Author: rtvnp

Košarkaši Novog Pazara, slavili su u 20. kolu Prve muške košarkaške lige Zapad, nad ekipom Poleta iz Ratine, rezultatom 90:74 (24:19, 22:9, 26:19, 18:27).

U redovima domaćih blistali su Torbić i Hadžerić, koji su nanizali 16 poena, Hajrović je sakupio 13 a Numanović 11, dok je u redovima gostiju najzapaženiji bio Bogavac sa 24 poena.

Nakon odigranog 20. kola košarkaši Novog Pazara zauzimaju četvrto mesto sa osvojenih 32 boda. U narednom 21. kolu košarkaši Novog Pazara gostuju u Poažervcu, gde će se sastati sa istoimenom ekipom.

E. Nailović

Odbojkaši Novog Pazara su opravdali ulogu favorita na gostovanju u Novom Sadu,protiv Dunav voleja.

Plavi su,prema očekivačnjima ostvarili trijumf od 3:1 po setovima protiv Dunav voleja, u Novom Sadu (25:16,22:25,25:22,25:22).

Pokazalo se i na ovaj način da četa Radoslava Milića izlazi iz rezultatske krize i da opet ima realne šanse da se umeša u borbu za drugu poziciju.

Zatrića i saigrače je u tom pohodu,dodatno obrdovala vest iz Beograda,gde je Borac iz Starčeva deklasirao Obilić sa 3:0 po setovima,pa tako sada drugoplasirani Đerdap na drugom mestu ima 42 boda,Borac na trećem 39,a Novi Pazar na četvrtom mestu 38. U sledećem, 19.prvoligaškom kolu,plavi ne bi trebalo da imaju težak zadatak protiv „fenjeraša“ iz Velikog Gradišta,Đerdap gostuje Steriji,dok se u mini-derbiju u Subotici sastaju: Spartak i Obilić.

E.N.

Fudbaleri Novog Pazara su ispunili cilj.Na prvom gostovanju u nastavku prvenstva,plavi su uspeli da se uzdignuta čela vrate sa Banjice,gde su u istoriji,tamošnji dom „građevinara“,redovno napuštali kao gubitnici.

Na ovaj način, Pazarci su,posle skoro pet godina,uspeli da sruše tradiciju i osvoje bod u Beogradu,protiv pomalo i prepotentne čete Marka Nikolića. Znao je do tančina strateg gostiju Ljubomir Ristovski, kako će protivnik zaigrati,pa je kao i protiv Partizana,pripremio dobru taktiku,znajući kako da neutrališe glavne adute sa suprotne strane. Mladi stručnjak je u tom,ispostaviće se,ključnom segmentu,doneo prevagu,pokazavši se još jednom kao vrhunski strateg,koji zna da igra na rezultat. Ono što je Ristovski najavaljivao pre,sproveo je na utakmici. Ponovo je dobro „izmešao karte“, izvršivši nekoliko rokada u odnosu na meč sa Partizanom. Tako na primer,u protokolu,sem suspendovanog Lotinca,nije bilo ni Bogunovića,ali su zato od prvog minuta zaigrali Šunjevarić i Kecap,dok u poslednjoj linij odbrane nije bilo „pomeranja“. Opet se elastičnom zonom na sredini terena,Novi Pazar suprostavio rivalu,dok je najbliži golu bio Raščić. Prema očekivanju,vođena je prava,rovovska borba na svakom pedlju travnate podloge „građevinara“,koji su pak,sve karte bacili na ofanzivu.Naravno,želja je bila „overiti“ trijumf protiv Milanovčana. No, hrabro,disciplinovano i odvažno je gost odgovorio i na kraju poprište megdana napustio zadovoljniji.
U prvom poluvremenu,šanse sa Rad nisu iskoristili:Čaušić,Mitrović i Perović,čiji je snažan pokušaj Đogatović skrenuo ka prečki. Pretili su i plavi i to preko: Hadžibulića,Vusljanina,Markovića,Raščića i Šarca.

U drugom poluvremenu,još nekoliko uzbuđenja,ali je na kraju ostalo,startnih 0:0,domaćin je imao jalovu inicijativu,dok se Novi Pazar znalački odbranio. Bedem pred golom Đogatovića nije popuštao,igrači su,kao što su i obećali,pružili maksimum i došli do još jednog,zlata vrednog boda u borbi za opstanak.

„Veoma teška i borbena utakmica do samog kraja“,kaže za RTV,kapiten Novog Pazara Irfan Vusljanin.
„Igralo se tvrdo,sa malo šansi,uglavnom na sredini terena.Za nas je najvažnije da smo ono zacrtano i ispunili.Osvojili smo zlata vredan bod, u borbi za opstanak,a do njega smo stigli dajući sve od sebe,pa i više od maksimuma. Želim da se,posebno zahvalim našim vernim navijačima na fantastičnoj podršci. Dokazali su i na „Banjici“ da su najbolji,ne samo na našim prostorima,nego i šire.Idemo dalje,na redu je fudbalska poslastica u sredu na našem stadionu,protiv Vojvodine“,zaključio je Vusljanin.

Huligani u akciji

Na Banjici je,međutim,sport,tačnije fudbal, na žalost,opet bio u drugom planu. I opet je izgubio bitku sa huliganima,oličenim, u takozvanim „navijačima“ Rada. Oni su brzo zaboravili na koji način su jesenas dočekani i ispraćeni u Novom Pazaru,kada su njihovi ljubimci ispraćeni ovacijama sa terena,a oni nesmetano bodrili svoj klub. Pristalice Novog Pazara su ovog,10.marta,dočekali,onako,kako ne dolikuje. Za oko 250 navijača plavih je već pri ulasku na stadion priređena „dobrodošlica“ kamenicama. Do kraja prvih 45 minuta je sve i proteklo u neku ruku korektno,a onda se dogodio,blago rečeno,incident,koji je mogao da ima i mnogo tragičnije posledice.
Naime, u pauzi,ponovo su pristalice Rada pravom „baražnom paljbom“ zasuli protivničke navijače. Jedan od očevidaca tih nemilih scena kaže:

„Čim je završeno prvo poluvreme,zasuli su nas kamenicama,bakljama i topovskim udarima. Sve je to trajalo kao večnost,dugih 10 minuta,bili smo poput „glinenih golubova“,potpuno nezaštićeni. Pokušali smo da uzvratimo i da se na bilo kakav način odbranimo,ali nije bilo načina,pošto smo se nalazili ispod tih huligana. Sad kada se svega setim,sve je moglo da ima i mnogo tragičniji epilog. Ovako, tri naša navijača su lakše povređena,dok je četvrti odvežen u Urgentni centar,gde su mu  povrede glave sanirane sa tri kopče. U dogovoru sa vođama naših navijača napustili smo,iz bezbedonosnih razloga utakmicu 10 minuta pre njenog završetka. Ne znam čime smo ovo zaslužili. Radovci su definitivno zaboravili na naše gostoprimstvo od prošle godine. Nemam reči da opišem razočarenje preživljenim u Beogradu. Mi smo otišli samo sa željom da pomognemo našim fudbalerima,a evo kako smo dočekani“,rezignirano zaključuje jedan od navijača Novog Pazara,svedok svih nemilih scena.
Inače,potpredsednik plavih,Tarik Imamović je preuzeo brigu o povređenom navijaču i nakon ukazane lekarske pomoći,odvezao ga u Novi Pazar.

Elvir Nailović

Kao i svakome, i meni su se dešavali oni
snovi kada bi čovjek poželio da nastavi
spavati, i za koje ne bi želio da se završe.
Međutim, moj san, koji je započeo u
petak kada smo sletjeli u Prištinu, a koji
se završio sinoć u Istanbulu, je san koji
je nemoguće opisati riječima. Kada bih
napisao deset kolumni, ne bih vam
mogao dočarati ovu priču i sve ono što
sam doživio. Ovaj doživljaj je tipičan
primjer poznatog klišea ” to se ne može
opisati, može se samo doživjeti” .

Kaže se da se san ne može opisati, ali ću
ja, ipak, pokušati, koliko je to moguće,
da vam dočaram riječima ovaj svoj san.
1. oktobar 2011! Utakmica Fenerbahče-
Istanbul BB. Kao osoba koja je
učestvovala u svim razgovorima prilikom
sklapanja ovoga bratstva, koje je
započelo toga dana kada smo razvili
parolu “Naša srca su sa Tobom, Novi
Pazare ” , mogu slobodno i odgovorno
reći da ovo nije prijateljstvo nego je
“bratstvo” u punom smislu te riječi.

Uložili smo mnogo truda da bismo
realizovali posjetu Novom Pazaru, koju
smo planirali mnogo ranije. Dužnosti i
obaveze koje smo trebali obaviti da bi
sve proteklo bez problema, odradili smo
na najbolji mogući način. Putovanje o
kojem smo maštali danima, započelo je
letom za Prištinu u petak, 2. marta.
Sletjeli smo na Kosovo bez ikakvih
problema, a let je protekao prilično
mirno zbog radoznalosti i uzbuđenosti.

Topao doček i aplauzi, koji su nas
dočekali na izlazu, natjerali su Dženka da
zaboravi na telefon kojega je izgubio u
prtljažniku. Ništa nam nije moglo
pokvariti raspoloženje u tom trenutku.
Uputili smo se prema Novom Pazaru
jednim autom i minibusom, u koji se
smjestilo nas 19. U Prištini i na putu
kojim smo prolazili nije bilo tragova
rata. Ambijent i ljudi su bili veoma
prijatni, ali su nas ipak pogađale tužne
priče.

Posjetili smo turbe sultana Murata, koji
je poginuo u Bici na Kosovu. Kada smo
čuli priču o toj bici, još bolje i detaljnije
smo saznali šta se sve dešavalo na tom
području. Nastavili smo putovanje
ispunjeni ponosom, kojega je napunila
spoznaja da smo vidjeli taj vrijedni
simbol petstogodišnje osmanske
historije.

Granični prijelaz, koji je u normalnim
okolnostima zatvoren jer Srbija nije
priznala Kosovo, otvoren je za nas
zahvaljujući intervenciji ljudi iz Općine
Novi Pazar. Kada smo stigli do
spomenutog graničnog prijelaza,
dočekalo nas je nekoliko automobila.
Tada smo bili veoma sretni. Kako smo
mogli znati da nam se, nekoliko
kilometara dalje, sprema hiljadu puta
bolji doček od toga, koji nas je zaista
usrećio.

Kolona vozila se postepeno povećavala.
Bili smo jako uzbuđeni jer nam je šofer
rekao da nas,nekoliko kilometara dalje,
očekuje mnogo više ljudi. Nedugo nakon
toga, zaustavili smo se u nekom selu.
Ljudi koji su izašli iz automobila, potrčali
su nam u zagrljaj mašući bakljama…
Kada smo nastavili putovanje, počelo se
smrkavati. Svakih 50 metara mahalo bi
nam nekoliko ljudi. Pozdravljali su nas
mašući turskim zastavama. To što su
nam iz svojih avlija mahali djedovi i
nene, koliko god se sve ovo smatralo
kao sportsko-navijačko bratstvo,
dokazuje jednu istinsku ljubav, koja je
dugi niz godina bila zapostavljena i
zanemarena.

Nikada u životu neću zaboraviti prizor
koji nas je dočekao kada smo stigli u
centar grada. Na trgu se okupilo
nekoliko hiljada ljudi, koji su nas dočekali
sa bakljama i zastavama. Minibus se
teško probijao kroz gužvu. Naježili smo
se jer smo kroz otvorena vrata minibusa
mogli čuti ovacije. Ljudi su nas htjeli
dodirnuti, nevjerovatan prizor… Takvu
euforiju mogao bi izazvati samo
najpoznatiji svjetski pjevač kada gostuje
u nekom gradu…

Izašli smo iz minibusa i probijali smo se
kroz gužvu grleći se sa ljudima. Tekbiri
koji su zagrmili kada smo se probili do
mjesta koje je bilo rezervisano za nas,
natjerali su suze iz mojih očiju. Već sat
vremena sam vodio rat sa suzama i tu
sam bio poražen.
Večerali smo u hotelu, razmijenili smo
poklone i održali smo sastanak u ime
ozvaničenja bratstva. Sljedećeg jutra,
nakon doručka, krenuli smo u šetnju
najprometnijom gradskom ulicom. Opet
je vladala neopisiva euforija. U jednom
kafiću smo se družili sa grupicom ljudi,
među kojima je bio i jedan od vođa
navijačke skupine BHF.

Kasnije se na trgu okupio veliki broj
navijača i krenuo je korteo prema
stadionu. Korteo je bio prekrasan.
Euforiju na stadionu nemoguće je
opisati riječima. Utakmica je završena
1-1. To što su navijači Partizana zapalili
tursku zastavu pokazalo nam je koliko ih
pogađa ovo naše bratstvo i koliko su
ljubomorni zbog toga.

Preskačem mnogo toga da kolumna ne
bi bila dosadna. Možda ću u nekim
drugim kolumnama opisati neke detalje.
Kao što sam već rekao na početku,
proveo sam tri prelijepa i nezaboravna
dana. Proveo sam tri najljepša dana u
svom životu. Ne vjerujem da ću se na
svojoj svadbi zagrliti, poljubiti i
fotografisati sa toliko ljudi.

Na svijetu postoji mnogo klubova i
navijača koji su sklopili bratstva.
Međutim, ne vjerujem da će se ikada
više formirati bratstvo koje je izgrađeno
na ovako snažnim temeljima, koje se
zasniva na ovako srdačnim osjećajima i
koje se širi poput epidemije. Možda će
se nekima od vas učiniti da je
preuveličano sve ovo što sam napisao. I
imate pravo tako da mislite. Vjerovatno
bih i ja pomislio isto to kada bih čitao
ovakav tekst, a da nisam bio tamo. Na
početku sam naglasio da je ovo priča
koja se ne može opisati, samo se može
doživjeti.

Neka ovo naše bratstvo bude srdačno,
iskreno i čisto poput mojih suza koje
teku dok ovo pišem, i poput suza koje
su, prilikom rastanka, tekle niz obraze
čovjeka starijeg od mene deset godina,
koji me tako čvrsto zagrlio da sam mislio
da će mi kosti polomiti.
Ja nisam bio u Srbiji. Bio sam u regiji
koju smo zapostavili i zanemarili već
dugi niz godina. Bio sam u regiji u kojoj
žive nasmijani, gostoljubivi ljudi čistog
srca. Bio sam u regiji čiji preci su ginuli
na istom putu kao i naši djedovi. Tamo
je Turska, Tamo je Bosna. Za mene je to
osmanska zemlja.
U povratku smo sletjeli sa zakašnjenjem
od 20 minuta. Kao da se ni avion, kao ni
mi, nije želio spustiti u Istanbul.
Kako bi bilo da izmislim neki jeftini
izgovor ( kao naprimjer da sam
zaboravio telefon ) da bi se vratio
tamo?!

Kako bi bilo da još jednom zagrlim brata
Ersana?
Da još jednom čujem Elvirov specifični i
simpatični izgovor riječi “abi” …
Da još jednom čujem Edinov simpatični
grohotni smijeh …
Da mi brat Bekir ljubi ruku svaki puta
kada se pozdravimo …
Da još jednom napregnem uši da bih
čuo kako brat Ihsan mrmlja na
turskom …
Da još jednom čujem Emirov povik “Allah
razi olsun” …
Da još jednom vidim kako Admir jednim
pokretom rukovodi hiljadama navijača
na tribini …
Da vidim suze iz Redžepovih očiju… Da li
bi to bilo dobro?
Veliki selam svima koji su nam priredili
ova tri prekrasna dana, koja neću
zaboraviti nikada u životu.

HILJADE SRCE ZA TEBE KUCA, NIKAD
NEĆEŠ BITI SAM!

Ferhat Eren

Najpoznatiji stadion ovog vikenda na kojem je odigran, drugi po gledanosti, derbi između Novog Pazara i Partizana dobiće Severnu tribinu.

Tribine ovog stadiona, tradicionalno su pune a tako će biti i na utakmici sa Crvenom zvezdom do kada će, obećavaju izvođači radova, biti završena i severna tribina.
Pored ovih radova na stadionu radi se i na proširenja pomoćnog terena u Šutenovcu. Tu je predviđen još jedan teren sa veštačkom travom i završetak svlačionice. Sve će to biti osvetljeno reflektorima koji će biti potavljeni na šest stubova, rečeno je za Regionalnu televiziju u FK Novi Pazar.

Tribina će imati oko dve hljade sedećih mesta. Izvođači radova kažu da veruju da će tribina biti završena do utakmice sa Crvenom zvezdom.

„Verujemo da će radovi biti završeni do tada i da će nova tribina primiti navijače već za utakmicu sa Crvenom zvezdom”, rekao je arhitekta Aner Turković.
Po završetku radova Gradski stadion u Novom Pazaru zasgurno će biti jedan od lepših u Srbiji. U klubu veruju da neće biti teško napuniti i Severnu tribinu.

(A. Grbović)