Koliko god se nama neke telesne reakcije \u010dinile neobi\u010dnima ili neobja\u0161njivima, one su tu s razlogom, otkrivaju nau\u010dnici koji obja\u0161njavaju i fenomen povezan sa ose\u0107ajem tuge i stezanja u grlu.<\/p>\n
Gubitak voljene osobe, te\u0161ka scena u filmu, ru\u017ena \u017eivotna situacija – postoji mnogo trenutaka u \u017eivotu koji izazivaju tugu. \u010cak i ako ste me\u0111u onima koji retko puste suzu, te\u0161ko da \u0107ete zaobi\u0107i stezanja u grlu ili popularno zvane “knedle”.<\/p>\n
Kako se u na\u0161em grlu ne stvara stvarna knedla, odakle dolazi taj osje\u0107aj? Odgovor mo\u017ee da bude u autonomnom nervnom sistemu.<\/p>\n
Pla\u010d dolazi s nizom razli\u010ditih efekata, uklju\u010duju\u0107i poja\u010dan puls, znojenje, a ponekad i ose\u0107aj knedle u grlu.<\/p>\n
Kvr\u017eica koja se stvori mogla bi da bude povezana s tim kako na\u0161e telo reaguje na stresne situacije.<\/p>\n
Profesor Ad Fingerhuts, klini\u010dki psiholog sa univerziteta Tilburg, ka\u017ee za IFLScience da kada postanemo teskobni ili upla\u0161eni, ulazimo u na\u010din “borbe ili bega”.<\/p>\n
“To zna\u010di da se na\u0161e telo priprema za akciju pove\u0107avanjem aktivnosti simpati\u010dkog nervnog sistema. Ovo je deo autonomnog nervnog sistema koji kontroli\u0161e ve\u0107inu na\u0161ih telesnih funkcija”, obja\u0161njava Fingerhuts.<\/p>\n
Tokom ovih stresnih situacija pove\u0107ava nam se broj otkucaja srca, raste krvni pritisak i krv se preraspore\u0111uje iz creva u mi\u0161i\u0107e, ka\u017ee Fingerhuts. Uz to se pove\u0107ava i na\u0161a brzina disanja.<\/p>\n
Tuga uti\u010de na srce i disanje<\/p>\n
Ubrzano disanje uti\u010de na mi\u0161i\u0107 koji kontrol\u0161u otvaranje grla nazvan glottis (sredina grkljana). Glotis se \u0161iri kako bi dopustio vi\u0161e vazduha rokom pripreme za borbu ili beg. Postoje dva obja\u0161njenja za ono \u0161to se dalje doga\u0111a.<\/p>\n
Prema prvom, \u0161irenje glotisa je ono \u0161to stvara poznati ose\u0107aj kvr\u017eice. Ta\u010dnije, gutanje uklju\u010duje zatvaranje glotisa i kada poku\u0161avamo da progutamo radimo protiv mi\u0161i\u0107a koji glotis otvaraju kao odgovor na pla\u010d. Upravo ta rezultiraju\u0107a napetost mi\u0161i\u0107a mogla bi da nam stvori ose\u0107aj knedle u grlu.<\/p>\n
Drugo obja\u0161njenje stavlja ve\u0107i naglasak na poku\u0161aje izbegavanja prolivanja suza koje prati zaustavljanje disanja i time stezanje mi\u0161i\u0107a u grlu. To tako\u0111e rezultira bitkom izme\u0111u ovih suprotstavljenih sila za istovremeno \u0161irenje i stezanje glotisa, \u0161to prouzrokuje “stezanje” koje ose\u0107amo u grlu, ka\u017ee Fingerhuts.<\/p>\n
Istra\u017eivanje za\u0161to pla\u010demo ima dugu i slo\u017eenu istoriju. O evolucijskoj ulozi pla\u010da jo\u0161 uvek se \u017eustro raspravlja. Mnogi istra\u017eiva\u010di tvrde da je sposobnost suza ranim hominidima dala adaptivnu prednost jer bi plakanje moglo da bude “socijalni signal” koji je evoluirao iz poziva upomo\u0107 kod sisara.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: IFL Science<\/p>\n
Foto: Shutterstock<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Koliko god se nama neke telesne reakcije \u010dinile neobi\u010dnima ili neobja\u0161njivima, one su tu s razlogom, otkrivaju nau\u010dnici koji obja\u0161njavaju i fenomen povezan sa ose\u0107ajem tuge i stezanja u grlu. Gubitak voljene osobe, te\u0161ka scena u filmu, ru\u017ena \u017eivotna situacija – postoji mnogo trenutaka u \u017eivotu koji izazivaju tugu. \u010cak i ako ste me\u0111u onima […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":95245,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-95244","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95244","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=95244"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95244\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/95245"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=95244"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=95244"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=95244"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}