Od Alchajmerove bolest i ostali oblika demencije pati 24 miliona ljudi u svetu. Ono \u0161to najvi\u0161er zabrinjava je \u010dinjenica da taj broj veoma brzo raste. Prvenstveno zbog du\u017eeg \u017eivotnog veka ljudi, sledi nam neminovna epidemija demencije.<\/p>\n
Najnovije nau\u010dne procene govore da bi do 2040. godine u svetu moglo biti \u010dak 81 milion obolelih, a do 2050. godine preko 115 miliona obolelih od demencije.<\/p>\n
Kad do\u0111e do zaboravljanja ve\u0107 je kasno<\/p>\n
Premda za demenciju nema jedinstvenog efikasnog leka, postoje na\u010dini kojima se ta bolest mo\u017ee usporiti. U tome je klju\u010dno na vreme primijetiti prve promene kod pacijenta, ali na\u017ealost bolest se naj\u010de\u0161\u0107e uo\u010dava u kasnijim fazama.<\/p>\n
S obzirom na to da demencija poga\u0111a toliko ljudi, va\u017eno je znati da postoje stvari koje svi mo\u017eemo da u\u010dinimo da bismo smanjili \u0161anse da se ikad moramo suo\u010diti s njom. Postoje zaista dobri dokazi da zdrav na\u010din \u017eivota mo\u017ee drasti\u010dno smanjiti rizik.<\/p>\n
Nedavni izve\u0161taj komisije \u201eLancet\u201c potvrdilo je da stvari poput zdrave isrehrane, izbegavanja dijabetesa tipa 2, smanjenja povi\u0161enog krvnog pritiska, odr\u017eavanja zdrave te\u017eine, ograni\u010davanja konzumiranja alkohola i prestanka pu\u0161enja mogu napraviti veliku razliku u oboljevanju i toku bolesti, pi\u0161e The Sun.<\/p>\n
Stru\u010dnjaci navode \u0161est simptoma rane demencije koji nemaju veze sa zaboravljanjem, ali\u00a0 mogu biti indikacija bolesti i predstavljaju razlog da posetite lekara.<\/p>\n
Kompulsivan svrab<\/p>\n
Velik broj pacijenata sa Alzhajmerovom bole\u0161\u0107u \u010desto se\u00a0 kompulsivno \u010de\u0161e, \u010dak i do pojave krvi.\u00a0 Nu\u010dnici nisu otkrili ta\u010dnu povezanost izme\u0111u same osnovne bolesti i svraba, ali svakako ovaj simptom uzimaju u obzir.<\/p>\n
Problemi s vidom<\/p>\n
Prema studiji objavljenoj u \u010dasopisu \u201eAmerican Journal of Epidemiology\u201c problemi s vidom mogu biti vrlo rani pokazatelj demencije u kasnijim fazama \u017eivota. Osobe tre\u0107e \u017eivotne dobi koje imaju slab vid, \u010dak i ako nose nao\u010dare ili so\u010diva, imaju pet do deset puta ve\u0107u \u0161ansu za oboljevanja od Alzheimerove bolesti ili drugih oblika demencije u periodu od 8,5 godina nakon pogor\u0161anja vida, ka\u017eu nau\u010dnici.<\/p>\n
Promene u rukopisu<\/p>\n
Pomo\u0107u rukopisa mo\u017eemo otkriti i Alchajmerovu bolest, pogotovo ako je re\u010d o slovima nepravilnog i \u201cdrhte\u0107eg\u201d izgleda. U ovom slu\u010daju rukopis se pogor\u0161ava s lo\u0161ijim mentalnim stanjem, a pisanje s vremenom postaje sve sporije. Re\u010di se znatno razlikuju jedne od drugih s vidljivim trzajima na pojedinim slovima. Sli\u010dno je i s Parkinsonovom bolesti koju, osim trzaja, karakteri\u0161u uska i zgr\u010dena slova, a rukopis ponekad postane tako sitan da ga ni sam autor ne mo\u017ee pro\u010ditati.<\/p>\n
Apatija<\/p>\n
Apatija ili bezvoljnost se \u010desto javlja u ranoj demenciji. Osoba sa simptomima mo\u017ee izgubiti interesovanje za hobije ili aktivnosti. Mo\u017eda vi\u0161e nec\u0301e \u017eeleti da izlaze ili da rade bilo \u0161ta zabavno. Oni mogu izgubiti interesovanje za dru\u017eenje sa prijateljima i porodicom i mogu biti emocionalno potpuno ravnodu\u0161ni, pi\u0161e The Healthy.<\/p>\n
Promene raspolo\u017eenja<\/p>\n
Obolele osobe mogu postati pla\u0161ljive, sumnji\u010dave, depresivne ili teskobne. Nekad samouverene osobe mogu postati nesigurne i srame\u017eljive. Mogu se lako uznemiriti ako su van ku\u0107e ili mesta na kom se ose\u0107aju sigurno.<\/p>\n
Gubitak orijentacije<\/p>\n
U po\u010detnim fazama demencije \u010desto dolazi do problema s orijentacijom, bilo u obliku toga gde se ne\u0161to nalazi, ko se tamo nalazi ili kako do\u0107i do nekog mesta.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: :The Healthy, The Sun<\/p>\n
Foto: Shutterstock<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Od Alchajmerove bolest i ostali oblika demencije pati 24 miliona ljudi u svetu. Ono \u0161to najvi\u0161er zabrinjava je \u010dinjenica da taj broj veoma brzo raste. Prvenstveno zbog du\u017eeg \u017eivotnog veka ljudi, sledi nam neminovna epidemija demencije. Najnovije nau\u010dne procene govore da bi do 2040. godine u svetu moglo biti \u010dak 81 milion obolelih, a do […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":95869,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-95868","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95868","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=95868"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/95868\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/95869"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=95868"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=95868"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=95868"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}