U konkurenciji 250 knjiga \u017eiri je jednoglasno najboljim ostvarenjem proglasio roman Ljudi bez grobova<\/p>\n
Nagradu \u201eZlatni suncokret\u201c dodeljuje Vital a.d. dvadeset \u010detvrti put za najbolje knji\u017eevno ostvarenje u \u017eanrovima romana, pripovetke, poezije, knji\u017eevne kritike, eseja i knji\u017eevne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine.<\/p>\n
Na sednici odr\u017eanoj 1.2.2021. godine \u017eiri Nagrade \u201eZlatni suncokret\u201d u sastavu Dragan Jovanovi\u0107 Danilov, Dragan Babi\u0107 i Vladimir Gvozden (predsednik) razmatrao je naslove iz naju\u017eeg izbora. \u017diri je jednoglasno doneo odluku da nagradu \u201cZlatni suncokret\u201d za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2020. godini dobije Enes Halilovi\u0107 za roman Ljudi bez grobova u izdanju Lagune iz Beograda.<\/p>\n
Prema mi\u0161ljenju \u017eirija, me\u0111u uspelim proznim ostvarenjima u ovoj godini roman Ljudi bez grobova Enesa Halilovi\u0107a se izdvojio zbog nala\u017eenja uverljivog okvira koji obuhvata prikaze istorijskih procesa, poeti\u010dkih dostignu\u0107a i eksperimenata, knji\u017eevnih opsesija i folklorno-mitolo\u0161kih naslaga. Pred nama je zrelo knji\u017eevno delo, uverljivo, sna\u017eno, privla\u010dno, samosvesno, neodoljivo.<\/p>\n
Roman o\u017eivljava duhove \u201eobi\u010dnih\u201c ljudi \u2014 ljudi bez grobova, tj. ljudi o kojima se po pravilu ne pri\u010daju pri\u010de \u2014 u senci navodno velike istorije i njenih tamnih ispoljavanja. Pripoveda\u010d je sin poznatog odmetnika koji je zbog uvrede i izneverene ljubavi po\u010deo da ubija. Obele\u017een o\u010devim zlo\u010dinom unutar zajednice u kojoj se sa imenom nasle\u0111uje i fatum porekla, pripoveda\u010d detaljno ispituje o\u010deve motive, kao i \u010ditavu strukturu zlo\u010dina, istrage, socijalni i moralni horizont zbivanja. Sve to vodi ga ka toma da postane pisac u poku\u0161aju da odgovori na te\u0161ka ali nezaobilazna egzistencijalna i literarna pitanja: ko je biolo\u0161ki, ko mitski, a ko simboli\u010dki otac? Ko su junaci i \u017ertve u \u017eivotu, a ko u ustrojstvu knji\u017eevnog teksta? Ko ima pravo da govori i u \u010dije ime? Kakve su veze izme\u0111u \u017eivota i literature? Kako bez ulep\u0161avanja i ideologizacija prozu sveta pretvoriti u poeziju? Kako prona\u0107i veze izme\u0111u pro\u0161losti i sada\u0161njosti bez negovanja iluzije o kontinuitetu? Jaje kao simbol \u017eivota i Goldbahova hipoteza iz 18. veka kao simbol nere\u0161ivosti stvorili su okvir za ispisivanje naslova i podnaslova poglavlja, koja \u0107e neprestano opominjati \u010ditaoca na to da je knji\u017eevnost i onda kad najve\u0107ma zali\u010di na \u017eivot, struktura, konstrukcija, rad jezika, saop\u0161tio je \u017eiri.<\/p>\n
Kre\u0107u\u0107i se obazrivo izme\u0111u sfere znanja i njegove (ne)mogu\u0107e narativizacije i poezije kao oblikotvornog principa romana, Enes Halilovi\u0107 ispisuje uzbudljiv tekst koji se najpre predstavlja kao ubedljiva pri\u010da o nasilju, a potom kao suveren komentar o smislu pisanja i knji\u017eevnog predstavljanja. Kroz tematizaciju nasilja, otkrivaju se mogu\u0107nosti i iluzije samog knji\u017eevnog postupka, vidimo kako se odli\u010dne pri\u010de tope kao led na vreloj o\u0161trici stvarnosti i kako se te\u0161ko nalazi prava re\u010d koja bi izrazila savremeno iskustvo. Povrh toga, Halilovi\u0107 je uspeo da, usred atmosfere nasilja i smrti, stvori rasko\u0161nu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno \u017eivopisnom lokalnom bojom, ljudima, ku\u0107ama i \u0161umama kroz koje struji metafizi\u010dki dah ne\u010deg na\u0161eg, bliskog, tipi\u010dnog. Bez velikih ideolo\u0161kih pretenzija i didakti\u010dkih tonova, kojih u savremenoj knji\u017eevnosti ima previ\u0161e, \u010ditamo pluralnu literaturu sposobnu da nas uzbudi, uznemiri i oslobodi, smatra \u017eiri.<\/p>\n
Halilovi\u0107 je izuzetan pisac, svestan mo\u0107i, ali i nemo\u0107i knji\u017eevnosti da izrazi ljudsko stanje. On je tako\u0111e i istra\u017eiva\u010d, antropolog, koji poku\u0161ava svoju zapitanost da umiri intelektualnim traganjem, ma koliko ono bilo bolno i uzaludno. Kao roman o ocu, nasilju, \u017ertvi, ljubavi i odrastanju, Ljudi bez grobova su suverena i uspela pri\u010da o jednoj duboko ljudskoj, mukotrpnoj proceduri dola\u017eenja do istine, a u isti mah i tiha kritika olakih posezanja za pro\u0161lo\u0161\u0107u koja u njoj vide sve i svja sada\u0161njice. Halilovi\u0107eva proza je u isti mah smirena i uzbudljiva, provokativna i pomirljiva, lirski produbljena i odgovorna prema slo\u017eenim pitanjima \u017eivota i literature (ili \u017eivota-literature). Re\u010d je o ideji o pisanja kao procesu jo\u0161 uvek kadrom da izrazi ili \u010dak stvori na\u0161u sudbinu, prepu\u0161tenu neponovljivim trenucima, propu\u0161tenim \u0161ansama, malim stvarima, koje lako, kada to najmanje o\u010dekujemo, postaju velike i presudne stvari, smatra \u017eiri.<\/p>\n
Nagrada, koja podrazumeva diplomu i nov\u010dani iznos, bi\u0107e uru\u010dena krajem februara u Beogradu.<\/p>\n
Enes Halilovi\u0107 (Novi Pazar, 1977), pesnik, pripoveda\u010d, romansijer. Objavio je \u0161est pesni\u010dkih zbirki, tri zbirke pri\u010da, dve drame. Ljudi bez grobova je Halilovi\u0107ev tre\u0107i roman. Osnovao je knji\u017eevni \u010dasopis Sent i knji\u017eevni veb \u010dasopis Eckermann. Prevo\u0111en na vi\u0161e od dvadeset jezika.<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: kazaljka.net<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
U konkurenciji 250 knjiga \u017eiri je jednoglasno najboljim ostvarenjem proglasio roman Ljudi bez grobova Nagradu \u201eZlatni suncokret\u201c dodeljuje Vital a.d. dvadeset \u010detvrti put za najbolje knji\u017eevno ostvarenje u \u017eanrovima romana, pripovetke, poezije, knji\u017eevne kritike, eseja i knji\u017eevne publicistike, objavljeno u toku prethodne godine. Na sednici odr\u017eanoj 1.2.2021. godine \u017eiri Nagrade \u201eZlatni suncokret\u201d u sastavu Dragan […]<\/p>\n","protected":false},"author":15,"featured_media":97582,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[12],"tags":[],"class_list":["post-97581","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-kultura"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97581","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/15"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=97581"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97581\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/97582"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=97581"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=97581"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=97581"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}