Da korona-kriza nije pro\u0161la i da su negativne posledice uticaja na privredu i dalje vidljive dokaz su vesti sa tr\u017ei\u0161ta rada koje prethodnih dana sti\u017eu iz svih krajeva sveta. Mo\u017eda za gra\u0111ane Srbije najbitnije vesti o padu industrije Nema\u010dke, zatim rastu nezaposlenosti u Austriji, ali i tome da u toj zemlji preti talas ste\u010dajeva u gastronomiji i turizmu, upravo oblastima u kojima je zaposlen najve\u0107i broj na\u0161ih gra\u0111ana.<\/p>\n
Kako vi\u0161e od 500.000 Srba \u017eivi u tim zemljama, a uglavnom su zaposleni u turizmu, prodaji, ugostiteljstvu ili gra\u0111evini, veliki broj njih je ostao bez posla ve\u0107 u prvim naletima korona virusa, odnosno uticaja na privredu, dok i oni koji su zadr\u017eali svoja radna mesta sada strepe.<\/p>\n
Ipak, kako su to i ranije objasnili ekonomisti, porast nezaposlenosti je prakti\u010dno samo jedan od na\u010dina suo\u010davanja sa posledicama uticaja korone, te da evropske zemlje su bogate pa sebi mogu da priu\u0161te porast nezaposlenosti i tu situaciju da ljudi na neki period pre\u0111u na socijalna primanja.<\/p>\n
Kako je to ocenio Vladimir Gligorov, dugogodi\u0161nji saradnik Be\u010dkog instituta za me\u0111unarodne ekonomske studije, koji ina\u010de, \u017eivi u Be\u010du, dr\u017eava je radnicima prvo pomagala za plate, a sada se i dr\u017eavi i poslodavcima vi\u0161e isplati da im pla\u0107aju naknade za nezaposlene dok svi \u010dekaju da se okon\u010da epidemija.<\/p>\n
Te\u0161ka situacija nije zaobi\u0161la ni \u0160paniju, Ameriku i Veliku Britaniju, kako isti\u010du tamo\u0161nji mediji, gde su mere zaklju\u010davanja mnoge ostavile bez posla.<\/p>\n
Nema\u010dka<\/p>\n
Prema najnovijim statisti\u010dkim podacima, Nema\u010dka industrija je u decembru imala prvu stagnaciju nakon sedam uzastopnih meseci rasta.<\/p>\n
Mere ograni\u010denja u zemlji i inostranstvu s ciljem suzbijanja pandemije kovid-19 ograni\u010dile su izvozno orijentisani proizvodni sektor u najve\u0107oj evropskoj ekonomiji. Tako je industrijska proizvodnja u poslednjem mesecu 2020. zabele\u017eila nulti rast na mese\u010dnom nivou u odnosu na navi\u0161e revidirani pokazatelj od 1,5 procenata u novembru, objavio je Savezni zavod za statistiku Destatis.<\/p>\n
Da su poslovi u turzmu i ugostiteljstvu ve\u0107 potpuno zaustavljeni, svima je ve\u0107 neko vreme jasno, ali ono \u0161to sada brine jeste da je glavna ko\u010dnica u decembru bio gra\u0111evinski sektor, gde je proizvodnja pala za 3,2 procenta. To je pored navedenih, jo\u0161 jedan sektor koji zapo\u0161ljava veliki broj gra\u0111ana Srbije.<\/p>\n
Ono \u0161to tamo\u0161nje vlasti navode kao negativno, jeste i to \u0161to su budu\u0107i izgledi industrijskog sektora i dalje prigu\u0161eni, s obzirom na to da razvoj pandemije stvara “uska grla” u snabdeva\u010dkom lancu industrije poluprovodnika.<\/p>\n
Austrija<\/p>\n
Iz Austrije prakti\u010dno ne prestaju da sti\u017eu vesti o pove\u0107anju broja nezaposlenih. Krajem januara je broj nezaposlenih dostigao 535.470, \u0161to je za 27 odsto, odnosno 114.769, vi\u0161e nego u januaru 2020. godine.<\/p>\n
I tamo\u0161nji ministar rada nedavno je ukazao da se posebno mera zaklju\u010davanja negativno odra\u017eava na tr\u017ei\u0161te rada.<\/p>\n
“Bilans u januaru pokazuje da smo i dalje, zbog pandemije, u veoma te\u0161koj situaciji na tr\u017ei\u0161tu rada”, kazao je ministar rada Martin Koher.<\/p>\n
Direktor Servisa za zapo\u0161ljavanje (AMS) Johanes Kopf naveo je da je posebno negativna situacija u turizmu, i da je u toj privrednoj grani nezaposlenost, u pore\u0111enju sa januarom pro\u0161le godine, udvostru\u010dena.<\/p>\n
Upravo su nam stigle vesti i o procenama da je oko 30.000 preduze\u0107a u toj zemlji pred ste\u010dajem, a da su osim ugostitelja i hotelijera, u velikoj nevolji prodavnice \u0161irom Austrije.<\/p>\n
Na\u0161i gra\u0111ani tamo su mahom zaposleni u turizmu i ugostiteljstvu, u proizvodnji ali i kao prodavci. Stoga zabrinutost ne \u010dudi. Te\u0161ko su, kako se u izve\u0161tajima navodi, pogo\u0111eni i fitnes centri, koji i dalje ostaju zatvoreni, a koji su do sada izgubili najmanje 30 odsto svojih stalnih mu\u0161terija.<\/p>\n
Amerika<\/p>\n
Krajem 2020. neprekidni rast broja zara\u017eenih korona virusom naterao je mnoge lokalne zastupnike u Americi da uvedu nove mere. To se odrazilo na zaposlenost, tim vi\u0161e \u0161to je dono\u0161enje novog plana oporavka vrednog 900 milijarda dolara stiglo, kako upoznati tvrde, prekasno, na samom kraju decembra.<\/p>\n
Smatra se da je sada 10,1 milion nezaposlenih, \u0161to je gotovo dvostruko vi\u0161e nego pre krize.<\/p>\n
No taj broj obuhvata tek deo ljudi koji su ostali bez prihoda jer vi\u0161e od 17 miliona Amerikanaca prima naknadu za nezaposlene, pokazuju podaci objavljeni u \u010detvrtak.<\/p>\n
“Zvani\u010dno je stopa nezaposlenosti 6,3 odsto. No veliki broj ljudi je u aprilu oti\u0161ao s tr\u017ei\u0161ta rada i od juna se prakti\u010dno niko nije vratio. Stopa nezaposlenosti je ustvari gotovo 8,3 odsto”, istakao je D\u017eejson Furman, ekonomista u Peterson institutu za me\u0111unarodnu ekonomiju (PIIE) u objavi na Tviteru.<\/p>\n
Vi\u0161e od tre\u0107ine nezaposlenih je bez posla du\u017ee od \u0161est meseci, a \u0161est miliona ljudi radi skra\u0107eno radno vreme.<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Blic<\/p>\n
Foto: CHRISTIAN BRUNA \/ EPA<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Da korona-kriza nije pro\u0161la i da su negativne posledice uticaja na privredu i dalje vidljive dokaz su vesti sa tr\u017ei\u0161ta rada koje prethodnih dana sti\u017eu iz svih krajeva sveta. Mo\u017eda za gra\u0111ane Srbije najbitnije vesti o padu industrije Nema\u010dke, zatim rastu nezaposlenosti u Austriji, ali i tome da u toj zemlji preti talas ste\u010dajeva u […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":97885,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-97884","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-ekonomija"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97884","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=97884"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/97884\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/97885"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=97884"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=97884"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=97884"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}