Sve ovo je, po mi\u0161ljenju nau\u010dnika, potencijalno dostupno za eksploataciju, kao i kiseonik kojeg u regolitu ima 43 odsto. A kombinovanjem kiseonika sa vodonikom uzetim iz drugih izvora ili isporu\u010denim sa Zemlje, mo\u017ee se dobiti voda.<\/p>\n
Me\u0111utim, za izvla\u010denje kiseonika iz oksida i silikata potrebno je mnogo energije. Nau\u010dnici predla\u017eu upotrebu gigantskih ogledala koja fokusiraju sun\u010devu svetlost na omota\u010d malog reaktora. Da bi se lunarna pra\u0161ina raspala, temperatura u njemu mora biti dovedena do 900 stepeni Celzijusa. Pored toga, za reakciju izdvajanja kiseonika potrebni su katalizatori: vodonik i ugljenik, koji su unapred isporu\u010deni sa Zemlje. Pa \u010dak i uz sve ove uslove, bic\u0301e potrebne godine da bi se proizvelo vodeno gorivo i poslao samo jedan aparat veli\u010dine \u201eApola\u201c u mese\u010devu orbitu.<\/p>\n
Uprkos svim pote\u0161koc\u0301ama, Evropska svemirska agencija je vec\u0301 dodelila sredstva za finansiranje projekta izdvajanja kiseonika iz regolita. Time c\u0301e se baviti britanska kompanija Metalysis. Stru\u010dnjaci kompanije, zajedno sa nau\u010dnicima sa Univerziteta u Glazgovu, rekli su da je tokom eksperimenta na Zemlji 96 odsto kiseonika eksploatisano iz ve\u0161ta\u010dkog lunarnog tla, a ostatak je pretvoren u korisne metalne prahove.<\/p>\n
Ure\u0111enje \u017eivotne sredine<\/p>\n
Mesec, za razliku od Zemlje, nema atmosferu ni magnetno polje, pa gra\u0111evine lunarne baze moraju da \u0161tite stanovnike od svemirskih zraka, sun\u010devog zra\u010denja i meteorita.<\/p>\n
Prva opcija je da se podignuta skloni\u0161ta napune vi\u0161emetarskim slojem mese\u010devog tla. Druga je da se baza smesti na stenama, kanjonu ili pec\u0301ini. Kao vrsta prirodnog skloni\u0161ta, nau\u010dnici su jednom predlo\u017eili tunel od lave ispod brda Mariusa u sredi\u0161njem delu Okeana Oluja. Zidovi c\u0301e biti podignuti uz pomoc\u0301 metode 3D \u0161tampanja sinterovanjem \u010destica regolita.<\/p>\n
Nedavno su ameri\u010dki nau\u010dnici sa Univerziteta u Arizoni objavili projekat za izgradnju lunarne baze od blokova dobijenih topljenjem regolita pomoc\u0301u fokusirajuc\u0301eg solarnog reflektora. Eksperimentalni aparat koji su autori sastavili, ima povr\u0161inu deset kvadratnih metara i za deset sekundi je sagoreo rupu u \u010deli\u010dnoj plo\u010di debljine \u0161est milimetara.<\/p>\n
Istra\u017eiva\u010di su izra\u010dunali: za tri godine, koristec\u0301i takav ure\u0111aj, robotska linija c\u0301e proizvesti blokove regolita, \u0161to c\u0301e biti dovoljno za izgradnju baze ukupne povr\u0161ine dve hiljade kvadratnih metara.<\/p>\n
A kasnije predla\u017eu da se reflektor koristi za osvetljenje stambenih prostorija i staklenika, gde se mo\u017ee saditi zeleno povrc\u0301e, kupus i krompir. Kao deo zatvorenog ekosistema, biljke c\u0301e reciklirati organski otpad i pretvarati ugljen-dioksid u kiseonik za disanje.<\/p>\n
Astronauti na Me\u0111unarodnoj svemirskoj stanici vec\u0301 jedu zeleno lisnato povrc\u0301e koje je zasa\u0111eno na stanici metodom hidroponije. Prema re\u010dima nau\u010dnika, \u201esvemirska\u201c salata u pogledu kvaliteta i broju korisnih komponenti nije ni\u0161ta gora od zemaljske.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor:Sputnik<\/p>\n
Foto: Pixabay<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Modul za sletanje kineske sonde \u201e\u010cange 5\u201c po\u010detkom ove nedelje uspe\u0161no se odvojio od orbitalnog modula i nastavio sa sletanjem na Mesec. Njegov zadatak je da prikupi i isporu\u010di uzorke lunarnog tla na Zemlju. Ovo je sledec\u0301a faza ambicioznog programa, \u010diji je krajnji cilj stalna baza na zemljinom satelitu. \u201eRoskosmos\u201c i NASA tako\u0111e planiraju \u201elunarne […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":94109,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-94108","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/94108","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=94108"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/94108\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/94109"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=94108"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=94108"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=94108"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}