Author: rtvnp

U Priboju je danas otvorena  „Zelena staza dolinom Lima“, koja se proteže trasom nekadašnje pruge uskog koloseka  od Priboja do Uvca u dužini od 6 kilometara. Otvaranju staze koja je druga te vrste  u Srbiji nakon Užica, prisustvovali su predstavnici Jugo cikling kampanje i Evropske asocijacije Zelenih staza trasama napuštenih železničkih pruga. 

Opština Priboj se među prvima uključila u projekat Jugo cikling kampanje koju podržava Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, otpočevši pilot projekat na transformaciji napuštene trase kojom je nekada popularni voz  „Ćira“ saobraćao na relaciji Priboj-Sarajevo. Uređenje staze dolinom Lima  je još jedan uspeh u nizu u proteklih par godina,  koje lokalna samouprava čini uz veliku pomoć resornog Ministarstva, na poboljšanju turističke ponude Priboja i cele regije.

Otvaranju staze je prethodila jučerašnja Druga međunarodna konferencija „Zelene staze trasama napuštenih pruga“ u Beogradu, na kojoj su delegacije Priboja i Rudog prezentovale turistike potencijale tromeđe i mogućnosti prekogranične saradnje  ovih opština. Bila je to i prilika da se predstavnici 10 opština iz Srbije upoznaju sa evropskim dostignućima razvoju Zelenih staza, kao i pozitivnim primerima iz Češke, Slovenije, Hrvatske i Španije. Nakon konferencije prestavnici nacionalnih i Evropskih asocijacija Zelenih staza su u cilju podrške ovog projekta, doputovali danas u zvaničnu posetu opštinama Priboj i Rudo.

Učestvujući u svečanom otvaranju staze, član Upravnog odbora EAG – Asocijacije zelenih staza Evrope Daniel Mourek, izrazio je zadovoljstvo stvarnjem mreža Zelenih staza ističući da: „ očekujem  da se Priboj i Srbija uključe u evropsku asociajciju i ciklo-turizam koji u Evropi godišnje ostvari prihod od 44 milijarde evra, što čini 5% ukupnih prihoda u turizmu Evrope a to je suma znatno viša od  prihoda kruzera,“

Prema rečima direktora TO Priboj Vlada Radovića, Zelena staza od Priboja  do Uvca će biti dodatno oplemenjena do kraja meseca,  sadržajima „Sportsko turističkog kompleksa putevima Ćire“  koje se gradi na obali Lima u Starom Priboju a čiju izgradnju finansira Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija  sa 3 miliona dinara.

Goran Reković

Sinoć je u Ulici „8.marta“ otvorena stalna postavka galerijske izložbe Udruženja žena „Pazarski bazar rukotvorina“. Izložba je bila dobro posećena, a iz Udruženja obećavaju i druge aktivnosti vezane za različite umetničke radionice.

Kada se žene udruže onda nastane i Udruženje i to još kakvo. Desetak umetnica iz različitih oblasti, ono što se nekada zvalo „žene zlatnih ruku“, utvrdilo je da se zajedničkim snagama lakše stiže do cilja. Osnovale su svoje udruženje i sinoć pozvale sugrađane da vide šta one to stvaraju.

„Prvo moram da kažem da smo se mi sasvim spontano okupile Novopazarskog sajma. Inicijativa je krenula bukvalno na jednom štandu gde smo počele da razgovaramo o onome što trenutno radimo. Razmenile smo brojeve telefona i tako je sve krenulo. Evo stigle smo i do Udruženja i ove izložbe“, kaže Amela Tandir zadužena za PR.

Sama izložba nije dovoljna pa su umetnice rešile da svoje umeće prenesu i drugima. Počeće sa decom, ali ima mesta i za odrasle, kažu i za muškarce samo ako su zainteresovani za neku od oblasti njihovog stvaralaštva.

D.J.

Član 336. Zakona o prekršajima, po kojem se građanima koji nisu izmirili određene novčane kazne onemogućuje da dobiju vozačku i probnu vozačku dozvolu, potvrdu o registraciji, odjavu vozila i drugo osporen je pred Ustavnim sudom Srbije. To, međutim, nije poziv građanima da ne izvršavaju svoje obaveze jer postoje i drugi mehanizmi za naplaćivanje kazni.

Zahtev za ocenu ustavnosti člana 336. Zakona o prekršajima iz 2013. godine podneo je Zaštitnik građana Saša Janković, ocenjujući da se njime ograničavaju ustavna prava građana. Međutim, u toku trajanja postupka pred Ustavnim sudom, usvojen je novi Zakon o prekršajima, koji je od svih osporenih zabrana zadržao zabranu registracije i izdavanja saobraćajne dozvole. Sud je nastavio rad po službenoj dužnosti, što je rezultiralo ocenom o neustavnosti člana 336. ovog zakona. Ono što je bitno za vozače koje je obradovala ova vest je da je Ustavni sud Srbije, međutim, odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnih akata ili radnji preduzetih na osnovu ovih odredaba.

Po svemu sudeći neuredne platiše rano su se obradovale ovakvoj odluci Ustavnog suda Srbije jer prekršajni sudovi imaju u rukama još niz drugih mehanizama za naplatu potraživanja.

Ako odluka Ustavnog suda Srbije bude sprovedena na ovaj način ona će obesmisliti i jedinstveni registar neplaćenih novčanih kazni koji je u proteklom periodu dao dobre rezultate, smtraju u Prekršajnom sudu u Novom Pazaru.

D.J.

U Novom Pazaru je 15. 11. 2016. preminuo Avdo Ćorović, građevinski inženjer u penziji.

Rođen je 05. 11. 1931. god u selu Lozna, u Crnoj Gori, kao drugi sin Jusuf bega Ćorovića, predratnog poslanika i narodnog tribuna. Rano ostaje bez roditelja, ali orijentisanost ka učenju i obrazovanju pokazuje od malih nogu. Niže razrede osnovne škole završava u Loznoj, potom školovanje nastavlja u Beranama, da bi, preselivši se u Novi Pazar, nastavio školovanje u novopazarskoj Gimnaziji. U decenijskom postojanju ove, najznačajnije srednje škole u Novom Pazaru, ostao je zapamćen kao jedan od najboljih đaka, od nastanka, pa do današnjih dana.

U prvoj polovini pedesetih upisuje Građevinski fakultet u Beogradu. Paralelno uz studije, radio je, izdržavao i pomagao u školovanju mlađu braću i sestru. Studije građevine završava 59. godine i bez obzira na brojne ponude da sa profesionalnom karijerom otpočne u Beogradu, on se vraća u Novi Pazar, gde i zasniva porododicu. Prvi radni angažman je započeo u Stambenom fondu, nastavlja u Građevinskom preduzeću „Novogradnja“, a posle nekoliko godina počinje sa radom u Građevisnkom preduzeću „Kablar“ koje je bilo najveća i najznačajnija institucija te vrste u ovom regionu. Šezdesete i početak sedamdesetih godina obeležio je ubrzan rast i razvoj Sandžaka i shodno tome, ekspanzija u građevinskom i urbanističkom smislu. Takve okolnosti nameću stvarenje autohtone institucije koja će se baviti izgradnjom sandžačkih gradova, pa Avdo Ćorović, kao prvi građevinski inženjer u našem regionu, pokreće osnivanje, najpre Zavoda za urbanizam, a potom i Sandžakprojekta. Uz Toma Milovanovića, arhitektu i brata Amira Ćorovića, takođe arhitektu, čini jezgro koje će okupiti mlade inženjere, projektante i urbaniste koji će Novi Pazar i ostale sandžačke gradove iz provincijalih kasaba, pretvarati u moderne jugoslovenske gradove. Tokom sedamdesetih i početkom osamdesetih Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Raška…dobiće najznačajnije i najvrednije stambene, privredne, ugostiteljske i druge objekte. Tih godina su kreirani urbanistički planovi i kreirane brojne regulative koje su za cilj imale da uklope tradicionalno građevinsko, prirodne potencijale i kulturnu baštinu našeg regiona sa modernimim arhitektonskim i urbanističkim rešenjima. Kroz svoj profesionalni rad, Avdo Ćorović je stvorio ogromnu i izuzetnu zaostavštinu, stekao izuzetno poštovanje u profesionalnim krugovima u Jugoslaviji, ali van nje. I bez obzira što je bio cenjen i tražen inženjer, nikada nije poželeo da napusti Sandžak i Novi Pazar, jer je smatrao, da kao Bošnjak, najviše treba da učini za svoj kraj.

 U penziju odlazi 1990. godine, predosećajući promene koje će nepovratno uništiti tradicionalne vrednosti Sandžaka. Nakon toga, sve do teške bolesti koja ga je, pre tri godine ophrvala, posvetio se izučavanju istorije Osmanskog carstva, ali i pčelarstvu, lovu i ribolovu. Ali najviše od svega bio je posvećen svojoj porodici, supruzi, deci, unucima, braći i sestri, prijateljima i komšijama. Istinski kosmopolita, negovao je duh tolerancije i poštovanja prema svima, bez obzira na nacionalnu, versku ili bilo koju drugu pripadnost. U današnjem svetu koji doživljava slom svih vrednosti Avdo Ćorović ostaće upamćen kao istinski moralni, profesionalni i ljudski gorostas.