OD slede\u0107e godine ra\u010duni za struju znatno vi\u0161e \u0107e opteretiti ku\u0107ni bud\u017eet, i to ne samo zbog njenog poskupljenja, koje startuje od februara, ve\u0107 i zbog pet puta uve\u0107ane naknade za obnovljive izvore energije (OIE), kao i zbog vi\u0161e takse za javni servis, koje \u0107e se primenjivati od januara.<\/p>\n
Krajnji iznos koji doma\u0107instva pla\u0107aju obuhvata nekoliko stavki koje se obra\u010dunavaju uz potro\u0161ene kilovate, me\u0111u kojima su i ove koje poskupljuju. Tako \u0107e potro\u0161a\u010di koji prose\u010dno mese\u010dno tro\u0161e oko 400 kilovata struje, od marta, kada na naplatu dospeva februarski ra\u010dun, morati da izdvajaju 433 dinara vi\u0161e nego do sada. Obra\u010dun u januaru ne\u0107e obuhvatiti poskupljenje struje, ve\u0107 nove cene za OIE i takse za javni servis, i bi\u0107e ve\u0107i za 182 dinara.<\/p>\n
Vlada Srbije donela je 18. decembra uredbu kojom je predvi\u0111eno da naknada za podsticaj povla\u0161\u0107enih proizvo\u0111a\u010da elektri\u010dne energije iz obnovljivih izvora za 2021, umesto dosada\u0161njih 0,093 dinara po potro\u0161enom kilovat-satu, iznosi 0,437 dinara, a primenjiva\u0107e se od 1. januara. Doma\u0107instva koja mese\u010dno tro\u0161e 400 kilovata struje, i koja su do sada za ovu stavku u okviru ra\u010duna izdvajala 37 dinara, od slede\u0107e godine pla\u0107a\u0107e 175 dinara.<\/p>\n
Nova, vi\u0161a tarifa za elektri\u010dnu energiju, koja \u0107e se primenjivati od 1. februara, poskupljuje struju za 3,4 odsto. Prema re\u010dima ministarke energetike, Zorane Mihajlovi\u0107, to \u0107e prose\u010dan ra\u010dun od 3.000 dinara uve\u0107ati za 251 dinar. Taksa za javni servis od 1. januara iznosi\u0107e 299 dinara umesto dosada\u0161njih 255 dinara.<\/p>\n
Povodom problema potro\u0161a\u010da koji te\u0161ko izmiruju svoje obaveze za elektri\u010dnu energiju, Mihajlovi\u0107eva je kazala da se ona zala\u017ee za to da im se omogu\u0107i novi reprogram dugova i najavila da \u0107e o tome razgovarati sa predstavnicima EPS-a.<\/p>\n
Ekonomista Ivan Nikoli\u0107 isti\u010de da uvek treba voditi ra\u010duna o niskom standardu prose\u010dnog doma\u0107instva u na\u0161oj zemlji, kada se odlu\u010duje o korekciji cene elektri\u010dne energije.<\/p>\n
– Ra\u010duni za struju optere\u0107uju ku\u0107ni bud\u017eet u Srbiji mnogo vi\u0161e nego \u0161to je to u evropskim zemljama – ocenjuje Nikoli\u0107 za “Novosti”. – S druge strane, neminovno je da cena kilovata poraste, jer su tro\u0161kovi njegove proizvodnje vi\u0161i. Oni \u0107e biti i ve\u0107i, kada se uzme u obzir zadovoljavanje ekolo\u0161kih standarda koji name\u0107e proces pridru\u017eivanja EU.<\/p>\n
Pove\u0107avanje udela proizvodnje struje iz obnovljivih izvora, a smanjivanje iz fosilnih goriva, kako navodi, zahteva ogromna ulaganja. On dodaje da je cena tako proizvedenog kilovata tri do \u010detiri puta vi\u0161a nego pri tradicionalnom na\u010dinu proizvodnje.<\/p>\n
Mladen Alfirovi\u0107, iz Nacionalne organizacije potro\u0161a\u010da Srbije, ocenio je da \u0107e uve\u0107ani ra\u010duni za struju imati negativan efekat na nizak standard potro\u0161a\u010da. On ocenjuje i da je mnogo ve\u0107i problem \u0161to jo\u0161 uvek nisu ura\u0111ene socijalne karte i \u0161to se ne primenjuje efikasno Uredba o energetski ugro\u017eenom kupcu, koja garantuje pravo na besplatne kilovate stanovnicima koji su u te\u0161koj materijalnoj situaciji. Veliki broj gra\u0111ana ne zna na koji na\u010din mo\u017ee da ostvari ovo svoje pravo i do\u0111e do olak\u0161ica. Nadle\u017eno organi moraju, kako isti\u010de, bolje da informi\u0161u javnost o ovim procedurama.<\/p>\n
Oba na\u0161a sagovornika isti\u010du da je cena struje u Srbiji, i nakon korekcije, znatno ni\u017ea nego u regionu i Evropi.<\/p>\n
NEMA OTPU\u0160TANjA RADNIKA U EPS<\/p>\n
MINISTARKA energetike Zorana Mihajlovi\u0107 ocenila je optu\u017ebe “da EPS namerava da otpu\u0161ta radnike i da bude privatizovan” kao la\u017ei i nebuloze koje nemaju veze sa \u017eivotom:<\/p>\n
– Nikome ne pada na pamet da privatizuju EPS, niko ne\u0107e ostati bez posla. Distribucija godi\u0161nje pravi 250 miliona evra gubitka. Izdvoji\u0107emo distribuciju, a ulagati u distributivnu mre\u017eu i u proizvodnju. Ovo preduze\u0107e za proizvodnju struje tro\u0161i 20 odsto vi\u0161e uglja i ima isto toliko procenata ve\u0107e tro\u0161kove i to mora da se promeni. EPS mora da bude ja\u010di i mo\u0107niji, bez gubitaka, regionalno poznata i uspe\u0161na kompanija.<\/p>\n
Ona je dodala da ta kompanija mora da ula\u017ee u za\u0161titu \u017eivotne sredine, jer nijedno njeno postrojenje ne ispunjava standarde EU.<\/p>\n
REDOVNO PLA\u0106A 97 ODSTO KORISNIKA<\/p>\n
NAPLATA ra\u010duna za struju je iznad 97 odsto, a veliki broj doma\u0107instava redovno izmiruje svoje obaveze, i pored novonastale situacije zbog pandemije, isti\u010du u EPS-u za “Novosti”. Oni navode da naknada za povla\u0161\u0107ene proizvo\u0111a\u010de struje treba da pokrije tro\u0161kove otkupa te energije koju oni proizvode iz obnovljivih izvora po podsticajnim cenama, koje su znatno vi\u0161e od tr\u017ei\u0161nih.<\/p>\n
– EPS je, u funkciji garantovanog snabdeva\u010da, po zakonu obavezan da otkupi svu tako proizvedenu struju, koja se u poslednjih nekoliko godina znatno uve\u0107ala, posebno nakon po\u010detka rada vi\u0161e vetroelektrana – obja\u0161njavaju u ovom preduze\u0107u. – Lane je EPS isplatio ovim proizvo\u0111a\u010dima 13,6 milijardi dinara, dok je od naknade prikupljeno 2,7 milijardi dinara. U ovoj godini o\u010dekuje se otkup struje od istih proizvo\u0111a\u010da u iznosu od 17,4 milijardi dinara.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor i foto: Novosti<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
OD slede\u0107e godine ra\u010duni za struju znatno vi\u0161e \u0107e opteretiti ku\u0107ni bud\u017eet, i to ne samo zbog njenog poskupljenja, koje startuje od februara, ve\u0107 i zbog pet puta uve\u0107ane naknade za obnovljive izvore energije (OIE), kao i zbog vi\u0161e takse za javni servis, koje \u0107e se primenjivati od januara. Krajnji iznos koji doma\u0107instva pla\u0107aju obuhvata […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":95135,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-95134","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95134","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=95134"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95134\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/95135"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=95134"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=95134"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=95134"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}