Novi Pazar – Pretpostavljam kakav je bio Pazar nekad, sadašnjost je sve što imamo, čini nam se da znamo kakva je budućnost? Alijina lepota pričanja i sećanja je u njegovoj ljudskosti. To je njegov Sandžak, glas srčanih Novopazaraca. Na toj strani se nalaze porodica, prijatelji, komšije, poznanici koji su skriveni duboko pod srce šehera.
– Istina je bila tu, neopisiva – ne može se zaboraviti. – Umesto toga, ja razgovaram sa vama za televiziju: – Da, upravu ste. Omladina treba da zna sve o Novom Pazaru – objašnjava Alija Huke Bihorac. U mladosti želeo je svugde da stigne, da vidi šta se i kako radi i uglavnom ono što je bilo u fabrici stizao je. E, tu se najbolje snalazio.
– Nosim čaršiju u duši –izjavio je. – Našu lepotu. Sigurno razumete. Tu uspomenu je poželo da se dobro zapamti i pripitomi… On je valjan, dobar čovek, a rodni grad će dobiti poštovanje i pažnju kakvi se samo poželeti mogu… Ali pre tog darivanja je prošao težak i trnovit put; možda je tada shvatio pazarsku kldrmu. Međutim, mladost mu je veoma brzo skrenula pažnju; bila je siromašna i bezbrižna, onoliko koliko je trebalo za sandžačku čaršiju…
Iako se ta slika jedva primećuje, stalno je doslikava i gleda po prošlosti, kao da ga greje svaki vir – fir sa Raške i Jošanice. – Moja majka je bila hrabra žene. Rodila je jedanaestoro dece. Prala je veš svojim vlastitim rukama. To je bilo čisto, sveže. Mesila hleb ručno, nosila vodu, šta sve nije radila – seća se izvanredni Pazarac.
– U poslednje vreme mnogo toga se promenilo. To je dobro i ispravno. Ova priča nosi svoj snop, a Novi Pazar fenjer. Spustila ga je u Staru čaršiju i na njemu zapalila fitilj, a za njim dođoše dućandžije… Ukrotio je čudnu čežnju za čitavu Tijesnu čaršiju ispunjenu svetlošću. – Idem nazad na brazdu. I šta bi trebalo. Dobro pamtite sve. Ovo su znakovi da mnogo volite rodni grad. Živa istina. Nigde nema lepšeg šetališta nego u Novom Pazaru – istakao je Bihorac.
Mnoge reči koje dolaze iz srca ostaju nedorečene, neizgovorene, čežnjive, setne… To sporo kruženje, uz Jošanicu i Rašku kao kod vetrenjače…
Za Huketa je Jeni Pazar najbitniji, a sadašnjost je za sandžačku mladost; on živi u pazarskim fabrikama i preduzećima, koje se, začudo, kriju u industrijskoj zoni.
Alija Huke Bihorac, dugogodišnji radnički rukovodilac ” radio je i družio se ” u više epoha novopazarske Zastave. “Radilo se mnogo i živelo se dobro”. – Imali smo vrhunske stručnjake, tehnologe, majstore, radnike. Naravno, i izuzetno stručno i sposobno rukovodstvo – zaključio je Huke.
Binasa Malićević
