Novo istra\u017eivanje ameri\u010dkih nau\u010dnika pokazalo je da ve\u0107e koli\u010dine kofeina konzumirane tokom trudno\u0107e mogu da uti\u010du na manje promene u strukturi mozga deteta i rezultiraju problemima u njihovom pona\u0161anju kasnije u \u017eivotu.<\/p>\n
Nau\u010dnici sa Instituta za neuronauku Del Monte Medicinskog centra Univerziteta u Ro\u010desteru (URMC) analizirali su na hiljade podataka zasnovanih na ranijim pregledima mozga dece\u00a0 uzrasta od devet i deset godina i otkrili su manje promene u strukturi mozga kod dece koja su bila izlo\u017eena kofeinu \u201ein utero\u201c, pi\u0161e portal Science Daily.<\/p>\n
U ovom velikom istra\u017eivanju razvoja mozga, kojim\u00a0 je obuhva\u0107eno 9.000 dece, nau\u010dnici su istra\u017eivali brojne faktore koji mogu da uti\u010du na njihov biolo\u0161ki i bihevioralni razvoj.<\/p>\n
Prikupljene podatke i procene 27 kriti\u010dnih promena na mozgu, kao rezultata magnetne rezonance, povezali su sa psihopatologijom i kognitivnim merama.<\/p>\n
Manji problemi u pona\u0161anju, problemi sa koncentracijom i pa\u017enjom, kao i hiperaktivnost, simptomi su koje su istra\u017eiva\u010di primetili kod dece obuhva\u0107ene studijom, rekao je dr Zekeri Kristensen, koji je vodio studije \u010diji su rezultati objavljeni u stru\u010dnome \u010dasopisu \u201eNeuropharmacology\u201c.<\/p>\n
\u201eRadi se o svojevrsnim manjim posljedicama koje ne prozrokuju nikakve psihijatrijske poreme\u0107aje, ali ipak uti\u010du na minimalne, ali uo\u010dljive probleme u pona\u0161anju koji bi trebali da nas nateraju da razmotrimo dugoro\u010dne posledice unosa kofeina u organizam tokom trudno\u0107e\u201c, rekao je dr D\u017eon Foks, direktor Instituta za neuronauku Del Monte i na\u010delnik odeljenja za kognitivni razvoj mozga adolescenata na Univerzitetu u Ro\u010desteru.<\/p>\n
\u201eMislim da \u0107e ishod na\u0161e studije biti preporuka trudnicama da konzumiranje kofeina u trudno\u0107i verovatno i nije tako dobra ideja\u201c, dodao je.<\/p>\n
Analiziraju\u0107i snimke mozga vi\u0161e od 9.000 dece uzrasta od devet i deset godina nai\u010dnici su otkrili jasne promene u na\u010dinu na koji su tragovi bijele mase, koja svojim volumenom \u010dini otprilike polovinu mozga i slu\u017ei kao komunikacijska mre\u017ea, organizovani kod dece \u010dije su majke prijavile da su konzumirale kofein tokom trudno\u0107e.<\/p>\n
\u201eVa\u017eno je ista\u0107i da je ovo retrospektivna studija i da se na\u0161i podaci zasnivaju na odgovorima majki koje su se se\u0107ale koliko su kofeina unosile u organizam dok su bile trudne\u201c, rekao je dr Fox.<\/p>\n
I prethodne studije pokazale su da kofein mo\u017ee negativno da uti\u010de na trudno\u0107u. Tako\u0111e je poznato da fetus ne poseduje enzim potreban za razgradnju kofeina kada on prolazi kroz placentu, a nova studija upu\u0107uje na to da bi kofein mogao da ostaviti trajan uticaj i na njegov neurorazvoj.<\/p>\n
\u201eAktualne klini\u010dke smernice upu\u0107uju na to da je va\u017eno ograni\u010diti unos kofeina tokom trudno\u0107e, a to zna\u010di ne vi\u0161e od dve normalne \u0161oljice kafe dnevno, \u0161to je oko 200 mg kofeina\u201c, rekao je dr Kristensen.<\/p>\n
\u201eDugoro\u010dno se nadamo da \u0107emo razviti bolje smernice koje \u0107e biti korisne budu\u0107im majkama, a u me\u0111uvremenu im savetujemo da se obrate svojem lekaru u slu\u010daju bilo kakvih nejasno\u0107a.\u201c<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
<\/p>\n
Izvor: Science Daily<\/p>\n
Foto: Shutterstock<\/p>\n
<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Novo istra\u017eivanje ameri\u010dkih nau\u010dnika pokazalo je da ve\u0107e koli\u010dine kofeina konzumirane tokom trudno\u0107e mogu da uti\u010du na manje promene u strukturi mozga deteta i rezultiraju problemima u njihovom pona\u0161anju kasnije u \u017eivotu. Nau\u010dnici sa Instituta za neuronauku Del Monte Medicinskog centra Univerziteta u Ro\u010desteru (URMC) analizirali su na hiljade podataka zasnovanih na ranijim pregledima mozga […]<\/p>\n","protected":false},"author":7,"featured_media":98447,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[68],"tags":[],"class_list":["post-98446","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-zanimljivosti"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/98446","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/7"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=98446"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/98446\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/98447"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=98446"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=98446"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=98446"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}