{"id":99732,"date":"2021-03-09T11:41:58","date_gmt":"2021-03-09T10:41:58","guid":{"rendered":"https:\/\/rtvnp.rs\/?p=99732"},"modified":"2021-03-09T11:41:58","modified_gmt":"2021-03-09T10:41:58","slug":"da-li-se-britanski-soj-brze-lepi-za-pluca-i-sta-to-znaci-za-klinicku-sliku-odgovorila-nam-je-dr-tanja-jovanovic-virusolog","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/?p=99732","title":{"rendered":"Da li se britanski soj br\u017ee lepi za plu\u0107a i \u0161ta to zna\u010di za klini\u010dku sliku? Odgovorila nam je dr Tanja Jovanovi\u0107, virusolog"},"content":{"rendered":"

Trenutna ispitivanja pokazuju da britanski soj virusa, prepoznat kod nekoliko pacijenata u na\u0161oj zemlji, nema zna\u010dajnog uticaja na du\u017einu hospitalizacije inficiranih osoba, na osnovu broja dana provedenih u bolnici, kao ni na te\u017einu klini\u010dke slike.<\/strong><\/p>\n

Ovo je za “Zena.rs” potvrdila virusolog dr Tanja Jovanovi\u0107, \u010dlan Kriznog \u0161taba, koja nagla\u0161ava da iako je ovaj britanski soj virusa jo\u0161 nedovoljno ispitan, u praksi nije prime\u0107eno da se virus pona\u0161ao druga\u010dije u organizmu, niti je ostavio drsti\u010dne posledice na plu\u0107a, osim \u0161to je prime\u0107eno njegovo br\u017ee preno\u0161enje, a ona obja\u0161njava i za\u0161to.<\/p>\n

– Britanska varijanta virusa ima 23 mutacije, od kojih se osam nalaze u strukturi koja omogu\u0107ava virusu specifi\u010dno vezivanje za \u0107elije plu\u0107a. Jedna od tih mutacija promenila je konformaciju povr\u0161inskog proteina i omogu\u0107ila lak\u0161i ulazak u \u0107eliju. A zatim, lak\u0161i ulazak u \u0107eliju omogu\u0107io je br\u017ee razmno\u017eavanje virusa, \u0161to za posledicu ima ve\u0107u koli\u010dinu virusnih \u010destica u respiratornim sekretima preko kojih se virus izlu\u010duje u spolja\u0161nju sredinu. To je razlog br\u017eeg preno\u0161enja virusa. Trenutna ispitivanja pokazuju da britanski soj virusa, prepoznat kod nekoliko pacijenata u na\u0161oj zemlji, nema zna\u010dajnog uticaja na du\u017einu hospitalizacije inficiranih osoba, na osnovu broja dana provedenih u bolnici, kao ni na te\u017einu klini\u010dke slike, ka\u017ee dr Jovanovi\u0107.<\/p>\n

Doktorka Jovanovi\u0107 jo\u0161 ka\u017ee da su testovi koji su se do sada koristili u otkrivanju virusa u organizmu apsolutno dovoljni i za otkrivanje ovog soja, kao i imunizaciju koja je trenutno dostupna u Srbiji.<\/p>\n

– Ono \u0161to je u ovom trenutku vrlo va\u017eno, promene koje su prisutne u ovoj varijanti virusa nisu uticale na smanjenje efikasnosti vakcina koje su registrovane u Republici Srbije. Tako\u0111e, dijagnosti\u010dki testovi koji se koriste za dokazivanje novog koronavirusa u bolesni\u010dkim uzorku (brisu nosa i \u017edrela) nisu izgubili osetljivost i specifi\u010dnost, rekla je virusolog Tanja Jovanovi\u0107.<\/p>\n

Kako jo\u0161 saznajemo na\u0161i infektolozi i stru\u010dni tim pomno prate kretanje novog soja virusa, te apeluju da ne treba pani\u010diti ve\u0107 po\u0161tovati mere i obaviti vakcinaciju.<\/p>\n

Britanski soj za sada samo pojedina\u010dni slu\u010dajevi<\/p>\n

Od mnogobrojnih novih sojeva koji su se pojavili nedavno u svetu, kod nas je trenutno prisutan samo britanski soj, i to je za \u201c\u017dena.rs\u201d potvdila virusolog i \u010dlan Kriznog \u0161taba za subijanje infekcije kovid-19, prof.dr Tanja Jovanovi\u0107 koja obja\u0161njava kako se prati kretanje virusa.<\/p>\n

– Ukoliko se na\u0111u zna\u010dajne mutacije, rezultat se prijavljuje i dalje se preko kovid baze tra\u017ee sve relevantne informacije o pacijentu i njegovim kontaktima. Prvi dokazani slu\u010daj je do\u0161ao u Srbiju direktno preko Velike Britanije. Prema tome, dosada\u0161nji rezultati sekvenciranja su pokazala da je u Srbiji prisutna britanska varijanta, ali da ona apsolutno nije dominantna varijanta u na\u0161oj zemlji. Jo\u0161 uvek se radi samo o pojedina\u010dnim slu\u010dajevima – ka\u017ee profesorka Jovanovi\u0107 za “\u017dena.rs”<\/p>\n

 <\/p>\n

Kako dalje obja\u0161njava profesorka, na\u010dnici i u na\u0161oj zemlji prate mutacije virusa i procenjuju njihov zna\u010daj. Pored aktuelnog britanskog soja, tra\u017ei se i prisustvo drugih prete\u0107ih varijanti kao \u0161to je ju\u017enoafri\u010dka i brazilska varijanta, ali one do sada nisu registrovane u na\u0161oj zemlji.<\/p>\n

– Da bi spre\u010dili brze promene virusa vrlo je va\u017eno da procesom masovne imunizacije i po\u0161tovanjem epidemiolo\u0161kih mera smanjimo cirkulaciju virusa u populaciji i kona\u010dno uspostavimo kontrolu nad ovom pandemijom. Zato jo\u0161 jednom opomena za gra\u0111anstvo, da su po\u0161tovanje epidemiolo\u0161kih mera i imunizacija preduslov za kraj pandemije. A mislim da nam je svima va\u017eno da se vratimo \u017eivotu pre pandemije – ka\u017ee profesorka Jovanovi\u0107.<\/p>\n

\u0160ta znamo o britanskom soju<\/p>\n

Za britanski soj, koji je krajem decembra meseca otkriven u Velikoj Britaniji, i koji sada predstavlja dominantnu varijantu virusa u ovoj zemlji, karakteristi\u010dne su 23 mutacije, koje su dovele do promene sedam aminokiselina u proteinskoj strukturi virusa, obja\u0161njava profesorka Jovanovi\u0107.<\/p>\n

– Od sedam izmenjenih aminokiselina, tri izmene su u najpovr\u0161nijem proteinu, u strukturi koja obezbe\u0111uje virusu bolje vezivanje za \u0107elijski receptor. Vezivanje virusa za receptor ina\u010de predstavlja prvi korak u infekciji. Druga mutacija omogu\u0107ava virusu da delimi\u010dno izbegne efekat imunskog odogovora. Tre\u0107a mutacija je jedna delecija koja je dovela do uklanjanja dve aminokisleline na karakteristi\u010dnom mestu enzimske aktivacije koja je odgovorna za efikasniji ulazak virusa u \u0107eliju. Sve ove mutacije zajedno su dovele do lak\u0161eg preno\u0161enja, do bolje transmisije virusa. Jo\u0161 uvek nije zvani\u010dno dokazano da su ove mutacije odgovorne za te\u017eu klini\u010dku sliku oboljenja, niti da uti\u010dnu na efikasnost vakcina – obja\u0161njava profesorka Jovanovi\u0107.<\/p>\n

\u010clan Kriznog \u0161taba, infektolog dr Mijomir Pelemi\u0161, izjavio je nedavno na konferneciji za novinare da nema mesta panici i da se u su\u0161tini ni\u0161ta ne menja \u010dak ni u terapiji.<\/p>\n

– Ne treba da stvaramo paniku kod gra\u0111ana Srbije, ve\u0107 su dovoljno uspani\u010deni, godinu dana. Ovo za njih ne zna\u010di ni\u0161ta, da li \u0107e to biti britanski soj, ju\u017enoafri\u010dki, brazilski… zato \u0161to do sada nauka nije dokazala ni\u0161ta sem br\u017eeg \u0161irenja. To je jedino \u0161to je dokazano. Ni\u0161ta se ne menja, i dalje su mere prevencije iste – pojasnio je nedavno dr Pelemi\u0161.<\/p>\n

On smatra da se i kod ovog soja treba pona\u0161ati potpuno identi\u010dno, i \u0161tititi se kao i do sada a nagla\u0161ava da je vakcinacija najbolji na\u010din da se spre\u010di \u0161irenje pandemije.<\/p>\n

– Ovi razli\u010diti sojevi su interesantni za nauku, ostavimo to nau\u010dnicima koji se time bave, a kad budu dokazali da je ne\u0161to zna\u010dajno za nas, naravno da \u0107emo primeniti. Ni\u0161ta se ne menja ni u terapiji – zaklju\u010dio je Pelemi\u0161.<\/p>\n

Doktor Predrag Kon, epidemilog i \u010dlan Kriznog \u0161taba, nedavno je izjavio da je ovaj britanski soj verovatno prisutniji u na\u0161oj zemlji vi\u0161e nego \u0161to je to otkriveno. On smatra da je i za konstantan porast obolelih u Vranju, odgovoran upravo ovaj soj virusa.<\/p>\n

M.J.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Trenutna ispitivanja pokazuju da britanski soj virusa, prepoznat kod nekoliko pacijenata u na\u0161oj zemlji, nema zna\u010dajnog uticaja na du\u017einu hospitalizacije inficiranih osoba, na osnovu broja dana provedenih u bolnici, kao ni na te\u017einu klini\u010dke slike. Ovo je za “Zena.rs” potvrdila virusolog dr Tanja Jovanovi\u0107, \u010dlan Kriznog \u0161taba, koja nagla\u0161ava da iako je ovaj britanski soj […]<\/p>\n","protected":false},"author":11,"featured_media":99733,"comment_status":"closed","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"footnotes":""},"categories":[1],"tags":[],"class_list":["post-99732","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-poslednje"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/99732","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/users\/11"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcomments&post=99732"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/posts\/99732\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=\/wp\/v2\/media\/99733"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fmedia&parent=99732"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Fcategories&post=99732"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/arhiva.rtvnp.rs\/index.php?rest_route=%2Fwp%2Fv2%2Ftags&post=99732"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}