Turska sve više svoje goste usmerava na verski turizam i bogato kulturno-istorijsko nasleđe.
Spomenici koje je za sobom ostavio jedan od najvećih graditelja na svetu Kodža Mimar Sinan, sve više su u fokusu pažnje i turista sa Balkana, jer upravo je on gradio i na našim prostorima u vreme Osmanlija.
Čuveni most Mehmed Paše Sokolovića na Drini, između Bosne i Hercegovine i Srbije, bio je poveren, upravo, ovom graditelju.
Sulejmanija – “neuništiva” džamija na Bosforu
U Turskoj vremenu prkosi fascinantno zdanje, džamija Sulejmanija.
Kako kažu, u njenu izgradnju potrošeno je 3.000 kilograma zlata, a gradilo je oko 4.000 radnika
Izgradnju ove bogomolje, koja je danas nezaobilazno mesto za sve posetioce Istanbula, izgradio je Sinan za jednog od jednog od najvećih osvajača i vladara Sulejmana Veličanstvenog, sa čijim životom su se u Srbiji mnogi upoznali gledajući popularnu seriju.
Među simbolima njegove neprikosnovene vladavine jeste, upravo, džamija Sulejmanija, izgrađena polovinom 16. veka na brdu sa kog se širi neverovatan pogled na čitav grad.
Postoji legenda da je sultan Sulejman dugo razmišljao o podizanju velike džamije, ali nije mogao da odluči na kom mestu da je sagradi. Usnio je san u kojem mu se ukazao poslanik Muhammed i za ruku ga odveo na mesto gde je izgrađena jedna od najveći monumentalnih građevina, ne samo u Turskoj, već u čitavom svetu.
Stručnjaci kažu da je struktura građevine tako jaka da je preživela na stotinu zemljotresa, a da se na zidovima nisu pojavile ni najmanje pukotine. Zato je zovu “neuništivom”.
Arhitekta Mimar Sinan na ovoj građevini pokazao je svoju neprikosnovenost u tadašnjem graditeljstvu. Unutar džamije ugrađen je ventilacioni sistem, a u vremenu kada električna energija još nije bila ni na vidiku, Sulejmanija je bila osvetljena sa 275 uljanih lampi.
Prilikom izgradnje velike Sulejmanije džamije 1550. godine, Mimar Sinan je iskopao odvodne tunele kako bi zaštitio temelje od vlage.
Ova džamija uz Aja Sofiju definitivno je najposećenija lokacija u Turskoj.
Ljudi iz celog sveta, dolaze ovde da udahnu dašak slavne istorije.
Šehzade – simbol očeve tuge
Veličanstvena džamija Šehzade u Istanbulu, simbol je očeve tuge zbog njegovog prerano preminulog sina.
Reč Šehzade u prevodu sa turskog znači princ. Poznato je da je džamija Šehzade podignuta po nalogu sultana Sulejmana I kako bi zauvek ovekovečila uspomenu na njegovog najdražeg sina Mehmeda (prvo dete od voljene supruge Hurrem Sultan).
Prestolonaslednik – Šehzade Mehmed umro je neočekivano u dvadeset prvoj godini. Do sada uzrok njegove smrti nije potpuno jasan.
Postoje legende da je Šehzade Mehmed umro od malih boginja, a druga priča kaže da je jednostavno reč o prirodnoj smrti.
Istoričari veruju da se džamija Šehzade sa pravom smatra prvim i značajnim Sinanovim delom, koje je postavilo temelje novom stilu u klasičnoj osmanskoj arhitekturi. Izgradnja džamije trajala je samo četiri godine. Počela je 1544. godine.
Podignuti temelji džamije čuvaju malu tajnu. Ispod je bazen, zahvaljujući kojem je leti u objektu hladno, a zimi uvek toplo.
Selimija – Sinanovo remek delo
Par sati vožnje u mestu Jedrene (Edirne), uz samu granicu sa Bugarskom nalazi se džamija Selimija, koju smatraju Sinanovim remek delom.
Ona je građena u vreme sultana Selima II. Smštena je u centru grada Edirne i dominira krajolikom. Minareti su visoki oko 90 metara.
Međutim, posebnost džamije se ogleda i u njenoj kupoli koja dominira unutrašnjošću i iznutra izgleda kao da lebdi nad otvorenim džamijskim prostorom.
Ona je prečnika skoro 32 i visine 45 metara.
Psihičke bolesti lečili muzikom
Nedaleko od nje nalazi se veoma važan kompleks koji je izgrađen po nalogu sultana Bajazit II deda Sulejmana Veličanestvenog. Vladao je od 1481. do 1512. godine i u Jedrenu podigao zadužbinu koja i danas impresionira veličinom i lepotom. Zapanjujuće je da je na početku 16. veka ovaj otomanski vladar u okviru ovog kompleksa u Jedrenu izgradio duševnu bolnicu u kojoj su se lečili i ranjenici oboleli od psihičkih bolesti izazvanih ratovima. Ove bolesti su danas poznate kao posttraumatski ratni sindrom, a lekari u ovoj bolnici su još u 16. veku koristili napredne metode.
Zanimljivo je da u psihički oboleli lečeni muzikom, žuborom vode i miomirisima iz obližnje bašte.
Bajazitov kompleks je pretvoren u muzej koji je 2004. godine proglašen za najbolji u Evropi.
Gledaoci serije „Sulejman Veličanstveni“ Jedrene su zapamtili kao grad u koji sultan rado ide u lov, ali i povremeno boravi u tamošnjoj palati. Nažalost, palata se danas ne može videti jer je porušena tokom tursko-ruskog rata i nakon ulaska ruskih snaga. Arheolozi pokušavaju da obnove ostatke i rekonstruišu i ovu znamenitost.
Vekovima ispred drugih graditelja
Osmanlijski arhitekta Mimar Sinan gradio je objekte vodootpornim malterom napravljenim od gašenog kreča i agregata od mešavine gline i peska. Legenda kaže da je arhitekta dodavao neobičnu kombinaciju belanaca nojevog jajeta i luka, kako bi dobio čvršću mešavinu maltera.
Stolećima pre nego što su Japanci počeli primenjivati seizmičke izolatore na svojim zgradama, on je postigao slične rezultate postavljanjem apsorbućih elemenata između tla i osnove svojih struktura koji su mogli biti sigurnost od zemljotresa.
Svaki korak u procesu izgradnje bio je ključan za inženjerskog genija, koji bi postavio temelje zgrade i čekao jednu do dve godine da se tlo slegne pre nego što bi nastavio s gradnjom.
Tekst: Zoran Maksimović
Foto: Hajurdin Ličina
