Author: rtvnp

Predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog vijeća u tehničkom Mandatu, Esad Džudžević se na konferenciji za novinare u Novom Pazaru osvrnuo na izjave člana predsedništva BIH Bakira Izetbegovića,

koji je rekao da je važno odvojiti duhovno od svetovnog, a distanciranje od muftije Islamske zajednice u Srbiji, Muamera Zukorlića vodi ka jedinstvu Bošnjaka.  Podrška, koju Bošnjačko nacionalno vijeće u tehničkom mandatu dobija od bošnjačkih institucija BiH, Džudžević ocenjuje kako vrlo važnu na putu ka ostvarivanju nacionalnih prava Bošnjaka.
“ Takav stav istovremeno vraća i na sistem vrednosti za koju se mi zalažemo-odvajanju nacionalnih i verskih prava, kao jedino održiv i ostvariv u ovoj zemlji”, istakao je Džudžević.
Implementacija Modela obrazovanja sandžačkih Bošnjaka u Republici Srbiji je ključ za postizanje nacionalnog konsenzusa Bošnjaka, rekao je Džudžević. On je podsetio na važnost postizanja dogovora oko tri osnovna principa koja su značajna za jedinstvo Bošnjaka.
“Srbija bi do polovine juna trebalo da položi tzv. “maturski  ispit”, ukoliko očekuje započinjanje pregovora za dobijanje statusa kandidata za punopravno članstvo u Evropskoj uniji”,  rekao je Džudžević. On je naveo da bi i Bošnjaci trebalo da imaju jedinstven stav oko postizanja osnovna tri principa, kako bi se obezbedili uslovi za ekonomski razvoj, mir u Sandžaku i sveukupni konsenzus.

Model obrazovanja sandžačkih Bošnjaka u Srbiji trebalo bi da se realizuje postepeno i obuhvatio bi različite nivoe sistema obrazovanja. Model je u skladu sa evropskomkom poveljom o manjinskim jezicima, a sprovodi se u BiH i Turskoj

Džudžević je za naredno zasedanje Skupštine Srbije najavio i formiranje Saveta za kulturu u kome bi, pored predstavnika Madjara, bio i jedan Bošnjak. Na taj način će se, kako je rekao,  kreirati strategija kulture države. (S.D.) {youtube}MTvbCCRV0ks{/youtube}

Član predsedništva Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegović kaže da je pogrešio što je donedavno podržavao muftiju Muamera Zukorlića. “Izetbegović ne govori po svojoj savesti odgovara Zukorlić.

Na konstataciju novinara sarajevskog “Oslobođenja” da je Zukorlić reagovao vrlo personalno na istupe Izetbegovića posle sastanka u Karađorđevu i da se stekao utisak, kako muftija Zukorlić pokušava da iskoristi Izetbegovića za samokandidaturu u Islamskoj zajednici Bosne i Hercegovine, Bakir Izetbegović je rekao:

“Reagovao je veoma personalno i veoma neodmereno. Malo toga je rekao o meni, puno o sebi”.

Izetbegović tvrdi da u Karađorđevu nije pomenuta Islamska zajednica, a da je pominjana, on bi zagovarao jedinstvo Islamske zajednice Bošnjaka.

“Ako Srbi mogu imati patrijarha u Beogradu, čija se duhovna ovlašćenja odnose i na Srbe u BiH, zašto Bošnjaci ne bi imali reisa u Sarajevu koji organizuje verski život Bošnjaka u Srbiji. Uvek sam podržavao jedinstvo Islamske zajednice i nastaviću tako. Podržavao sam i Muamera Zukorlića, ali sam očigledno pogrešio”, kazao je Izetbegović u intervjuu sarajevskom Oslobođenju.

Reagujući na ovu izjavi Izetbegovića, muftija Zukorlić je rekao da se može primetiti raskorak između stavova slobodnog čoveka i stavova kada on dođe na vlast.

“Izetbegović ne iznosi ni jedan razlog za šta je pogrešio u pogledu mene”, kazao je Zukorlić Tanjugu.

Poslanik u Skupštini Srbije Meho Omerović je ocenio u dnevnom listu Danas da član Predsedništva BiH ne želi da se meša u poslove verskih zajednica i da isto tako ne dozvoljava da se one mešaju u politiku koju vodi.

On je naglasio da bi crkvama i verskim zajednicama trebalo jasno staviti do znanja da im nije mesto u politici.

Verski analitičar Živica Tucić smatra da muftija Zukorlić još ne shvata da je politička saradnja među balkanskim zemljama daleko odmakla i da političari nemaju potrebe da konsultuju verske zajednice. Prema njegovim rečima, religija nikako nije glavna tema te saradnje.

(S.K.)

{youtube}35ugZrnyfm0{/youtube}

Kan­ce­la­ri­ja San­dža­ka u Bri­se­lu tre­ba­lo bi pr­ven­stve­no da omo­gu­ći da San­džak ima bo­lji uvid i in­for­ma­ci­je o pro­jek­ti­ma, i uop­šte o pret­pri­stup­nim fon­do­vi­ma EU, ka­da Sr­bi­ja do­bi­je kan­di­da­tu­ru za pri­klju­če­nje Evrop­skoj uni­ji, ob­ja­šnja­va Fev­zi­ja Mu­rić, pred­sed­nik Stran­ke za San­džak.

– Voj­vo­di­na već ima svo­ju kan­ce­la­ri­ju. Ima­ju je i Kra­gu­je­vac i Niš. Mi smo sa di­plo­mat­skim pred­stav­ni­ci­ma ze­ma­lja, ko­ji či­ne ne­for­mal­nu gru­pu “Pri­ja­te­lji San­dža­ka”, raz­go­va­ra­li o na­šoj ide­ji. I, ka­kav ste od­go­vor do­bi­li od njih? – Oni su opre­de­lje­ni da po­mog­nu San­dža­ku i da na­đu mo­guć­nost da se pri jed­noj od nji­ho­vih mi­si­ja otvo­ri kan­ce­la­ri­ja. Тa­ko bi jed­na ili dve oso­be iz No­vog Pa­za­ra bi­le u Bri­se­lu, a pra­ti­le bi sve pro­gra­me i pro­jek­te ko­ji su bit­ni za in­fra­struk­tu­ru i uop­šte eko­no­mi­ju San­dža­ka. Na taj na­čin bi ima­li sve in­for­ma­ci­je i zna­li bi ka­kve me­re da pred­u­zi­ma­mo. Ni­smo ni­šta no­vo iz­mi­sli­li. Ali te­ri­to­ri­jal­nim ure­đe­njem Sr­bi­je San­džak ni­je de­fi­ni­san kao po­kra­ji­na, kao što je to slu­čaj sa Voj­vo­di­nom. Ka­ko on­da mo­že da ima pred­stav­ni­štvo, ka­da ne po­sto­ji kao ad­mi­ni­stra­tiv­na ce­li­na? – Mi ni­smo re­kli da se to zo­ve kan­ce­la­ri­ja San­dža­ka. Тa mi­si­ja mo­že da se zo­ve kan­ce­la­ri­ja No­vog Pa­za­ra. Bit­no nam je da do­đe­mo do ne­kih sred­sta­va i do ko­ri­snih in­for­ma­ci­ja, pre sve­ga. Da li ste vi raz­go­va­ra­li sa pred­stav­ni­ci­ma EU o otva­ra­nju te kan­ce­la­ri­je? – Ne­zva­nič­no da, ali još ni­smo išli zva­nič­no. For­mal­no će­mo im se obra­ti­ti pi­smom, da ih upu­ti­mo u naš plan i za­mo­li­mo da se an­ga­žu­ju po­vo­dom to­ga. A sa pred­stav­ni­ci­ma SAD? – Ne, ni­sam sa nji­ma raz­go­va­rao. Mi­sli­te li da će Mi­ni­star­stvo za ino­stra­ne po­slo­ve do­zvo­li­ti osni­va­nje te kan­ce­la­ri­je u Bri­se­lu? – Znam to sve… Ali, ka­da ne­što ide pre­ko Be­o­gra­da, to je isu­vi­še cen­tra­li­zo­va­no. U No­vi Pa­zar je sti­zao sim­bo­li­čan no­vac. Iza­šli smo jav­no s ovom ide­jom. Mi ne ra­di­mo ni­šta iza le­đa dr­ža­vi i ne vi­dim za­što je to lo­še ili opa­sno. Ali uvek se mi­sli da je ta­kav zah­tev ko­rak ka auto­no­mi­ji San­dža­ka. – Sa­ma reč “auto­no­mi­ja” zvu­či stra­šno, ali auto­no­mi­ja ni­šta ne bo­li. Prak­tič­no, za auto­no­mi­ju de­lo­va Sr­bi­je za­la­žu se i Uje­di­nje­ni re­gi­o­ni Sr­bi­je. Ne raz­mi­šlja­mo o se­ce­si­ji. Ka­da ima­te do­volj­nu de­cen­tra­li­za­ci­ju dr­ža­ve, a ima­te prin­ci­pi­jel­nu ustav­no­prav­nu re­gi­o­na­li­za­ci­ju, za­do­volj­ni ste ste­pe­nom auto­no­mi­je. Mi ne tra­ži­mo ni voj­sku, ni po­li­ci­ju, ni mo­ne­tu, ali ap­surd­no je da mi u gra­du ne mo­že­mo da re­gu­li­še­mo sa­o­bra­ćaj, jer ne­ma­mo do­bar od­nos sa sa­o­bra­ćaj­nom po­li­ci­jom. Sa­o­bra­ćaj i jav­na bez­bed­nost tre­ba da bu­du pod lo­kal­nom sa­mo­u­pra­vom. Ni­je bit­no da li je to San­džak, Šu­ma­di­ja ili Voj­vo­di­na. Šta god tra­ži­te od dr­ža­ve, ja­ve se ne­ki du­še­bri­žni­ci i go­vo­re o ne­koj se­ce­si­ji i opa­sno­sti. Тa vre­me­na su odav­no pro­šla, sa­da je vre­me in­te­gra­ci­ja. P. Je­re­mić

izvor: Pravda