Nagrada \u201eZlatni suncokret\u201c, u javnosti poznata i kao Vitalova nagrada, dodeljena je 5. marta 2021. Enesu Halilovi\u0107u za roman \u201eLjudi bez grobova\u201c.<\/p>\n
Na sve\u010danosti koja je tradicionalno odr\u017eana u staroj beogradskoj kafani \u201eTri \u0161e\u0161ira\u201c, pored nagra\u0111enog pisca u\u010destvovali su i \u010dlanovi \u017eirija Vladimir Gvozden i Dragan Jovanovi\u0107 Danilov i generalni direktor Vitala Mihailo Cerovac.<\/p>\n
Prema mi\u0161ljenju \u017eirija, me\u0111u uspelim proznim ostvarenjima u ovoj godini roman \u201eLjudi bez grobova\u201c Enesa Halilovi\u0107a se izdvojio \u201ezbog nala\u017eenja uverljivog okvira koji obuhvata prikaze istorijskih procesa, poeti\u010dkih dostignu\u0107a i eksperimenata, knji\u017eevnih opsesija i folklorno-mitolo\u0161kih naslaga. Pred nama je zrelo knji\u017eevno delo, uverljivo, sna\u017eno, privla\u010dno, samosvesno, neodoljivo\u201c, pro\u010ditao je deo iz saop\u0161tenja Vladimir Gvozden<\/p>\n
\u201eKre\u0107u\u0107i se obazrivo izme\u0111u sfere znanja i njegove (ne)mogu\u0107e umetni\u010dke interpretacije i poezije kao oblikotvornog principa romana, Enes Halilovi\u0107 ispisuje uzbudljiv tekst koji se najpre predstavlja kao ubedljiva pri\u010da o nasilju, a potom kao suveren komentar o smislu pisanja i knji\u017eevnog predstavljanja. Kroz tematizaciju nasilja, otkrivaju se mogu\u0107nosti i iluzije samog knji\u017eevnog postupka, vidimo kako se odli\u010dne pri\u010de tope kao led na vreloj o\u0161trici stvarnosti i kako se te\u0161ko nalazi prava re\u010d koja bi izrazila iskustvo. Povrh toga, Halilovi\u0107 je uspeo da, usred atmosfere nasilja i smrti, stvori rasko\u0161nu sliku jednog tamnog sveta i da roman oboji izuzetno \u017eivopisnom lokalnom bojom, ljudima, ku\u0107ama i \u0161umama kroz koje struji metafizi\u010dki dah ne\u010deg na\u0161eg, bliskog, tipi\u010dnog. Bez velikih ideolo\u0161kih pretenzija i didakti\u010dkih tonova, kojih u savremenoj knji\u017eevnosti ima previ\u0161e, \u010ditamo pluralnu literaturu sposobnu da nas uzbudi, uznemiri i oslobodi\u201c, smatra \u017eiri.<\/p>\n
\u201eHalilovi\u0107 je izuzetan pisac, svestan mo\u0107i, ali i nemo\u0107i knji\u017eevnosti da izrazi ljudsko stanje. On je tako\u0111e i istra\u017eiva\u010d, antropolog, koji poku\u0161ava svoju zapitanost da umiri intelektualnim traganjem, ma koliko ono bilo bolno i uzaludno. Kao roman o ocu, nasilju, \u017ertvi, ljubavi i odrastanju, \u2019Ljudi bez grobova\u2019 su suverena i uspela pri\u010da o jednoj duboko ljudskoj, mukotrpnoj proceduri dola\u017eenja do istine, a u isti mah i tiha kritika olakih posezanja za pro\u0161lo\u0161\u0107u koja u njoj vide sve i svja sada\u0161njice. Halilovi\u0107eva proza je u isti mah smirena i uzbudljiva, provokativna i pomirljiva, lirski produbljena i odgovorna prema slo\u017eenim pitanjima \u017eivota i literature (ili \u017eivota-literature). Re\u010d je o ideji o pisanju kao procesu jo\u0161 uvek kadrom da izrazi ili \u010dak stvori na\u0161u sudbinu, prepu\u0161tenu neponovljivim trenucima, propu\u0161tenim \u0161ansama, malim stvarima, koje lako, kada to najmanje o\u010dekujemo, postaju velike i presudne stvari\u201c, stoji u saop\u0161tenju.<\/p>\n
Dragan Jovanovi\u0107 Danilov je citirao Enesa da \u201eistorija literature nije ni\u0161ta drugo do istorija dece koja tragaju za svojim o\u010devima\u201c.<\/p>\n
\u201eI ovo jeste jedna takva pri\u010da. Pri\u010da o vra\u0107anju izvorima, upori\u0161tima, pri\u010da koja pokazuje da nema druge obe\u0107ane zemlje od one koju \u010dovek mo\u017ee da prona\u0111e u sebi samom. Kad \u010ditate knjigu, vidite da je on emotivno uvu\u010den u ovu pri\u010du i da se ta temperatura pripovedanja prenosi sa pisca na \u010ditaoca osetljivog duhovnog i du\u0161evnog sastava i vidi se da je Enes imao duboku strast i potrebu da napi\u0161e ovu knjigu\u201c, zaklju\u010dio je Danilov.<\/p>\n
U Halilovi\u0107evom romanu \u201eLjudi bez grobova\u201c sve po\u010dinje od ljubavi. Mladi\u0107 je zavoleo devojku, ali prosci su ve\u0107 do\u0161li kod njenog oca. Devojka nije mogla da pogazi o\u010devu re\u010d, a zaljubljeni mladi\u0107 nije podneo gubitak. Zaljubljen i povre\u0111en, pu\u0161kom je delio pravdu-nepravdu. Odmetnuo se i potera za njim trajala je 47 dana.<\/p>\n
Nagradu je Enesu Halilovi\u0107u uru\u010dio generalni direktor Vitala Mihailo Cerovac.<\/p>\n
Halilovi\u0107 je izrazio zahvalnost i zadovoljstvo jer je odluka da Nagrada pripadne njemu doneta jednoglasno.<\/p>\n
Preuzeto sa: laguna.rs<\/p>\n