Prve projekcije za svetsku ponudu i tra\u017enju p\u0161enice u ovoj ekonomskoj godini predvi\u0111aju natprose\u010dan nivo trgovine na tr\u017ei\u0161tu \u017eitarica, objavila je Me\u0111unarodna \u017eitarska organizacija (IGC).<\/p>\n
Kako \u0107e ovo uticati na srpski izvoz \u017eita i \u010demu mogu da se nadaju doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di koji jo\u0161 kalkuli\u0161u \u010dekaju\u0107i bolju cenu dok vreme izmi\u010de i bli\u017ei se nova \u017eetva?<\/p>\n
Vukosav Sakovi\u0107, iz Udru\u017eenja \u201e\u017dita Srbije\u201d izjavio je nedavno da se izvoz p\u0161enice odvija sporije nego kod kukuruza i do sada je izvezeno oko 400.000 tona iako Srbija u proseku proda vi\u0161e od milion tona \u017eita godi\u0161nje Kako ka\u017ee, pro\u0161logodi\u0161nji rod mogu\u0107e je prodavati do aprila i u manjim koli\u010dinama do maja ove godine. Posle toga, pred \u017eetvu \u2013 te\u0161ko.<\/p>\n
\u201eU januaru je u Srbiji bio ne\u0161to bolji izvoz p\u0161enice nego u proteklom periodu. Februar \u0107e negde biti presudan i smatram da treba iskoristiti tra\u017enju koja trenutno postoji. Vreme isti\u010de jer smo na samo pet meseci od \u017eetve. Kad imate puno p\u0161enice ne smete \u010dekati april da je prodate\u201d, ka\u017ee Sakovi\u0107 za \u201ePolitiku\u201d i dodaje da bi bilo idealno da u narednom mesecima izvozimo po 100.000 tona p\u0161enice, ali je u tom slu\u010daju moramo prodati u februaru.<\/p>\n
\u201eMorali bismo da prodamo najmanje jo\u0161 600.000 tona da bi doma\u0107e tr\u017ei\u0161te bilo koliko-toliko rastere\u0107eno zaliha u \u017eetvi. Mislim da to treba o\u010dekivati ukoliko postoji \u017eelja vlasnika p\u0161enice da je prodaju\u201d, smatra na\u0161 sagovornik.<\/p>\n
Na pitanje da li je mogu\u0107 ukupan izvoz maksimalnih koli\u010dina od 1,2 miliona tona, budu\u0107i da smo u zaostatku, Sakovi\u0107 isti\u010de da je to jo\u0161 izvodljivo.<\/p>\n
\u201eAli da li je realno, mislim da nije. Mislim da \u0107e to ostati samo na \u017eeljama\u201d, ka\u017ee na\u0161 sagovornik<\/p>\n
I drugi analiti\u010dari poput Branislava Gulana smatraju da je potrebno ubrzati izvoz p\u0161enice. On je za Tanjug nedavno izjavio da \u0107emo, ako se nastavi sada\u0161nji tempo, kada je prose\u010dni mese\u010dni izvoz manji nego lane, slede\u0107u \u017eetvu do\u010dekati sa zna\u010dajnim zalihama.<\/p>\n
Oscilacije u ovom sektoru su zbog zdravstvene krize i gomilanja zaliha nepredvidive. Uzroke treba potra\u017eiti u tome \u0161to su se investicioni fondovi\u00a0 prebacili na svetske berze \u017eitarica, posebno u Americi, i diktiraju pravila. Iako su cene \u017eitarica u pandemiji rasle one nisu bile i rekordne. Prema informacijama iz \u201e\u017dita Srbije\u201d trenutno je cena kvalitetne p\u0161enice oko 210 evra po toni, uz odbitak tro\u0161kova izvoza od oko 10 evra. Najvi\u0161u zabele\u017eenu cenu Srbija je imala u januaru 2008. kada je \u017eito ko\u0161talo 295 evra po toni.<\/p>\n
\u201eTa 2008. bila je sedma godina zaredom kada je u svetu tro\u0161eno vi\u0161e p\u0161enice nego \u0161to se proizvodilo. Bile su potro\u0161ene skoro sve zalihe i vladao je strah na tr\u017ei\u0161tu \u0161ta \u0107e se doga\u0111ati. To je napravilo lavinu sa cenama, ali je uticalo i na ogromno pove\u0107anje proizvodnje \u017eita u narednim godinama\u201d, ka\u017ee Sakovi\u0107 i dodaje da je potom do\u0161lo sedam novih rekordnih godina po proizvodnji i prinosima, \u0161to je cenu p\u0161enice poguralo na dosta nizak nivo. Zbog toga su i na\u0161i proizvo\u0111a\u010di bili povremeno nezadovoljni.<\/p>\n
\u201eOd 2008. je pro\u0161la godina bila jedna od najboljih. Prinosi ratarskih kultura su bili iznad proseka, a do promene cena je do\u0161lo neposredno pred \u017eetvu i proizvo\u0111a\u010di su imali koristi\u201d, smatra on, ali ipak isti\u010de da \u201enema mogu\u0107nosti da bi ta maksimalna cena mogla da se ponovi\u201d.<\/p>\n
Sve vi\u0161e dr\u017eava uvodi mere ograni\u010denja izvoza \u017eitarica \u2013 kroz takse i kvote. Za to su se ve\u0107 opredelile Rusija i Ukrajina kako bi smirile cene na doma\u0107em tr\u017ei\u0161tu. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo da Srbija ne planira da uvodi meru zabrane izvoza kukuruza niti bilo koje druge \u017eitarice. Tako\u0111e ne\u0107e biti uvedene ni dodatne takse na izvoz.<\/p>\n
\u201eOva najava je na neki na\u010din smirila tr\u017ei\u0161te. Da smo mi uveli takse ili zabrane to bi bila prava katastrofa za doma\u0107e proizvo\u0111a\u010de. To bi znatno oborilo cene, \u0161to bi naravno dobrodo\u0161lo prera\u0111iva\u010dima i sto\u010darima. Ali je mnogo vi\u0161e proizvo\u0111a\u010da \u017eitarica koje bi takva odluka finansijski pogodila\u201d, zaklju\u010duje Vukosav Sakovi\u0107.<\/p>\n
Izvor: Politika, foto:EPA-EFE\/Darek Delmanowicz<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Prve projekcije za svetsku ponudu i tra\u017enju p\u0161enice u ovoj ekonomskoj godini predvi\u0111aju natprose\u010dan nivo trgovine na tr\u017ei\u0161tu \u017eitarica, objavila je Me\u0111unarodna \u017eitarska organizacija (IGC). Kako \u0107e ovo uticati na srpski izvoz \u017eita i \u010demu mogu da se nadaju doma\u0107i proizvo\u0111a\u010di koji jo\u0161 kalkuli\u0161u \u010dekaju\u0107i bolju cenu dok vreme izmi\u010de i bli\u017ei se nova \u017eetva? […]<\/p>\n","protected":false},"author":6,"featured_media":97416,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[9],"tags":[],"class_list":["post-97415","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drustvo"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97415","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/6"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=97415"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97415\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/97416"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=97415"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=97415"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=97415"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}