Saobraćajna policija sankcionisala je ukupno 37 osoba zbog različitih prekršaja tokom pojačane kontrole motociklista.
Kako saznajemo, tokom akcije, otkrivena su četiri vozača pod dejstvom droge, a dva pod dejstvom alkohola.
Četiri osobe vozile su motocikle trotoarom, dok dve nisu nosile kacige. Jedna osoba je u isto vreme vozila motocikl i pričala telefonom, a u pet slučajeva su sankcionisane prekrivene tablice.
U narednom periodu saobraćajna policija će nastaviti kontrole.
Izvor: Alo
Lepo vreme i prijatne dnevne temperature očekuju vozače ovog drugog dana vikenda, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije.
Intezitet saobraćaja, koji je trenutno slabiji, sigurno će se pojačati u popodnevnim i prvim večernjim satima.
PovolŃne vremenske prilike olakšavaju vožnju, ali je potrebna i veća pažnja vozača, jer je sada više deonica na kojima je zbog započetih radova saobraćaj usporen ili se odvija uz povremeno kraće zastoje.
Prema informacijama Uprave granične policije, teretna vozila na izlasku iz zemlje na graničnom prelazu Horgoš zadržavaju se pet sati.
Teretnjaci na Kelebiji i Batrovcima čekaju po jedan sat.
Izvor: Politika
U ponedeljak je cena zlata prvi put nakon godinu dana premašila 2.000 dolara (vrednost mu je ovaj mesec porasla gotovo 10 posto), a bitkoin je već u sredu dosegao 28.800 dolara (ovogodišnji rast veći od 70 posto). Da nije bilo bitkoina (koji takođe ima status sigurnog utočišta), bi li zlato poraslo puno više pod ovim uslovima?
Verovatno tačno, iako bismo mogli ukazati na ono što se dogodilo 2008. godine (tada bitkoin niko nije shvatao ozbiljno niti je znao za njega), kada je cena zlata porasla za samo 2,6 posto uprkos septembarskom stečaju banke Lehman Brothers.
Ali tada je kriza likvidnosti bila toliko izražena da su banke u panici rasprodale svu likvidnu imovinu, pa ju je skupilo i zlato.
Izvor: See Biz
Proleće je počelo i polako ulazimo u topliji period godine, zima je za ovu sezonu rekla svoje, a prognostički modeli kažu da nas tokom ove sezone očekuju temperature iznad proseka za ovo doba godine, naročito u drugoj polovini proleća, kada će nastupiti i sušni period.
Meteorološkinja Milena Lazarević kaže da će se srednja maksimalna temperatura ovog proleća kretati od 14 do 25 stepeni.
Očekuju nas topliji i malo vlažniji mart, zatim topliji i prosečno vlažan april, a onda se očekuje suvlji maj, tokom koga će biti moguće suše – govori ona.
Lazarević kaže da je ove zime u Alpima bilo za čak oko 70 procenata manje snega nego što je to uobičajeno na početku marta. Ipak, modeli pokazuju da će količina vlage biti u opsegu istorijskog proseka. Ovog proleća se, kaže, očekuje dovoljno sunčanih sati, po danu oko 14 do 15.
Vrednost srednje minimalne temperature tokom marta biće oko 7 stepeni, dok će srednja maksimalna temperatura biti oko 11 stepeni.
Martovska suma padavina biće oko 50 mm, a što se poljoprivrede tiče, Lazarević kaže da je u martu najhitniji zadatak sadnja voćaka, ukrasnog drveća i grmlja, vinove loze i ruža.
April će biti topliji i prosečno vlažan, a što se kasnih mrazeva tiče biće slabi, a verovatnoća za njih je mala.
Srednja vrednost minimalne temperature biće 11 stepeni, dok će vrednost srednje maksimalne temperature iznositi 20 stepeni.
Mesečna suma padavina tokom aprila biće u granicama višegodišnjeg proseka i iznosiće oko 40 mm.
“Početkom aprila očekujemo da se temperatura zemljišta ustali na 10 do 12 stepeni i tada se može početi sa sadnjom kukuruza i soje”, ističe Lazarević.
Maj će u većem delu Srbije biti topliji i prosečno vlažan, dok će u Mačvi i Sremu biti toplije i suvlje.
Vrednost majske srednje minimalne temperature vazduha biće 15 stepeni, dok će srednja vrednost maksimalne temperature biti oko 25 stepeni. Lazarević dodaje da su tokom maja moguće suše.
Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom ovog meseca biće viša u odnosu na višegodišnji prosek, navodi se na sajtu RHMZ.
Mesečna suma padavina u Srbiji tokom maja iznosiće 50mm.
Zbog veoma tople zime, proces cvetanja ove godine je poranio za oko mesec dana. Sušnom periodu prehodila je i blaga zima sa malo padavina, a tokom ovog proleća imaćemo deficit padavina. Situacija će se najverovatnije pogoršati tokom leta.
Lazarević kaže da se tokom ove sezone “nadamo da će kiše biti dovoljno da izbegnemo sušne periode”.
“Proleće je najzahtevnije godišnje doba ne samo za prognoziranje već i poljoprivredne useve.
Naslovna
TV
Najnovije vesti
Sportal
Zabava
Beovizija 2023
Ukrajina
Biznis
Okrenimo na čisto
Žena
Beograd na Blic
Vesti
In Memoriam
Nekretnine
Slobodno vreme
Poligraf
Sudbine
Politika
Svet
Društvo
Hronika
Kultura
IT
za decu
Blic strip
Deo vašeg doma
Pretražite Blic…
Beograd
16 °C
Subjektivni osećaj 16 °C
Sunčano
Niš
15 °C
Subjektivni osećaj 15 °C
Delimično oblačno
Pogledajte temperaturu za svako naseljeno mesto u Srbiji i regionu.
KATEGORIJE:
Naslovna
TV
Najnovije vesti
Sportal
Zabava
Beovizija 2023
Ukrajina
Biznis
Okrenimo na čisto
Žena
Beograd na Blic
Vesti
In Memoriam
Nekretnine
Slobodno vreme
Poligraf
Sudbine
Politika
Svet
Društvo
Hronika
Kultura
IT
Srce za decu
Blic strip
Deo vašeg doma
BLIC
VESTI
BEOGRAD
ZIMA JE ZA OVU SEZONU REKLA SVOJE Do kraja marta temperature iznad proseka, u aprilu kiše, a u maju obrt: Ovo je detaljna VREMENSKA PROGNOZA ZA PROLEĆE
Proleće je počelo i polako ulazimo u topliji period godine, zima je za ovu sezonu rekla svoje, a prognostički modeli kažu da nas tokom ove sezone očekuju temperature iznad proseka za ovo doba godine, naročito u drugoj polovini proleća, kada će nastupiti i sušni period.
Blic
26.03.202309:24
Audio player
Slušaj vest!
4
.FOTO: SHUTTERSTOCK
.
Meteorološkinja Milena Lazarević kaže da će se srednja maksimalna temperatura ovog proleća kretati od 14 do 25 stepeni.
Video
(VIDEO) GO STOMAK, TRAČICE ZAVEZALA PREKO GRUDI Pregorele mreže zbog vrelog snimka Jelisavete Orašanin iz lifta – nema ni brushalter
ZABAVA
11
Ima ga u hrani koja nam je SVAKODNEVNO U JELOVNIKU Koliko je opasan aditiv koji je ZABRANILA Evropska unija?
VESTI
2
– Očekuju nas topliji i malo vlažniji mart, zatim topliji i prosečno vlažan april, a onda se očekuje suvlji maj, tokom koga će biti moguće suše – govori ona.
Mart – topliji i vlažniji od proseka, bez jutarnjih mrazeva
Lazarević kaže da je ove zime u Alpima bilo za čak oko 70 procenata manje snega nego što je to uobičajeno na početku marta. Ipak, modeli pokazuju da će količina vlage biti u opsegu istorijskog proseka. Ovog proleća se, kaže, očekuje dovoljno sunčanih sati, po danu oko 14 do 15.
.FOTO: SAVA RADOVANOVIĆ / TANJUG
.
Vrednost srednje minimalne temperature tokom marta biće oko 7 stepeni, dok će srednja maksimalna temperatura biti oko 11 stepeni.
Martovska suma padavina biće oko 50 mm, a što se poljoprivrede tiče, Lazarević kaže da je u martu najhitniji zadatak sadnja voćaka, ukrasnog drveća i grmlja, vinove loze i ruža.
April – topliji i prosečno vlažan
April će biti topliji i prosečno vlažan, a što se kasnih mrazeva tiče biće slabi, a verovatnoća za njih je mala.
Srednja vrednost minimalne temperature biće 11 stepeni, dok će vrednost srednje maksimalne temperature iznositi 20 stepeni.
Mesečna suma padavina tokom aprila biće u granicama višegodišnjeg proseka i iznosiće oko 40 mm.
“Početkom aprila očekujemo da se temperatura zemljišta ustali na 10 do 12 stepeni i tada se može početi sa sadnjom kukuruza i soje”, ističe Lazarević.
Maj – u većem delu Srbije topliji i prosečno vlažan
Maj će u većem delu Srbije biti topliji i prosečno vlažan, dok će u Mačvi i Sremu biti toplije i suvlje.
Vrednost majske srednje minimalne temperature vazduha biće 15 stepeni, dok će srednja vrednost maksimalne temperature biti oko 25 stepeni. Lazarević dodaje da su tokom maja moguće suše.
.FOTO: ROBERT GETEL / RAS SRBIJA
.
Srednja maksimalna temperatura vazduha tokom ovog meseca biće viša u odnosu na višegodišnji prosek, navodi se na sajtu RHMZ.
Mesečna suma padavina u Srbiji tokom maja iznosiće 50mm.
Zbog veoma tople zime, proces cvetanja ove godine je poranio za oko mesec dana. Sušnom periodu prehodila je i blaga zima sa malo padavina, a tokom ovog proleća imaćemo deficit padavina. Situacija će se najverovatnije pogoršati tokom leta.
Lazarević kaže da se tokom ove sezone “nadamo da će kiše biti dovoljno da izbegnemo sušne periode”.
“Proleće je najzahtevnije godišnje doba ne samo za prognoziranje već i poljoprivredne useve.
U samo jednom prolećnom danu mogu se smeniti sva četiri godišnja doba”, ističe Lazarević.
Dobra vest za poljoprivrednike je da se ne očekuju kasni jutarnji mrazevi. Međutim, ono na šta treba obratiti posebnu pažnju kada je vreme u pitanju jesu grad i olujni vetar.
“Ove pojave mogu biti opasne za poljoprivredne useve, naročito u ovom delu godine, ali se vreme i tačna lokacija prognoziraju tek nekoliko sati pre njihovog nastajanja, zato je potrebno svakodnevno pratiti vremenske izveštaje”, zaključuje Lazarević.
Ona napominje da je sezonska prognoza ustvari procenat verovatnoće da će se neki događaj ostvariti i zbog toga je za tačnije i preciznije podatke ovu prognozu najbolje kombinovati sa dnevnim vremenskim izveštajima.
Izvor: Blic/Euronews Srbija
Letnje računanje vremena počelo je noćas pomeranjem časovnika za jedan sat unapred, sa dva na tri sata.
Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru.
Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat.
Letnje računanje vremena je uvedeno kako bi ljudi imali sat vremena dnevnog svetla više, ali kako se bliži zima, dan je sve kraći te mnogo ljudi započinje i završava radni dan u mraku, uz malo mogućnosti da provede vreme na sunčevoj svetlosti.
Međutim, sve češće su se čuli glasovi da je taj sistem u današnje vreme prevaziđen. Neke od studija pokazuju da se u tim okolnostima troši i više energije. Oko 70 zemalja na svetu pomera sat dva puta godišnje.
Dugo je trajala polemika o takvom načinu računanja vremena. U EU je ukidanje pomeranja kazaljki predloženo na osnovu ankete koja je pokazala da 84 odsto ispitanih ne želi više da pomera kazaljke. I to, pre svega, zbog uticaja na zdravlje.
Srbija je počela da koristi letnje računanje vremena prvi put 27. marta 1983. godine. Od 1995. godine satovi su se vraćali u poslednjoj sedmici septembra, i to na osnovu odluka koje je donosila Vlada, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.
Izvor: RTV